Утицај сунчевих зрака на кожу и њена заштита

YORK UNIVERSITY
Академија за естетику и козметологију “Purity”
Звездара, Београд
ДИПЛОМСКИ РАД
„Утицај сунчевих зрака на кожу и њена
заштита“
Професор: Студент:
Ивана Станојевић Бојана Савић
Београд, 2021. Дипломски рад Студент
Утицај сунчевих зрака на кожу и њена заштита Бојана Савић

Садржај
1. УВОД 4
2. КОЖА 5
3. СТРУКТУРА КОЖЕ 7
3.1. Епидерм 8
3.2. Дерм 10
3.3. Хиподерм 11
4. ФУНКЦИЈА КОЖЕ 12
5. СУНЧЕВО ЗРАЧЕЊЕ И ИЗЛАГАЊЕ СУНЦУ 14
5.1. Опекотине од сунца 18
5.2. Опрезно са сунцем 19
6. УТИЦАЈ СУНЧЕВОГ ЗРАЧЕЊА НА КОЖУ 20
7. ЕФЕКТИ УВ ЗРАЧЕЊА НА КОЖУ 24
7.1. Дифузија, трансмисија и апсорпција зрачења 24
8. ПРИПРЕМА КОЖЕ ЗА СУНЧАЊЕ 26
9. СУНЦЕ И ВИТАМИН Д 27
9.1. Сунце као лек 28
10. СУНЧАЊЕ, ТЕН И МЛАДЕЖИ 29
10.1. Тен 29
10.2. Младежи 30
11. АБЦДЕ ПРАВИЛА КЛИНИЧКОГ ПРЕГЛЕДА 31
12. ПОЗИТИВНИ И НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ УВ ЗРАЧЕЊА 33
12.1. Позитивни ефекти 33
12.2. Негативни ефекти 34
13. ЛЕКОВИТОСТ СУНЧЕВИХ ЗРАКА 35
14. ХИПЕРПИГМЕНТАЦИЈА 36
14.1. Узрок хиперпигментације 37
14.2. Заштита коже од хиперпигментације 39
15. ЗАШТИТА КОЖЕ ОД СУНЦА 40Дипломски рад Студент
Утицај сунчевих зрака на кожу и њена заштита Бојана Савић
16. КОЗМЕТИЧКИ ПРЕПАРАТИ ЗА ЗАШТИТУ ОД УВ ЗРАЧЕЊА 42
16.1. Механизми деловања козметичких препарата 42
17. КОЗМЕТИЧКИ ПРЕПАРАТИ ЗА НЕГУ ПОСЛЕ СУНЧАЊА 43
18. ЗАКЉУЧАК 44
19. ЛИТЕРАТУРА 45

1. УВОД
Кожа као највећи орган људског тела износи 2 м. Састоји се од 3 слоја:
 Епидерм
 Дерм
 Хиподерм
Баријерна функција коже јесте да штити кожу од штетних утицаја. У овом дипломском
раду више ћемо говорити о заштити коже од негативног сунчевог зрачења ( од УВ
зрачења). Такође сунчеви зраци имају вишеструко благотворно дејство на људски
организам: повољни психолошки ефекат, повећана физичка покретљивост. Један од
веома битних фактора је синтеза витамина Д у кожи под дејством УВ зрака (неопходан
је за обнављање различитих фунцкија у организму).

Иво Андрић је записао: „У ствари, постоји само Сунце, а све што живи, дише,
гамиже, лети, сја или цвате, само је одблесак тог Сунца, само један од видова
његовог постојања. Сва бића и све ствари постоје само утолико уколико у својим
ћелијама носе резерве Сунчевог даха. Сунце је облик и равнотежа; оно је свест и
мисао, глас, покрет, име“.Дипломски рад Студент

2. КОЖА
Кожа има заштитну, осећајну и регулаторну функцију. Састоји се од поусмине и
усмине, а лежи на поткожном ткиву у којем се слаже поткожно сало. Површина коже
просечног човека износи 1.7 м2, а тежина око 18% укупне тежине тела. Кожа прима
разноврсне подражаје, који изазивају следеће врсте осећаја: осећаје додира, топлине и
хладноће, па чак и осећаје боли. Рецептори за те осећаје су различити нервни
завршеци, којих у кожи има неколико милиона, а они су неравномерно распоређени.

Поред тога што кожа штити тело од механичких повреда, она спречава утицај и продор
штетних агенаса из спољашње средине, а истовремено спречава губитак воде и осталих
корисних суппстанци из људског тела. Кожа пружа отпор утицаја механичких сила на
њену површину захваљујући еластичним и колагеним влакнима, као и садржају воде у
поткожном ткиву. На местима веће изложености коже механичким утицајима, као што
су дланови и табани, кожа је изграђена од дебљег рожастог слоја чиме је повећан ниво
заштите од механичких оштећења. Емолијентни препарати су важни за негу атрофичне
и суве коже и доступни су у виду емулзије, креме, масти, лосиона и уља. Садрже
липиде биљног, животињског или синтетичког порекла. Хидрирају кожу, омекшавају
је и умирују. Важни састојци емолијентних препарата су супстанце по имену
хумектанси који привлаче молекуле воде из дубљих слојева коже, везују их и
одржавају у површинском слоју. Најефикаснија супстанца са таквим дејством је глицерин.

Спречавање уицаја и продора штетних агенаса и микроорганизама из спољашње средине остварује се на два начина.
 Први начин одвија се на ћелиском нивоу и то формирањем баријере на
нивоу епидермалних липида. Епидермални липиди се налазе у структури
најповршниег слоја коже епидерма, између ћелија корнециота. Због тога
се често доводе у везу са моделом „цигла – малтер“ где су цигле
хидрофилни, безједарни корнеоцити, а малтер хидрофобни матрикс богат
липидима.
 Други начин на који кожа остварује баријерну функцију је образовање
хидролипидног филма на површини коже. Хидролипидни филм
представља лој из лојних жлезда емулгован знојем који физички
спречава влаге из коже и продор штетних агенаса и микроорганизама из
спољашње средине.

Здрава кожа спречава губитак воде из организама, због тога што се на површини коже
налази непропусни слој креатина, креатиноцита и екстрацелуларни липиди који
онемогућавају пролазак воде из организама у спољњу средину. Истовремено баријера
на површини коже остварује бактерицидно и фунгицидно дејство на микроорганизме
са којима свакодневно долазимо у контакт. У овом процесу одлучујућу важност има киселост коже која се изражава у pH вредностима. На pH вредности коже утичу слободне масне киселине и оне настају као продукти активности лојних и знојних жлезда. Уколико дође до промене pH вредности коже, односно порасте алкалитет коже, смањује се одбрамбена способност коже због тога што се у алкалној средини лакше развијају бактерије и различити облици бактеријских инфекција. Оклузивне супстанце су други важан састојак који ствара филм на површини коже и спречава губитак воде коју хумектанси привлаче у површинске слојеве коже (вазелин, минерална уља, парафински восак, стероли итд). Важна улога емолијентних препарата је да поново изгради баријеру коже обезбеђујући јој компоненте липида који јој недостају. Холестерол је једна таква вредна супстанца која се и природно налази у кожи, једна је од различитих липида епидерма. Емолијенсе би требало бирати индивидуално, у зависности од степена сувоће коже, доба дана и годишњег доба. Емолијенси смањују трансепидермални губитак воде, стварају заштитну баријеру и редовним коришћењем побољшавају функционисање епидермалне баријере. Систематична употреба емолијенса, који надокнађују воду и липиде у површинском слоју коже, представљају најефикаснији облик лечења. За смањење упале и свраба коже треба користити емолијенсе два пута дневно, током читавог живота, чак и у фази мировања. Значајно побољшање епидермалне баријере постиже се 2-4 недеље редовне употребе  одговарајућег препарата. Све заштитне функције кожа ће обављати свесно уколико су очувани њено здравље иинтегритет.

