Diplomski rad: AKNOZNA KOŽA I NJENO TRETIRANJE DERMAPENOM

Koža je vitalna za naše opšte zdravlje. Deluje kao prva linija odbrane tela od bakterija i virusa. Zdrava koža održava ravnotežu tečnosti i pomaže u regulaciji telesne temperature.

Masan tip kože karakteriše povećana proizvodnja sebuma.

Veoma je bitna prvilna nega uz balansiranje proizvodnje sebuma primenom odgovarajućih kozmetičkih tretmana i proizvoda.

Nečista koža na kojoj su vidljivi upalni procesi u vidu akni je posledica mnogih faktora i u današnje vreme se ne dovode isključivo u vezu sa godinama. Ovakvi problemi sa kožom se javljaju često u toku puberteta.

Jedna od posledica su postupalne hiperpigmentacije i trajni ožiljci.

Postoje razni tretmani za tretiranje ove kože, a jedan od njih je dermapen.

Dermapen predstavlja proceduru koja se izvodi posebnim uređajem, dermapenom.

U daljem radu ću opisati tretiranje aknozne kože dermapenom.

2.Koža

Koža ima zaštitnu ulogu ( štiti telo od mehaničkih, fizičkih i hemijskih draži), termoregulatornu funkciju ( održava termoregulaciju, čuva i odaje toplotu tela) učestvuje u stvaranju vitamina D ( koji je bitan za očuvanje kostiju ), predstavlja prirodnu barijeru ( zadržava bakterija neophodne organizmu a sprečava ulazak stranih materija ).

Koža se ralikuje po:

Debljini – koža je različita i kreće se od polovine do tri milimetara , u zavisnosti od rase, individualnih osobina i predela tela.

Boje- zavisi od starosti, predela tela i rase.

Boja kože zavisi od tri faktora:

žućkaste nijanse ćelija epidermisa
prozračnosti ćelija epidermisa, usled čega se provide krvni sudovi ispod njega, što daje ljubičaste tonove koži
vrste i količine pigmenta melanina. Ćelije koje nose pigment (hromatofore) leže pretežno u krznu, ali ih ima i u epidermisu.

Površina kože – nije glatka, na njoj se razlikuju grebeni (cristae), olučasta udubljenja (sulci) i pore (pori).

Kožne žlezde:

Kod čoveka su razvijene znojne, lojne i mlečne žlezde.

Znojne žlezde su smeštene duboko u krznu. Sa površinskim slojem kože povezane su vijugavom cevčicom i izlučuju znoj. Znoj je tečnost žućkaste boje i posebnog mirisa. Znojenjem se odstranjuju nepotrebne materije iz organizma. To je značajan mehanizam regulisanja telesne temperature (termoregulacija). Znoj, takođe, ima i zaštitnu ulogu, jer je kiseo i tako sprečava razvoj bakterija na površini kože. Kod čoveka se nalazi oko 2,5 miliona znojnih žlezda koje su najgušće raspoređene na dlanovima, tabanima, pod pazuhom i na čelu.

Lojne žlezde proizvode mastan sekret koji se izlučuje pri korenu dlake i služi za njihovo podmazivanje i sprečava isušivanje i perutanje kože. Nema ih na golim delovima tela, osim na očnim kapcima i usnama. Mlečne žlezde su dobro razvijene samo kod žena.

Koža se može svrstati u nekoliko grupa:

Normalna koža – ovoj grupi pripada koža čija je sekretorna i ekstretorna funkcija tkva da obazbedjuje napetost, turgor (čvrstinu), elasticitet i mekoću.

Masna – diseboreična koža- izgleda debela i čvrsta i sporije stari od normalne.

Kombinovana koža – najčešći pojvni tip kože, to je kombinaija masne i normalne.

Suva koža- odlikuje se smanjenom sekrecijom lojnih žlezda. Osetljiva, bez proširenih pora ali brzo gubi sjaj.

