Coaching vežba

Coaching vežba je bila tema današnjeg predavanjanja na predmetu Coaching. Studenti prve godine Makeup artist i smera Estetičar-kozmetičar su radili u parovima. Coaching vežba je izgledala kao usluga u salonu ili kozmetičkom centru koju su pružali jedni drugima. Čitav razgovor između “klijenata” i “zaposlenog” zasnivao se na iskazivanju želja i potreba klijenta, interesovanju o vrsti proizvoda koje koriste, da li ih mogu kupiti sami i koristiti kod kuće. Zaposleni su takođe davali savete klijentima kako da se neguju i na taj način produže samo delovanje tretmana. Kada je vreme za prvu postavu isteklo studenti su zamenili uloge. Ova coaching vežba im je pokalaza kako se treba ophoditi prema klijentu, šta sve klijent može zahtevati od njih i na koji način da pružaju uslugu. Našli su se u jednoj i u drugoj ulozi koja im pokazuje kako klijent prima uslugu i kako majstor šminke ili kozmetičar pruža uslugu.

Ako i vi želite da pohađate časove coachinga pogledajte OVDE

Etika

Etika zajedno sa estetikom spada u zajedničku oblast filozofije koja se naziva aksiologija ili teorija vrednosti. Ona se bavi izučavanjem morala i pojmovima dobrog i ispravnog. Svaka etička teorija sadrži bar dve komponente – teorije: onu koja određuje šta je dobro ili vredno i ona koja određuje šta je ispravno.

Etička dilema je situacija do koje dolazi kada se čini da su dve ili više moralnih vrednosti jednako validne, a kontradiktorne, a od pojedinca se zahteva da napravi najbolji mogući izbor.

Teorija dobrog ili vrednog

Za dobro, etička teorija može uzeti bilo koju vrednost (ili više vrednosti) za koju se zalaže (npr. ljubav, mir u svetu, slobodna neutralna enciklopedija dostupna svima), a razloge za izbor određenih vrednosti skoro uvek argumentuje na neki način. Prihvatanje neke ili nekih određenih vrednosti za „dobre“ još ne obezbeđuje jednoznačno suđenje pri izboru ispravnih postupaka. Jedna etička teorija može za dobro proglasiti npr. ličnu slobodu, a da i dalje nije u svim situacijama jasno kako treba postupati. Zato je potreban drugi deo etičkih teorija – koji određuje ispravno.

Teorija ispravnog

Zamislimo sad situaciju u kojoj bi se neka politička grupacija zalagala za smanjenje stepena slobode. Postavlja se pitanje, da li, u skladu sa poštovanjem lične slobode treba toj grupaciju dopustiti da nesmetano dela što može dovesti do njenog izbora na vlast što bi dovelo zapravo do suzbijanja ličnih sloboda, ili u skladu sa unapređivanjem lične slobode treba zabraniti rad takve grupacije zbog nepoželjnih posledica koje u protivnom mogu iskrsnuti, iako zabranom rada te grupacije kršimo pravo njenih članova na slobodno izražavanje, kao oblik lične slobode. Ovde stupa na scenu određenje ispravnog koje se odgovara na pitanje kako pojedinac ili grupa treba da postupe kada reaguju nadobro tj. vredno.

Okvirna podela teorije

Približno gledano, jedna teorija ispravnog se može svrstati u neku (a možda i više) od sledećih grupa:

• Deontološke teorije su one koje grade svoje sudove prema postupcima nevezano od posledica koje postupak izaziva. Po njima, najbitnije je poštovanje vrednosti. Na primer, ako za dobro uzmemo neprikosnovenost ljudskog života onda bi sud nekoga ko sledi određenu deontološku teoriju mogao da bude: „Nije ispravno ubiti jednog čoveka da bi se spasilo hiljadu drugih jer ni pod kojim okolnostima nije ispravno ubiti čoveka.”

• Konsekvencijalističke teorije ocenjuju ispravnost konkretnog postupka prema posledicama koje bi taj postupak izazvao u datim okolnostima (bez obzira na ispravnost tog postupka izvađenog iz konteksta). Po njima je najbitnije unapređivanje vrednosti. Na primer ako za dobro uzmemo blagostanje ljudi onda bi sud nekoga ko sledi određenu konsekvencijalističku teoriju mogao da bude: „Ispravno je godinama staviti na muke hiljade ljudi ako je verovatno da će to dovesti do blagostanja milijardi drugih ljudi.”

• Teorije vrline potiču iz antičkog perioda i to prvenstveno od Platona i Aristotela. One procenjuju ispravnost postupka u odnosu na samog delatnika.

• Teorije prava su zastupljene u modernom pravu, na primer „Svako dete ima pravo na obrazovanje.” U ovakvim teorijama nastaju razni problemi, između ostalih da li postoji hijerarhija prava, da li neko ima dužnost i/ili pravo da štiti tuđa prava, da li i koja prava se smeju uskratiti onome ko krši tuđa prava itd.