3. СТРУКТУРА КОЖЕ
Кожа је витална за наше здравље и добро осећање. Поред тога што делује као прва
линија одбране тела од бактерија и вируса, здрава кожа одржава и равнотежу течности
и помаже регулацији телесне температуре. Стално променљив, динамичан орган,
састоји се од главна три слоја – epidermisa, dermisa и hopodermisa (поткожног ткива) – од којих је сваки сачињен од неколико подслојева. И повезани делови коже – као што
су фоликули и лојне и знојне жлезде – имају различите улоге у укупној функцији.

Слика 1 Сликовни приказ структуре кожеДипломски рад Студент

3.1. Епидерм
Као спољни слој коже, можемо да га видимо и додирнемо, епидерм нас штити
од токсина, бактерија и губитка течности. Састоји се од пет подслојева кераноцитних
ћелија. Те ћелије, произведене у најдубљем унутрашњем, базалном слоју (stratum
basale), мигрирају ка површини коже. Док то раде, оне сазревају и пролазе кроз серију
промена. Тај процес, познат као кератинизација је оно по чему се подслојеви разликују.
Процес кератинизације траје 28 дана.
 Базални слој (stratum basale) најдубљи унутрашњи слој где се производе
кератоцитне ћелије.
 Спинозни слој (stratum spinosum) кераноцити производе кератин и
добијају вретенасти облик.
 Гранулозни слој (stratum granulosum) почиње кератинизација – ћелије
производе тврде грануле, а те грануле се претварају у кератин и
епидермалне липиде.
 Сјајни слој (stratum lucidum) ћелије су густо збијене, пљоснате и не
разликују се једна од друге.
 Рожасти слој (stratum corneum) састоји се од око 20 подслојева
пљоснатих, мртвих ћелија у зависности од тога где се кожа налази на
телу. Те мртве ћелије се отпуштају у процесу десквамације.

Слика 2 Приказ епидерма ( спољњег слоја коже)Дипломски рад Студент

Ћелије у рожастом слоју су везане епидермалним липидима. Ови липиди су од
суштинске важности за здраву кожу јер формирају њену заштитну баријеру и везују
влагу. У случају недостатка ових липида кожа постаје сува и делује затегнуто и грубо.
Епидерм је прекривен емулзијом воде и липида познатом као хидролипидни филм.
Овај филм се одржава лучењем знојних и лојних жлезда, помаже да наша кожа задржи
гипкост и делује као баријера против бактерија и гљивица.
Водени део овог филма познат као заштитни кисели омотач садржи:
 Млечну киселину и разне амино киселине из зноја.
 Слободне масне киселине из себума.
 Амино киселине, пиролитну карбоксиличну киселину и друге природне
факторе који су нуспроизводи процеса кератинизације.

Слика 3 Пресек коже и приказ ћелија

3.2. Дерм
Дерм је дебео, еластичан али чврст средњи слој коже и чине га два подслоја.
 Доњи слој (stratum reticulare) дубока, дебела област која формира
флуидну границу са поткожним ткивом
 Горњи слој (stratum papillare) формира дефинисану, таласасту границу са
епидермисом.

Слика 4 Дерм – средњи слој коже

Главне структуралне компоненте дерма су колаген и еластин, везивна ткива, која дају
снајгу и флексибилност и виталност су део здраве коже. Влакна су утиснута у геласту
супстанцу која има високу способност везивања воде и помаже у одржавању волумена
наше коже. Дерм има кључну улогу у заштити тела од спољашњих утицаја и да храни
спољашњи слој изнутра.
 Његова дебела, чврста текстура помаже у ублажавању спољашњих
удараца.
 Богат је крвним судовима који хране епидерем и уклањају отпад.
 Лојне жлезде и знојне жлезде налазе се у дерму.
Дерм је место где се налазе:
 Лимфни судови
 Сензорни рецептори
 Корени длаке: лоптасти крајеви стабла длаке где се она развија

3.3. Хиподерм
Најдубљи унутрашњи слој наше коже складишти енергију док штити од удараца и
пружа изолацију тела. Углавном се састоји од:
 Масних ћелија (dipocita) груписаних у јастучасте групе.
 Посебних колагених влакана (која се зову септе или границе) лабаво и
сунђерасто везивно ткиво које држи масне ћелије заједно.
 Крвних судова.
Број масних ћелија које се налазе у поткожном ткиву се разликују на различитим
деловима тела. Дистрибуција масних ћелија се разликује код мушкараца и жена, као и
структура осталих делова коже. Кожа се мења током живота особе.

Слика 5 Приказ хиподерма (трећи слој коже)

4. ФУНКЦИЈА КОЖЕ
Здрава кожа делује као баријера између спољашњег света и унутрашњости тела и
представља нашу прву и најбољу одбрану од:
 Хладноће, топлоте, губитка воде и зрачења – као спољашњи слој коже,
рожасти слој игра значајну улогу у заштити тела од околине и
ограничавању воде која се губи из епидермиса. Садржи природне
влажеће факторе који настају из лојних уља, рожастог слоја, укључујући
млечну киселину и уреу. Ако се ови фактори потроше кожа губи
влажносот и постаје груба и сува. Масне ћелије у поткожном ткиву
пружају изолацију телу од хладноће и топлоте.
 Притисак, ударци и абразија – епидерм формира први слој одбране.
Масне ћелије у поткожном ткиву чине поставу која делује као
пригушивач штитећи мишићно ткиво испод. Када је кожа изложена
спољним стимулансима, рожнати слој се задебљава.
 Хемијске супстанце – способност хидролипидног филма да ублажи и
заштити тело од штетних алканих хемикалија.
 Бактерије и вируси – рожнат слој епидерма и његов заштитни кисели
омотач формирају баријеру против бактерија и гљивица.

Слика 6 Заштитна баријера Слика                                                                               7 Осећај

Као орган који савршено обавља више послова одједном, кожа има многе друге улоге
од суштинског значаја за наше здравље и добро осећање:
 Регулација температуре – кожа се зноји да би охладила тело и сужава
крвне судове у дерму како би сачувала топлоту.
 Контрола осећаја – нервни завршеци у кожи чине је осетљивом на
притисак, вибрације, додир, бол и температуру.
 Регенерација – кожа може да зацељује ране.
 Извор хране – масне ћелије у поткожном ткиву служе као важне
складишне јединице за хранљиве састојке. Када су телу потребни, улазе
у околне крвне судове и одлазе где је потребно.
 Психолошка улога – као најуочљивији индикатор здравља, стање наше
коже утиче на то како се осећамо по питању себе и како нас други виде.