2.1. Građa kože

Koža se sastoji od višeslojnog pločastog epitela, koji se naziva pokožica ili epidermis (epiderm), ektodermalnog porekla i gustog vezivnog tkiva, krzna ili dermisa (derm), mezodermalnog porekla. U njemu je, u zavisnosti od uhranjenosti osobe, prisutna veća ili manja količina masnog tkiva. Koža je složen organ građen od različitih tipova ćelija i struktura. Pored toga, ona ima bogatu vaskularizaciju i inervaciju.

Slika 1. Osnovna građa kože

Epidermis (pokožica, epiderm) je površinski sloj kože debljine oko 100μm. Keratinizirani je slojeviti epitel, izgrađen je od nekoliko tipova ćelija. Glavni deo njegove mase predstavljaju keratinociti (koji čine osnovu (95%) epidermalnih ćelija), ćelije čiji je zadatak stvaranje keratina (keratinizacija). Epidermis je višeslojan pločast epitel, a funkcionalno predstavlja glavni deo kožne barijere. Broj slojeva je različit na raznim mestima na telu, kao što je npr. kod čoveka broj slojeva veći na dlanovima i stopalima. Epidermis ima konstantnu debljinu. Ona je rezultat dinamične ravnoteže između proliferativne aktivnosti i gubitka ćelija, kao i brzine diferencijacije epidermalnih ćelija.

Slika 2. Struktura epiderma

Dermis se nalazi između epidermisa i hipodermisa i predstavlja oko 15 – 20% ukupne telesne težine čoveka. Dermis je gusto vezivno tkivo. Fibroblasti su osnovne ćelije dermisa. Oni stvaraju specifične elemente ekstracelularnog matriksa i utiču na njihovu strukturnu organizaciju i metabolizam. U fibroblastima se odigrava biosinteza kolagena, elastina, glikozaminoglikana, proteoglikana, fibronek- tina (adhezivni protein koji pričvršćuje fibroblaste), laminin (adhezivni protein koji povezuje epitelne ćelije sa bazalnom membranom) i drugih proteina ekstracelularnog matriksa, koji koži daju potporu i elastičnost.

Glavne komponente strukture dermisa su kolagen i elastin. To su vezivna tkiva, koja daju snagu i fleksibilnost i vitalni su deo zdrave, mladalačke kože. Ova vlakna su utisnuta u gelastu supstancu (koja sadrži hijaluronsku kiselinu), koja ima visoku sposobnost vezivanja vode i pomaže u održavanju volumena naše kože. Kolagen čini 70 – 80% mase dermisa. Glicin, prolin i hidroksiprolin su aminokiseline koje izgrađuju kolagen, koji pripada među najjače proteine u prirodi. Kolagen tipa I izgrađuje vezivno tkivo, iako su prisutni i drugi tipovi kolagena Elastin (amorfni, hidrofobni, umreženi protein) izgrađuje jezgro elastičnog vlakna, koje je okruženo mikrofibrilima fibrilina. Elastična vlakna čine manje od 1 – 2% ukupne mase dermisa. Način života i spoljašnji faktori ( sunce i promene temperature) utiču na nivoe kolagena i elastina, kao i na strukturu okolne supstance. Kako starimo, naša prirodna proizvodnja kolagena i elastina se usporava, a sposobnost kože da vezuje vodu se smanjuje. Koža je sa manje tonusa i pojavljuju se bore.

Dermis je odgovoran za debljinu kože i igra ključnu ulogu u kozmetičkom izgledu kože. Debljina dermisa varira na različitim delovima kože, a njegova veličina se dvostruko uvećava u periodu od 3 – 7 godine života, zatim tokom puberteta. Starenjem se smanjuje debljina i hidratacija. Između dermisa i hipodermisa ne postoji jasna grnica, pa se debljina dermisa ne može jasno odrediti. Najtanji je na kapcima (do 0,6mm), najdeblji na dlanovima i tabanima (3mm). Prosečna debljina se kreće od 1 – 2mm. Dermis je debeo, elastičan, ali čvrst srednji sloj kože, koji čine 2 podsloja: a) donji sloj (stratum reticulare) debela oblast koja formira fluidnu granicu sa potkožnim tkivom i b) gornji sloj (stratum papillare) koji formira definisanu, talasastu granicu sa epidermisom. Granična površina između dermisa i epidermisa je talasasta, zbog prisustva mnogobrojnih papila dermisa, koje se uvlače u epidermis. Zadatak dermisa je da štiti telo od mehaničkih povreda, vezuje vodu, učestvuje u termoregulaciju, snabdeva epidermis hranljivim sastojcima i receptor je senzitivnih implusa:

njegova debela, čvrsta struktura pomaže u ublažavanju spoljašnjih udaraca i kada dođe do povrede, on sadrži vezivna tkiva, kao što su fibroblasti i mastociti koji zaceljuju rane. Bogat je krvnim sudovima, koji hrane epidermis i ukljanjaju toksine, lojne žlezde (odgovorne za lučenje sebuma) i znojne žlezde (koje dostavljaju vodu i mlečnu kiselinu na površinu kože) nalaze se u dermisu. Ovi sastojci se udružuju i obrazuju vodenomasni film na površini kože. U dermisu se, sem toga, nalaze krvni sudovi, limfni sudovi i nervi; u dermisu se spuštaju znojne i lojne žlezde i dlaka. Premda je epidermis ciljni nivo za većinu kozmetičkih proizvoda, s obzirom da većina ne prodire i ne bi trebalo da prodre do dermisa, dermis je cilj za mnoge anti-age tretmane koji se sprovode primenom proizvoda putem intradermalnih injekcija, koji ne pripadaju kozmetičkim proizvodima, već lekovima ili kategoriji medicinskih sredstava. Dermis je posebno važna komponenta za izgled kože jer je odgovoran za debljinu, glatkost i elastičnost kože. Različite mere namenjene sprečavanju ili usporavanju starenja kože, usmerene su upravo na ključne komponente dermisa.

Slika 3. Struktura dermisa

Hipodermis se nalazi ispod dermisa, sastoji se od masnih ćelija (lipocita) i vezivno – tkivnih pregrada i važan je izvor energije za telo. Ovaj sloj takođe sadrži kolagen tipa I, III i IV. Broj masnih ćelija se razlikuje na različitim delovima tela. Takođe, distribucija masnih ćelija se razlikuje kod muškaraca i žena, kao i struktura drugih predela kože. Potkožno tkivo ili hipodermis jedno je od najvećih tkiva ljudskog tela. Procenjuje se da ovaj sloj predstavlja 9% do 18% telesne mase kod muškaraca normalne mase i 14% do 20% kod žene normalne mase.

2.1.2. Proces keratinizacije

Tokom ovog procesa keranociti koji su nastali iz ćelija najnižeg sloja (bazalni sloj) na kraju postaju zreli, da bi izumrle ćelije otpale sa površine, to se naziva deskvamacija. Na taj način epiderm kroz proces keratinizacije neprestano stvara i obnavlja svoje derivate ,a to su: pilosebacealni aparat, nokti i znojne žlijezde. Pored keranocita u pediremu u dalko manjem broju zastupljeni su melanociti i Langerhansove ćelije. Keranociti se u različitim nivoima epiderma razlikuju, pa su svrstani po svojim karakteristikama u 4 sloja, počevši od unutra ka spolju.

Bazalni ili germinativni sloj (stratum germinativum) u kome se nalaze bazalni keranociti ali i između njih umetnute matične ćelije od kojih procesom keratinizacije nastaju zreli keratinociti. Ove matične ćelije su doživotan izvor keratinocita.
Spinozni sloj (stratum spinozum) je sloj u kome keranociti imaju „šiljast izgled“ i zato se tako i zove. U površnim ćelijama ovog sloja se stvaraju lamelarne granule.
Granulozni sloj (stratum granulosum) je sloj u kome donira prisustvo granula u keranocitima. U tim grranulama su molekuli koji su značajni za formiranje takozvanog omotača rožastih ćelija koji ima ključnu ulogu u održavanju integriteta epiderma i stvaranju epidermalne barijere.
Rožasti sloj (stratum corneum) se sastoji od mrtvih ćelija koje po pravilu nemaju jedro i zovu se keranociti.