Слика 8 Температура                                                                                Слика 9 Регенерација

5. СУНЧЕВО ЗРАЧЕЊЕ И ИЗЛАГАЊЕ СУНЦУ
Фотохемијска енергија акумулирана у молекулима омогућава настанак
метаболичких и биолошких процеса у живим организмима. Сунчево светло учествује и
у настанку разних болести коже, било да делује самостално (опекотине и фототоксичне
дерматозе) или посредовањем других ствари (фотоалергијске појаве) до
дегенеративних и малигних болести (еластоза и тумора).

Слика 10 продирање УВ и видљивог спектра зрачења у кожу

Многи утицаји УВ зрачења на кожу као и на организам нису у целости довољно
истражени, али је познато да фотони оштећују деоксирибонуклеинску киселину (ДНК)
директно и индиректно путем оксидативног стреса. Оксидативни стрес, процесима
оксидације и редукције, резултира настајањем реактивних кисикових спојева (РОС)
што узрокује локалну упалу и пропадање везивног ткива.

Слика 11 Приказ оксидацијско – редукцијских процеса

Повећано стварање ендопептидаза као што су матричне металопротеиназе (ММП)
доводи до погоршања ванћелијске матрице, што резултира стварањем бора са губитком
влаге и еластичности, повећава осетљивост коже и поремећаје зарастања. Изложеност
УВ зрачењу индукује стварање различитих неуропептида који доводе до
имуносупресије и фотостарења, што доводи до задебљања епидермиса, поремећаја
баријерне функције коже и распада хомеостазе ткива. Један од начина оштећења ДНК
је појава димера циклобутан-пиримидина. Таква оштећења, као и ометање поправљања
ДНК под утицајем фотореактивних ензима, могу бити узрок атипије ћелија и малигног
раста.

Слика 12 Оштећење ДНК деловањем УВ зрачења

Јасно је да неконтролисано излагање сунчевом зрачењу доводи до промене у структури
и функцији коже. Основна превенција свих облика фотооштећења је одговорно
понашање на сунцу, уз правилну заштиту од сунчевог зрачења. Интензитет УВА зрака
се током дана, а ни током године не мења значајно. Треба водити рачуна „да сунце не
сија само на плажи“. У дечијем узрасту нећемо наићи на хронична оштећења коже
настала под утицајем сунца, управо је детињство најосетљивије раздобље, јер „кожа
памти“. Деловање УВ зрака на кожу је кумулативног карактера. Доказано је да се
највећи део укупне акумулације живота јавља током детињства и адолесценције, па је
нагласак превентивних програма одговорног понашања на сунцу усмерен на децу и
адолесценте.

Излагање сунцу утиче на кожу не само деловањем УВ зрачења већ и деловањем
инфрацрвеног зрачења (ИР) и њиховом комбинацијом. ИР зрачење доживљавамо као
топлоту. Примећено је да температура коже, измерена у дермису, расте са 40 ° Ц на 43
° Ц након 15-20 минута излагања директном летњем подневном сунцу. Температура
појачава ефекат УВ зрачења на кожу. Липиди у кожи могу бити оштећени топлотом
што доводи до даљег оштећења епидермалне баријере и даље дехидратације. Чак и кад
кожа не изгледа оштећено сунчевим зрачењем, појачани трансепидермални губитак
воде (TEWL) је чињеница као и иритација нервних завршетака.
Ветар који често дува уз море у топлим данима појачава испаравање воде из коже. Због
ефекта хлађења ветра, смањује се осећај топлоте и особе се дуже излажу сунцу. Због
повећаног испаравања, кожа губи влагу и у води растворљиве природне хидратантне
факторе. Под дејством сунца, тело повећава производњу зноја. Рожасти слој коже
набрекне и опусти се што олакшава продирање зрачења у епидермис. Најчешћа
последица неодговорног и прекомерног излагања сунцу је опекотина. Тип коже према
Фитзпатрицк класификацији помаже нам да утврдимо ко је у ризику од развоја
опекотина од сунца и сродних болести.

Слика 13 Фитзпатрицк класификација типова коже

Да бисмо се што боље заштитили од штетног сунчевог зрачења морамо да пратимо
кретање УВ индекса. Што је овај индекс већи, већа је и количина зрачења које
доспевају до земљине површине, а самим тим неопходне су и веће мере заштите
нарочито за оне који имају светлу кожу и косу.
 1-4 УВ зраци су слаби, опрез није неопходан
 5-6 УВ зраци су умерени до јаки, кожа лако изгори. Особе са фототипом коже 1
и 2 да буду опрезне.
 7-10 УВ зрачење је изразито јако, опрез се саветује свима.
 11+ УВ зрачење је екстремно, потребан је максималан опрез.
При УВ индексу мањем од три, довољна је апликација креме током јутарње рутине,
При већем УВ индексу антисоларне креме треба користити уз остале мере превенције.

5.1. Опекотине од сунца
Опекотине од сунца су болно црвенило, понекад мехурићи изазвани
излагањем сунчевим УВ зрацима. Лече се слично опекотинама од топлоте, користећи
хладне облоге, нестероидне антиинфламаторне лекове (НСАИД), а у тежим
случајевима стерилне облоге и локално примењене антибактеријске лекове. Симптоми
и знаци се јављају 1-24 сата након излагања сунцу, а осим у јаким реакцијама достижу
врхунац у року од 72 сата. Промене на кожи се крећу од благог црвенила са накнадним
површинским пилингом, до болова, отока и пликова. Опекотине од сунца које погађају
потколенице, посебно претибијалне површине, посебно су непријатне и често полако
зарастају. Ако је погођен велики део телесне површине, могу се развити општи
симптоми (грозница, дрхтавица, слабост, шок) слични онима код опекотина; вероватно
су узроковани ослобађањем интерлеукина 1 (ИЛ-1). Најчешће касне компликације су
секундарна инфекција, мрљаста пигментација и осип сличан милиарима. Пилинг коже
може бити изузетно осетљив на сунчеву светлост у наредних неколико недеља. Даље
излагање треба избегавати док се опекотина у потпуности не уклони.

Слика 14 Опекотине од сунца

5.2. Опрезно са сунцем
Ризик обољевања од рака коже је знатно већи него раније, временом излагање
УВ зрачењу нарочито опекотине од сунца могу довести до рака коже. На сунце никако
не треба ићи без заштитног фактора, треба избегавати сунце између 10 и 14 часова.
Најзлоћуднији тумор коже је меланом, може настати било где на телу. Главни разлог
меланома је УВ зрачење (природно или вештачко) које допире до коже. Под његовим
утицајем кожа потамни, али настају и тешка оштећења ћелија коже које воде настанку
малигних болести.
Најбољи начин да се спречи меланом јесте да се смањи време боравка на сунцу. Неке
од мере заштите су:
 Уколико сте на сунцу, заштитите се – носите шешир са широким ободом,
дугачке рукаве и ногавице, а на изложено кожу нанесите креме са високим
степеном заштите.
 Деца су веома осетљива и треба их заштитити – заштита коже током детињства
и ране младости може да смањи ризик од настанка малигне болести коже и до
80%.
 Промена боје, облика, раста младежа, црвенило или крварење, или ипак појава
нове пигментације може бити знак за узбуну.
Сваку промену младежа или појаву нове пигментоване промене треба пријавити
лекару. Специјалиста дерматолог треба да уради комплетан преглед свих
пигментованих промена по телу. Могуће је и да се промене сниме дигиталном
техником – дермоскопски. Дермоскопија је неинвазивна техника, која омогућава
квалитетнији преглед и којом се виде и фине структуре коже и сваки поремећај
пигментације.
Повећан ризик за развој меланома имају особе:
 Светле пути,
 Особе које имају неки други рак коже,
 Особе које се претерано излажу УВЗ
 Особе које су више пута имале опекотине од сунца

Слика 15 Приказ меланома на кожи

6. УТИЦАЈ СУНЧЕВОГ ЗРАЧЕЊА НА КОЖУ
За већину људи сунце је универзални симбол позитивности и покретач доброг
расположења. Сунце је извор живота захваљујући њему кожа ствара витамин Д који
нам је неопходан. Витамин Д је важан за регулисање калцијума, упијање фосфора,
одржавање здравих костију и зуба, за имунитет али и за психичко здравље. Међутим,
претерано излагање сунчевим зрацима или УВ зрачењу у доба дана када је оно најјаче
има штетне и далекосежне последице.
Главни извор УВ зрачења је сунце, а поред њега соларијуми и разне УВ лампе. Сунце
има позитивна и негативна дејства на наш организам. Сунчеви зраци представљају
комплекс различитог зрачења карактеристичних таласних дужина које се мере у
нанометрима (нм). Спректар сунчевог зрачења има три дела: инфрацрвено зрачење
(ИР), видљиву светлост (ВИС) и ултравиолетно зрачење. Главна опасност коју узрокује
УВ зрачење је стварање оштећења на кожи, а самим тим и ћелија меланоцита, које
могу изазвати меланом, али и друге промене на кожи, било да су бенигне или малигне.
Штетни ефекти сунчевог зрачења на кожу настају првенствено излагањем
ултраљубичастом (УВ) спектру сунчевих зрака, напомињући да инфрацрвено зрачење
такође значајно доприноси соларном оштећењу и старењу коже. Треба имати на уму да
се приближно 80% доживотног излагања сунчевом зрачењу дешава током бројних и
кратких излагања без намере да потамне. Када говоримо о излагању сунцу и његовом
штетном дејству на кожу, треба узети у обзир излагање сунцу од рођења, с обзиром на
кумулативни ефекат сунчевог зрачења на кожу. Забрињавајућа је чињеница да је
велики број, посебно младих, користио и још увек користи услуге салона са вештачким
изворима УВ зрачења.

Слика 16 УВ зрачење као фактор ризика за кожне промене

Соларно зрачење можемо поделити према спектру таласних дужина на: инфрацрвено
зрачење које је одговорно за осећај топлоте, затим видљиво зрачење и ултраљубичасто
– УВ зрачење.
УВ зрачење укључује:
 УВА зрачење које доводи до затамњења коже, а заједно са УВБ зрачењем
доводи до опекотина и фотостарења коже (прерано старење коже услед
прекомерног хроничног излагања сунчевој светлости, које карактеришу посебни
физички знаци и разликује се од физиолошког старења коже) . УВА зрачење
може изазвати теже фототоксичне реакције које се манифестују као опекотине
када се користе неки лекови попут псоралена, антибиотика – доксициклина,
сулфонамида и неких других лекова.
 УВБ зрачење првенствено узрокује еритем (црвенило) и опекотине, као и
затамњење коже. Хронично излагање доводи до превременог старења коже и
карциногенезе.
 УВЦ зрачење се углавном апсорбује у озонском омотачу. Има бактерицидно
дејство, може да изазове благе облике коњунктивитиса или опекотине, а
користи се за бактеријске лампе у операционим салама.

Слика 17 Приказ УВ зрачења

 

 

Табела 1 Табеларни приказ фактора УВ зрачења

Слика 18 Приказ индекса УВ зрачења

7. ЕФЕКТИ УВ ЗРАЧЕЊА НА КОЖУ
Кожа у току живота може да прими одређену количину зрачења без штетних
последица и ефеката. Уколико се та количина прекорачи, онда долази до различитих
здравствених проблема. Дерматолози све чешће упозоварају на то да је кожа „орган
који најдуже памти“. Најризичнији је период детињства и ране младости (до 20. године
живота), када се услед прегоревања стварају фокуси за могуће будуће преканцерозне
промене на кожи. Утицај УВА и УВБ зрака на појаву рака коже још увек није у
потпуности објашњен, али представља значајан фактор ризика у етиопатогенези овог
обољења коже.
Особе светле пути, са светлим очима склоније су прегоревању на Сунцу од оних са
тамнијим теном и смеђим очима. Ефекти УВ зрачења на кожу могу се поделити у три
групе:
 после краткотрајног времена излагања УВ зрацима долази до појаве еритема,
 после средњег врема излагања УВ зрацима долази до појаве соларне еластозе
фотоимуносупресије,
 после дугог времена излагања УВ зрацима долази до појаве фотокарцинома.
Тамна кожа не штити од опекотина. Такође, потамнела кожа не зауставља деловање
УВА зрака који су дугорочно одговорни за рак коже.

7.1. Дифузија, трансмисија и апсорпција зрачења
У неживим слојевима епидермиса долази до физичких интеракција фотона зрачења
и биолошких молекула: рефлекције, реакције, дифракције и слично. Фотони наилазе на
нехомогену структуру ткива, коју стварају макромолекули, пристуна вода, ћелијске
органеле и слично. Они представљају препреку за пролаз зрачења у судару са њима,
фотон мења правац кретања и губи део енергије, а светлосни зрак се шири унапред или
уназад, што се назива дифузијом светлости.
Рефлексија представља промену смера кретања зрака, односно његово одбијање уз
задржавање целокупне енергије. У физичким процесима рефракција и дифракција
фотон мења правац кретања и губи део енергије, а светлосни зрак се шири унапред или
уназад, што се назива дифузијом, односно расејањем светлости. Енергија која се губи
троши се углавном на загревање коже. Често се овај процес понавља све док фотон не
напусти епидермис, у једном од два правца: ка површини ван коже или ка следећем
слоју, дермису. Трансмисија је пропуштање зрачења до дубљих слојева коже, односно Дипломски рад Студент
Утицај сунчевих зрака на кожу и њена заштита Бојана Савић
25
до дермиса и крвних судова. Најмању продорност има УВБ зрачење и његови ефекти
се испољавају само у епидермису.
УВА зрачење продире до дермиса, а ВИС и ИР зрачење и до поткожних ткива.
Апсорпција зрачења је услов и почетак било које фотохемијске реакције. Она се може
догодити у било ком слоју коже, али само у пристуству одређених молекула тзв.
хромофора или њихових подјединица – хромофорних група (као што су ароматични
остаци аминокиселина и остаци протеина). Латентни период за појаву УВБ еритема, у
трајању од 8 до 10 сати, објашњава се управо потребом да се фотохемијски
антиоксиданси разграде и тек тада се ослобађа пролаз зрачењу до хромофора у дубљим
слојевима епидермиса, где ће се развити запаљенска реакција. Уколико се ови процеси
дешавају дубље у кожи, тј. на нивоу базалног слоја епидермиса или у дермису, где се
налазе „живе“ ћелије, повећава се ризик од фотохемисјке реакције, које могу довести
до активирања непожељних процеса.
Прекомерно сунчање осетљиве и неприпремљене коже изазива појаву опекотина.
Енергија коју је приликом сунчања кожа примила, поред опекотина изазива и многе
друге нежељене промене, које се обично не могу одмах видети нити осетити. У кожи
се ствара огроман број радикала од којих организам није у стању да се одбрани, који
оштећују виталне структуре ћелије и ткива: незасићене масне киселине ћелијских
мембрана, молекула протеина и нарочито ДНК.