Vreme tranzita nezrele ćelije do površnog sloja je 2 nedelje, i jos 2 nedelje traje „prolazak“ kroz rožasti sloj do trenutka deskvamacije. U uslovima poremećene keratinizacije , kao što je u psorijazi taj proces može da se skrati na samo 4 dana. Nekeratinocitne ćelije čine 15% ćelija epiderma. Glavni predstavnici su melanociti, Langerhansove i merkelove ćelije.

Melanociti su dendritične (zvezdaste) ćelije koje su raspoređene između bazalnih keratinocita, tj u najnižem sloju. Na svakih 4-10 keratinocita bazalnog sloja dolazi po 1 melanocit (epidermalna melaninska jedinica). Melanociti sintetišu pigment melanin koji se sintetiše i skladišti u organela melanozoma. To su jedine ćelije u kojima se sintetiše melanin. Melanociti nisu prisutni samo u epidermu već i u folikulu dlake, rožnjači, unutrašnjem uhu i mekoj moždanoj opni.

Langerhansove ćelije su dendritične ćelije smještene u spinoznom sloju, to su profesionalne ćelije urođenog imuniteta čija je osnovna uloga da sve strano što su sreli, uhvate i predstave drugim važnim ćelijama imuniteta (limfociti).

2.2. Masna ( diseboreična) koža

Masna koža izgleda debela I čvrsta. Masan tip kože zahteva više čišćenja od drugih tipova kože. Ovaj tip je podložen nesavršenosti jer se pore lako zatvore sebumom i nagomilanim mrtvim ćelijama. Uloga sebuma jeste zadržavanje vlage u koži odnosno sprečavanje njenog isušivanja.

Termin „masna koža“ odnosi se na kožu koja proizvodi prekomernu količinu sebuma. Ta pojava naziva se seboreja. Oni neretko u pubertetu oboljevaju od akni (acne vulgaris), pa se u kasnijem životnom dobu i na koži vide ožiljci koji su nastali kao njihova posledica. Karakteriše se velikim brojem vidljivih i proširenih pora; sija se usled povećanja proizvodnje sebuma. Masna koža ima tragove masnog odsjaja od sebuma. Ova prirodna masnoća se najviše skuplja na bradi, čelu i oko nosa. Kod osoba sa ovim tipom nisu samo regije kritične, već je celo lice masno, neretko i kosa. Zahvaljujući dobroj barijeri i zaštitnom filmu masna koža je rijetko dehidrirana i osjetljiva. Najčešci uzrok ovih stanja je neadekvatna nega tj. konstantno odmašćivanje kože.

Masna koža još može biti uslovljena:

Nasledni faktor
Hormonskim poremećajima– ukoliko dođe do hormonskog disbalansa usled različitih faktora, a kada se nivo hormona poremeti, varira i nivo androgena, hormona koji je zaslužan za proizvodnju sebuma. Samim tim, on telo navodi na proizvodnju viška sebuma, što se posebno dešava tokom puberteta, pre menstruacije, tokom trudnoće i menopauze.
Korišćenjem pogrešnih proizvoda za negu– teške kreme ili puderi koji sadrže ulja samo pogoršavaju stanje kože. Umivanje više puta dnevno može biti jedan od razloga za masnu kožu, jer uklanjanjem jednog sloja hidratacije sa kože, navodi se telo da luči više sebuma.
Nezdrave navike – loša ishrana, stres, takođe su faktori koji dovode do izlučivanje viška sebuma, I pojave nečistoće na koži.
Suplementi ili lekovi – Razni medikamenti mogu dovesti do dehiratacije
Stres
Konzumiranje premalo vode