8. ПРИПРЕМА КОЖЕ ЗА СУНЧАЊЕ
Уколико се не може избећи контакт коже са сунцем, онда треба извршити
припрему коже, како би се избегли нежељени ефекти сунчевих зрака на кожу.
Привикавање коже се може вршити на два начина:
 постепеним излагањем сунцу,
 зрачењем коже помоћу вештачких извора светлости (нпр: соларијуми).
Резултат привикавања коже треба да буде умножавање кожног пигмента меланина и
задебљање рожастог слоја епидермиса. Свако зрачење или излагање коже сунцу
почиње тако што се избегава постизање еритема (црвенила). Стварање меланина
можемо постићи:
 Исхраном – витамини Е и Ц, бета-каротен, селен и калцијум подижу отпорност
ћелија коже на деловање УВ зрака па дерматолози предлажу да већ неколико
недеља пре одласка на одмор исхрану базирамо на намирницама које обилују
тим састојцима, тј. антиоксидансима. У јеловник треба уврстити што више
црвеног, зеленог и жутом поврћа и воћа. Бета – каротеном богате су шаргарепа,
паприка, спанаћ, броколи. Витамина Е и Ц има у кивију, лимуну и лиснатом
поврћу.
 Додацима исхрани (најчешће у облику витаминско-минералних препарата)
таблете и капсуле које садрже бета-каротен (биљни пигмент) повећавају
количину пигмента у кожи и представљају добру припрему за сунчање.
Потребно их је узимати три недеље пре излагања сунцу и треба их узимати
током одмора, односно све време сунчања. Антиоксиданс који се у новије време
све више спомиње је астаксинтин, природни каротеноид из морскх алги, који
има јако антиалергијско деловање. Астаксантин је по својим својствима сродан
бета-каротену, лутеину и зеаксантину. Штити од опекотина, ублажава стварање
бора и старачких пега.
 Примена козметичких производа за стимулацију стварања меланина – креме
које подстичу стварање меланина такође се користе као припрема за сунчање.
Користе се недељу дана пре сунчања, како би се створила довољна количина
меланина и кожа припремила за излагање сунчевим зрацима. Важно је да се ове
креме разликују од крема за самопотамњивање, који не подстичу стварање
меланина већ само дају препланули изглед кожи захваљујући хемијској
реакцији коју изазивају по површини коже.

9. СУНЦЕ И ВИТАМИН Д
Витамин Д или калциферол је антирахитични витамин, кога често називају и
витамином сунца, јер се ствара у телу током излагања сунчевој светлости. У кожи се
синтетише из провитамина у присуству УВ зрака. Веома мале количине овог витамина
су потребне организму на дневном нивоу, а одрасли га надокнађују храном или
излагањем сунцу.
Неопходан је за правилан раст костију и зуба и за добар рад мишића. Витамин Д игра
важну улогу у слању можданих сигнала свим деловима тела и јача имунитет. Његова
примарна функција је одржавање равнотеже калцијума и фосфата у плазми. Недостатак
овог витамина може довести до деминерализације костију која се код деце манифестује
као рахитис, а код одраслих као остеомалација. Хипервитаминоза има симптоме као
што су деминерализација костију, умор, пробавне сметње, губитак телесне тежине,
анемија, а некад и депресија. Амерички научници су доказали да омега 3 киселине и
витамин Д смањују накупљање плака у мозгу, који је један од водећих узрочника
Алцхајмерове болести. Научници су, такође, установили да жене које редовно узимају
витамин Д, а нарочито током менопаузе, имају чак 3 пута мањи ризик од настанка рака
дојке. Свакодневно узимање витамина Д путем суплемената смањује ризик од
дијабетеса типа 1 за чак 50%. Истраживање је доказало да умањује ризик и од
дијабетеса типа 2, уколико се узима у комбинацији са калцијумом.
Одређене популације изложеније су дефициту витамина Д:
 све труднице и дојиље,
 бебе и деца до 5 година,
 особе старије од 65 година,
 особе које су дуже време у затвореном простору.
У случају хроничних терапија одређеним лековима, долази до смањене апсорпције
витамина Д или до његове разградње, а самим тим и смањене апсорпције калцијума.
Међу њима су:
 кортикостероидни лекови – делују противупално,
 лек холестирамин – за снижење холестерола,
 лек орлистат – за мршављење,
 фенобарбитон и фенитоин – у терапији епилепсије.
Намирнице које садрже витамин Д: путер, млеко, сир, џигерица, жуманце, љуска какаа,
печурке које су неко време изложене сунцу, масна риба као што је лосос, туна,
сардине, харинга, скуша, а такође и рибље уље – све су то намирнице које
представљају извор витамина Д. Рибље уље представља извор са највећом
концентрацијом витамина Д и, за разлику од синтетског витамина Д, у терапији
рибљим уљем није забележена хипервитаминоза.

9.1. Сунце као лек
Препоручене дневне количине витамина Д за одраслу особу су од 400-600 јединица
витамина Д. Чаша млека например има 100 јединица витамина Д. Намирнице које
садрже нешто већу количину витамина Д су рибље уље, туњевина, лосос, скуша, јетра,
јаја, маслац, јогурт и сир. Скоро је немогуће добити довољне количине витамина Д из
прехране. Око 80 % витамина Д у телу настаје излагањем коже ултраљубичастим
зрацима Б (УВБ), док се у мањим количинама добија из хране. При излагању сунцу
треба бити опрезан. Преинтезивним излагањем сунцу неће настати више витамина Д
(јер постоје механизми повратне спреге које спречавау могући настанак превисоких
концентрација витамина Д што би могло бити штетно), а прејако сунце могло би
изазвати оштећења коже па чак и настанак рака.
Истраживања су показала како је довољно за већину људи свакодневно само
неколико минута проведеног на сунцу, са само 5% површине изложеног тела (нпр.
лице и руке), и то 2 или 3 пута недељно. УВБ зраке најјаче делују између 10 и 15
сати.
Такво излагање сунцу може осигурати довољну количину витамина Д. При таквом
краткотрајном излагању сунцу примена заштитне креме није потребна, а осим тога
таква заштита може мањити настанак витамина Д. Готово све креме за сунчање
блокирају само УВБ зрачење. Особама врло светле пути довољно је мање од 10
минута неколико пута недељно бити изложен сунцу, такве особе врло брзо упијају
УВБ зраке. Особе уобичајено светле пути требало би бити изложени од 10 до 15
минута, а особе тамне пути до 20 минута неколико пута недељног излагања сунцу у
кратким рукавима или кратким панталонама. Особе врло тамне пути добро су
заштићене од сунца, али требају пуно више излагања сунцу за производњу витамина

10. СУНЧАЊЕ, ТЕН И МЛАДЕЖИ
Сунчање је излагање тела деловању сунчевих зрака. Убраја се међу давно
познате и популарне методе природнога лечења. Уз топлинске (инфрацрвене зраке),
сунчево зрачење садржи и ултраљубичасте зраке, које претварају ергостерол у витамин
Д, те битно утичу на прераду и искориштавање калцијума у организму, посебно у
костима. Сунчањем се у кожи ствара заштитна тамна боја (пигмент меланин), убрзава
се проток крви, побољшава промена супстанци и лечење неке болести (хелиотерапија).
несистематично и нагло излагање сунцу може довести до опекотина и топлотног удара.
Пред крај 20. века, услед климатских промена и све већег ултраљубичастог зрачења,
природно сунчање постало је ограниченије; насупрот њему шири се такозвано
вештачко сунчање под посебним лампама у соларијумима.
До краја 19. века препланула кожа сматрала се карактеристиком физичких радника, док
је међу припадницима такозваних виших класа бледо лице више било цењено. Такав
образац променио се почетком 20. века (посебно од 1920-их међу туристима на
Азурној обали) када је сунчање ушло у моду као рекреација (и одлика) богатијих, а
затим постало привлачно међу све већим бројем туриста.
Сунчање изазива појаву:
 преканцероза (актиничне кератозе)
 бенигних тумора
 ситних и дубоких бораа
 жућкасту пребојеност коже
 бројне флеке и пеге
 проширених капилара
 карцинома коже (базалиом, спиноцелуларни карцином, меланом)
10.1. Тен
Тен, технички представља оштећење које настаје због сунчевих зрака. Тамна боја
коју добијамо због сунца долази од пигмента – ћелија у кожи, меланоцита који се
убрзано стварају као одговор на експонираност УВ радијацији. Продукт ћелија
меланоцита је познат као меланин, који се понаша попут кишобрана за ДНК. Меланин
апсорбује сву радијацију не дозвољавајући јој да доспе до ДНК. Више меланина, значи
више пигмета у кожи и већу заштиту од УВ зрачења. Међутим, што чешће пролазите
кроз овај циклус оштећења, то је већи ризик од настанка рака коже. У подручјима
познатим по броју сунчаних дана, 95-99% свих типова рака коже директно се повезују
са изложености сунчевим зрацима.
Тен је једна од метода којом се организам брани од оштећења ДНК, али не представља
прву линију одбране. Прва линија одбране је опекотина. Када је оштећење изазвано
сунцем детектовано, мере заштите ужурбано се успостављају, укључујући производњу
ензима и протеина који провоцирају инфламаторни одговор и регрутују ћелије имуног
система у оштећена подручја. Сво црвенило и бол заправо су само знак да тело
покушава да се излечи и заштити ДНК. Процес заштите подразумева активацију
специјалног протеина микрофталамије (МИТФ) – који регулише неколико механизама
за заштиту коже, а једна од улога му је да обавештава меланоците да производе више
меланина. Недавно спроведено истраживање показало је да МИТФ подстиче
производњу меланина сваких 48 сати, што значи да би усаглашавање сунчања и
активације МИТФ-е значило и безбедније сунчање.

10.2. Младежи
Младежи се срећу у свим узрастима, тако да нема особе која после тридесете
године живота неам између 10 и 40 младежа. Један број младежа уочавамо већ на
рођењу и те зовемо урођени младежи, сви остали се сматрају стеченим. Највећи број
њих се појављује током првих 20 година живота, а остали младежи могу настати и
касније. Временом ће највећи број младежа посветлети и постати испупченији. У
неким периодима младежи потамне, нпр. после сунчања, код тинејџера и у трудноћи.
Мали број младежа може спонтано нестати током времена.
Стручњаци саветују да најмање седам дана пре летовања, почнете са умереним
излагањем сунцу, у преподневним или послеподневним часовима. Циљ је добијање
основне, односно припремне боје коже. Уколико имате младеж већи од 6 мм у
пречнику који је уз то и вишевојан и асиметричан, прекинутих ивица, јавите се лекару,
најбоље дерматологу или урадите дијагностику дигиталном дермоскопијом. Ако су
резултати прегледа добри, односно покаже се да је младеж регуларан, препоручују се
исте мере заштите од сунчања као и за здраву кожу. Међутим, уколико је младеж
суммњив треба га превентивно уклонити.

 

11. АБЦДЕ ПРАВИЛА КЛИНИЧКОГ ПРЕГЛЕДА

АБЦДЕ правила клиничког прегледа подразумевају визуелно (оком) уочавање
следећих карактеристика изгледа и особина (понашања) младежа:
А – Асиметрија Да бисте сами проценили да ли је ваш младеж асиметричан,
упоредите облик и боје (горње половине са доњом, спољне са унутрашњом). Код
симетричног младежа су те половине веома сличне, а код асиметричног се уочљиво
разликују. Наравно, није сваки асиметричан младеж сумњив на меланом.

Слика 19 Асиметричан младеж                                                                                Слика 20 Симетричан младеж

Б – (Border) Прекид ивица
Младежи обично имају јасно дефинисану ивицу. Младеж са прекидом ивица је онај
који нема јасну границу у односу на околну кожу или је она испрекидана, односно
изрецкана.

Слика 21 Прекид ивица Слика                                              22 Очуване ивице

Ц – (Color) Вишебојност
Младежи су обично једнобојни. Уколико младеж има најмање 2, а посебно ако има 3
или више боја он је обавезно за детаљну дермоскопску анализу.

Слика 23 Младеж са најмање две боје                                    Слика 24 Једнобојни младеж

Д – (Diametar) Пречник преко 6мм
Сви мадежи већи од 6мм у пречнику су за даљу дермоскопску анализу.

Слика 25 Пречник младежа мањи од 6мм                            Слика 26 Пречник преко 6мм

Е – Еволуција
Уколико приметите да ваш младеж нагло расте, мења облик или боју, цури, крвари,
прави красту, под упалом је, сврби, боли или је повређен, потребно је да се што пре
јавите свом лекару који ће вас прегледати и по потреби упутити на дермоскопију.

 

 

 

 

 

Слика 27 Расте и мења облик       Слика 28 Прави красту            Слика 29 Крвари

12. ПОЗИТИВНИ И НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ УВ ЗРАЧЕЊА
Излагање коже светлу сунца је у основи врло повољно за кожу. Тиме се у кожи
подстиче синтеза витамина Д који је неопходан за калцификацију костију. Међутим,
појавом озонских рупа у атмосфери Сунчева светлост све више постаје изразито
опасна. Тако се све више користи израз УВ – радијација или УВ – зрачење. Посебно су
осетљиви тзв. меланоцити који су одговорни за пигментацију коже. Њиховим
малигним бујањем јавља се изразито смртоносни облик рака коже који се назива
меланом. Предуго излагање сунчевом зрачењу може изазвати и тзв. фотостарење коже.
Кожа постаје сува, настају дубоке боре, оштећење епидерма. Такође може изазвати и
јаке опекотине другог степена.

12.1. Позитивни ефекти
Боравак на отвореном током сунчаних дана свима представља ужитак. Сунце
поправља расположење тако што подстиче лучење серотонина и допамина у мозгу,
неуротрансмитера који делују против депресије. Под утицајем ултраљубичастог
зрачења у кожи се врши синтеза витамина Д3, који је значајан за одржавање
хомеостазе и константне концентрације калцијума.
Излагање Сунцу доприноси већој одбрамбеној способности организма и јачању имуног
система. Повећава се издржљивост организма, поправља се проток крви, ствара се
више хемоглобина и меланина, подстиче се митоза епидермалних ћелија узрокујући
дебљање рожастог слоја епидермиса. Сунчање доприноси и побољшању менталне и
физичке способности људи. Сунчање може да прија и да буде корисно, али само
умерено и у радним јутарњим или касним поподневним сатима. За испољавање
позитивних ефеката сунчевог зрачења није неопходно откривене делове или читаво
тело прекомерно излагати сунчевим зрацима.

12.2. Негативни ефекти
Нежељени ефекти сунчевих зрака јављају се при честом и неконтролисаном
излагању сунцу незаштићене коже. Јављају се као акутне и хроничне промене на кожи.
Акутне промене су: црвенило, пликови, фототоксичне и фотоалергијске реакције,
смањење имунитета због оштећења Лангерханових ћелија, оштећење ДНК итд. Мања
оштећења сам организам може да поправи, док већа оштећења остају трајна. Хроничне
промене на кожи настају због кумулирања акутних нежељених ефеката због чега кожа
постаје сува, задебљана, наборана и на којој се јављају кератоза и проширени крвни
судови.
Сунце је штетно за кожу склону акнама. У прво време може да ублажи ожиљке, али ће
се касније стање погоршати. Акне још интензивније избијају после излагања сунчевим
зрацима.
Превремено старење коже – фотостарење је последица излагања коже УВ зрацима.
Овакву кожу карактерише: присуство абнормалних еластичних влакана у дермису,
смањење одређених типова колагена, деградација еластичних влакана, абнормално
обнављање екстрацелуларног матрикса, смањена способност истезања коже,
дилатација крвних судова, појачана инфламација, присуство проширених капилара и
др. Фотоостарела кожа је опуштена, млитава, са себороичним и актиничним
кератозама, са израженим мимичним линијама, грубо је изборана, задебљана и са
израженим диспигментацијама или браонкастим мрљама.

13. ЛЕКОВИТОСТ СУНЧЕВИХ ЗРАКА
Сунце у одређеним границама на људски организам делује изузетно позитивно. Ствара
витамин Д, подстиче производњу хормона среће (ендорфин) и јача комплетан имуни
систем. Лечење светлосном енергијом се назива хелиотерапија и подразумева
алтернативно лечење одређених болести излагањем тела сунчевим зрацима. Сунчева
светлост садржи УВ зраке који су биолошки најактивнији и сматрају се заслуженим за
производњу витамина Д важног за спречавање рахитиса и остеопорозе. Умерене
количине УВ зрака снижавају крвни притисак, побољшавају рад срца и регулишу ниво
хормона. Сунчеви зраци утичу и на наше ментално здравље, чине да се осећамо
расположено, витално и пуни животне енергије. Није изненађење што се управо
хелиотерапија препоручује и као вид лечења сезонске депресије.
Здравствене користи сунчевог зрака:
 Производи витамин Д или витамин сунца који нашем организмзу омогућава
апсорпцију калцијума, витамина неопходног за изградњу и здравље костију.
 Благотворно утиче на рад жлезда са унутрашњим лучењем.
 Стимулише производњу меланина.
 Спречава рахитис, остеропорозу и реуматична обољења.
 Позитивно делује на кожне болести и псоријазу.
 Успоставља нормалан рад нервног система.

Слика 30 Заштита коже од сунца

14. ХИПЕРПИГМЕНТАЦИЈА
Хиперпигментација је реч која се користи како би се описале области
неуједначене пигментације на кожи. Хиперпигментације се јављају у облику тамних
мрља или флека на кожи које чине да оне делују неуједначено. Ове тамне флеке су
познате и као флеке од сунца или старачке флеке, а хиперпигментације се такође
налазе у сржи проблема. Хиперпигментације се типично јављају на областима коже
које су редовно изложене сунцу као што су лице и руке.

Слика 31 Хиперпигментација коже

14.1. Узрок хиперпигментације
Хиперпигментација узрокује појачано лучење меланина. Меланин је природни
пигмент који нашој кожи, коси и очима даје њихову боју. Ово појачано лучење
изазивају различити фактори, али су главни излагање сунцу, године, утицаји хормона и
повреде коже или запаљења. Излагање сунцу је примарни узрок хиперпигментације јер
је сунчева светлост та која на првом месту доводи до лучења меланина. Меланин
делује као природна заштита коже од сунца тако што нас штити од штетних зрака, због
чега људи добијају тен када се излажу сунцу.
Неке од врста хиперпигментације су:
 Флеке од сунца – мале, тамне флеке на кожи познате и као флеке од сунца,
изазване су излагањем сунцу. Оне се обично јављају на кожи која је често
изложена сунцу као што је кожа лица, врата, деколтеа и руку. Називају се и
старачким флекама. Како кожа стари, број ћелија које производе меланин се
смањује, али се оне које преостају увећавају и њихова производња меланина
постаје фокусиранија. Појављује се код особа старијих од 40 година.

Слика 32 Флеке од сунца

 Мелазма и сунце – јавља се у облику великих мрља, је хиперпигментација
углавном на лицу и прилично је честа међу женама. Сматра се да се јавља када
женски хормони естроген и прогестерон стимулишу прекомерну производњу
меланина када је кожа изложена сунцу. Јавља се код 10 до 15 процената
трудница и код 10 до 25 процената жена које узимају контрацепцију.

Слика 33 Мелазма и сунце

 Поступалне хиперпигментације – јављају се када се повреда или траума коже
залечи и остави за собом равну област дисколорације. Често се јавља код
пацијената који имају акне, атопијски дерматитис или псоријазу, а такође може
бити узрокована и козметичким процедурама као што су дермоабразија,
ласерски третмани и хемијски пилинзи.

Слика 34 Поступалне хиперпигментације

14.2. Заштита коже од хиперпигментације
Какав год тен да имате, заштита од сунца је најзначајнији корак који можете да
предузмете како бисте спречили појаву хиперпигментације. Важно је да запамтите да
сунчеви зраци утичу на кожу чак и када је облачно време, па је потребна свакодневна
заштита коже. Постарајте се да темељно нанесете препарат и да га наносите кад год је
потребно.
Ограничено излагање коже сунцу ће помоћи да се смањи јављање хиперпигментације.
Покуштајте да се не излажете сунцу када је оно најинтензивније и када год је то могуће
носите заштитну одећу, укључујући шешир и наочаре за сунце.

15. ЗАШТИТА КОЖЕ ОД СУНЦА
Кожа је различита код сваке особе и има своје захтеве и потребе. Дечија кожа има
само једну петину дебљине коже одраслих особоа. Рожнати слој, који нас брани од
утицаја спољашње средине, код деце је тањи, а ћелије су мање збијене него код
одраслих. Баријерна улога коже код деце је мање ефикасна. Пигментна функција
дечије коже није потпуно развијена. Код одраслих су ћелије навикнуте да то раде, али
код деце ћелије нису тако активне што доводи до повећане осетљивости коже. Зато је
од значаја примена препарата за заштиту од сунца, намењеним потребама нежне дечије
коже.
Алергије на сунцу и кожне реакције изазване утицајем светлости су у порасту
последњих неколико година. Најпознатија врста фотодерматитиса је полиморфна
светлосна ерупција, карактерише је кожна реакција која се појављује два дана након
изложености сунцу.
Разумни став према излагању сунцу најбољи је начин да се умањи ризик од оштећења
коже изазваних сунцем:
 Избегавајте прековремено излагање сунцу и клоните се директне сунчеве
светлости током сати када је она најинтензивнија.
 Прекријте кожу заштитном одећом, укључујући шешир и наочаре за сунце кад
год је то могуће.
 Користите препарате за заштиту од сунца који нуди одговарајући ниво заштите
за вашу кожу и који је, посебно формулисан да одговара типу и стању ваше
коже.
 Наносите препарат за заштиту од сунца темељно током целог дана, како бисте
одржали ниво заштите.
 Имајте на уму да оштећења од сунца не важе само за људе који се сунчају.
Штетни зраци и даље могу утицати на кожу и када су облачни дани, па би сваки
део вашег тела који је редовно изложен, требало да добије одговарајућу
заштиту.
 Нанестите препарат за после сунчања након излагања сунцу, како бисте
помогли својој кожи.

Слика 35 Заштита од сунца
Што већа оштећења узрокује УВ зрачење на кожи, већи је ризик да ће се појавити
касније током живота. Квалитетна заштита од сунца за осетљиву кожу треба
подједнако да штити и од УВА и УВБ зрачења. Особе са веома светом кожом или оне
које пате од алергија на сунцу много су подложније оштећењима које узрокује сунчева
светлост.

Слика 36 Фотозаштита и делови сунчевог спектра

16. КОЗМЕТИЧКИ ПРЕПАРАТИ ЗА ЗАШТИТУ ОД УВ ЗРАЧЕЊА
Козметички препарати за заштиту од сунца су вишефункционални производи
који кожу треба да штите од УВ зрачења, да је хидратишу и негују, штите од
оксидативног стреса, а да при том нежељене реакције у виду црвенила, иритације или
алергија буду сведене на минимум. Избор производа за заштиту од сунца зависи од
поузданости произвођача, фототипа коже, заштитног фактора (СПФ) који одговара
типу коже и месту где ће се боравити (планина, море, тропски предели и сл.), треба да
садржи и активне материје које негују кожу.
Иако производи за заштиту коже од сунца чине веома важан сегмент заштите, кључни
моменат јесте њихова правилна употреба. Углавном се наноси много мање препарата
за заштиту, него што је заиста потребно. Постоје још неки кључни фактори који
значајно утичу на ефекат заштите од сунца, а то су:
 Отпорност на воду и абразију од стране песка,
 Поновљена примена и начин наношења производа.
Препарати за заштиту треба да обезбеде дужи боравак на сунцу, без опасности и
нежељених ефеката, пре свега непријатних и болних опекотина. Од свих препарата на
кожу се најлакше наноси млеко, зато што га кожа брзо упија. Особама које имају неки
проблем са алергијама препоручује се примена заштитних препарата у облику гела. За
заштиту нежне дечије коже најбоље је користити спреј због лакоће наношења.
16.1. Механизми деловања козметичких препарата
Постоји више механизама на којима се базира деловање заштитних препарата за
сунчање. Ти механизми су:
 Селективна апсорпција непожељних УВ зрака,
 Рефлексија УВ зрака применом чврстих честица,
 Хемијска пигментација при чему се хемијска реакција дешава на кожи или се
кожа боји па јој се смањује осетљивост,
 Ретка примена оралних заштитних средстава,
 Коришћење средстава за појачавање пигментације коже

17. КОЗМЕТИЧКИ ПРЕПАРАТИ ЗА НЕГУ ПОСЛЕ СУНЧАЊА
Козметички препарати за негу коже после сунчања су веома значајни препарати
за одржавање нормалног стања коже. Још се називају „after – sun препаратима“. После
излагања коже сунчевим зрацима, иако се користе заштитни препарати са
одговарајућим заштитним фактором, у рожастом слоју епидермиса смањује се
количина влаге и слободних аминокиселина. Као последица тих промена долази до
перутања коже. Важно је нагласити да се при сунчању смањује количина витамина А,
Ц, Е и бета – каротена, зато се морају и перорално и екстерно примењивати пре, у току
и после сунчања. Препарати за негу коже после сунчања имају задатак:
 Да хидратишу кожу,
 Да хладе кожу,
 Да смањују упалу коже,
 Да смањују осећај напетости и бол.
Као препарати за негу коже после сунчања користе се лосиони типа емулзија, креме
типа У/В, водени и водено – етанолни гелови. Хидрантне супстанце у препаратима су:
вода, натријум – лактат, колаген, хидролизати протеина, уреа, хијалуронска киселина.

18. ЗАКЉУЧАК
О излагању сунцу треба бринути целе године. Кожа и очи су органи на људском
телу који су најчешће изложени УВ зрачењу, стога се највећа пажња посвећује њиховој
заштити. У 70% случајева УВ заштита може да предупреди рак коже.
Програми заштите од сунца ургентно су потребни да би смањили појачану опасност од
здравствених ризика, УВ радијације и изазвали промене у стилу живота, који би
прекинуо пораст карцинома и меланома коже у свету.
УВ занимљивости:
 Више од 90% сунчевог зрачења продире кроз слабе облаке.
 Више од 60% УВ зрачења „пада“ на Земљу у периоду између 10 и 14 часова.
 Боравак у сенци може смањити УВ зрачење више од 50%.
 Песак рефлектује више од 25% УВ зрачења.
 На дубини од пола метра под површином воде интензитет УВ зрачења исти је
као и на површини.
 На дубини од 2 метра задржава се 40% јачине УВ зрачења.
 У затвореном простору прима се 10 – 20% спољашњег УВ зрачења.
 УВ зрачење се појачава за 4% на сваких 100 м висине.
 Чисти снег рефлектује више од 80% УВ зрачења.
 Површина мора рефлектује 25% УВ зрачења.

19. ЛИТЕРАТУРА
1. Секуловић Д., Хемија у козметологији – скрипта. Академија за естетику и
козметологију, Београд; 2013.
2. https://benu.rs/clanci-saveti/clanci/kako-pripremiti-kozu-za-suncanje
3. https://www.nationalgeographic.rs/vesti/13929-najnovija-formula-za-zdraviji-tensuncanje-na-svakih-48h.html
4. https://www.drbojic.com/dermatoloske-teme/melanom/2
5. https://hr.wikipedia.org/wiki/Sun%C4%8Danje
6. https://www.apotekakg.rs/saveti-farmaceuta2/item/270-zastita-koze-od-suncevihzraka.html
7. https://www.stetoskop.info/odeljci-knjiga/uv-zastita
8. http://www.biljeizdravlje.rs/code/navigate.php?Id=331&editionId=74&articleId=385
9. https://www.stanojlovic.rs/sunce-i-mladezi/
10. https://www.eucerin.rs/problemi-koze/zastita-od-sunca/hiperpigmentacije-i-sunce
11. https://www.nivea.rs/saveti/zastita-od-sunca/zastita-osetljive-koze
12. http://www.orshospital.rs/mladezi-abcde-pravila-klinickog-pregleda.asp
13. https://www.zdravisimo.com/blog/lekovitost-suncevih-zraka.html
14. http://www.inpharma.hr/index.php/news/1853/18/Fotozastita-prirucnik-za-ljekarnike

Дипломски рад Студент
Утицај сунчевих зрака на кожу и њена заштита Бојана Савић