Akne i mitiseri su čest problem koji najviše pogađa osobe koje imaju masni tip kože lica. Uočavaju se velike pore koje budu začepljene viškom sebuma i na koje se lako nakupe bakterije, tako nastanu upalni procesi. Na njihovu pojavu utiču i neki unutrašnji faktori, način ishrane i neke bolesti. Ovakvom problemu potreban je kompletan pristup, adekvatna sredtva za čišćenje kože i blaga prirodna srtedstva protiv akni, najbolje u formi gela koji se brzo apsorbuje i ne masti kožu dodatno. Uzrok masne kože može biti kompleksan. Prema masnoj koži treba postupati pažljivo, ukoliko ne postoji pravilna nega, može doći do razvoja akni koje ponekad ostavljaju trajne ožiljke i estetske probleme.

2.3. Akne

Akne su infalmatorno oboljenje kože. Najčešće se javljaju na licu, vratu, grudima, gornjem delu ledja, ramenima i rukama, gde su lojne žlezde najbrojnije. Akne su često zapaljensko oboljenje kože uzrokovano promenama u folikulu dlake i njemu pridružene lojne žlezde. Akne najčešće nastaju u periodu puberteta i adolescencije, između 12. i 16. godine. Mogu potrajati i do 30. godine pa i duže. Ukoliko se ne leče, ostavljaju ožiljke. Pored vidljivih posledica, kao što su ožiljci, akne mogu ostaviti posledice i na psihičko stanje pacijenata jer uglavnom nastaju u osetiljivom životonom periodu. Problemi koji se javljaju kao posledica su: nisko samopouzdanje, anksioznost, depresija, poremećen socijalni i psihološki kvalitet života, čak disproporcionalno, objektivno stanje.

Slika 4. Nastanak akne u folikulu dlake

Slika 5.

Smatra se da su 4 faktora presudna u etiologiji akni:

hiperseboreja: akne počinju u pubertetu, kada počinje aktivnost sebacealnih žlezda. Težina kliničke slike akni direktno je proporcionalna količini izlučenog sebuma. Kod osoba sa teškim aknama nisu nađeni nikakvi poremećaji u sastavu sebuma, jedino je povećana količina izlučenog sebuma. Suzbijanje seboreje povoljno deluje na akne.
Stvaranje komedonskog čepa: komedoni su strukture od sebuma i keratina koje se formiraju u izvodnom kanalu sebacealne-lojne žlezde i folikulu dlake, i sprečavaju izlučivanje sebuma. Keratinociti u komedonu povezani su dezmozomima što daje čvrstinu komedonu. Mogu biti otvoreni i zatvoreni. Otvoreni se nikada ne inflamiraju. Na vrhu često imaju crnu boju koja potiče od melanina. Samo se ovi komedoni mogu istiskivati. Zatvoreni komedoni nalaze se dublje u folikulu. Vide se kao male beličaste papule. Često se inflamiraju. Prisustvo komedona neophodno je za dijagnozu akni.
Naseljavanje mikroorganizama: U vreme puberteta aktiviraju se sebacealne žlezde pa koža postaje masnija i pogodnija za razvoj mikroorganizama. Posebno je značajno naseljavanje lipofilne bakterije Propionibacterium acnes. Nema nikakve korelacije između težine kliničke slike akni i broja bakterija. Broj bakterija proporcionalan je količini izlučenog sebuma, tako da su brojnije na seboroičnim regijama i kod osoba sa masnijom kožom. Kada se propionibacterium acnes naseli ostaje doživotno. Ona je deo normalne kožne flore.
Razvoj zapaljenja: nije do kraja poznat. P. Acnes se nalazi samo u sebacealnoj žlezdi i na površini kože, nema je u dermu. Bakterija oslobađa niz enzima, proteolitičkih, lipolitičkih i saharolitičkih. Razgradni proizvodi nastali dejstvom ovih enzima difunduju iz sebacealne žlezde u derm i tamo izazivaju zapaljenje. Ovi razgradni proizvodi izazivaju hemotaksu različitih leukocita, najviše neutrofila, i aktiviraju imuni sistem. Na površini kože ovo se manifestuje kao zapaljenje.

2.4. Klinička slika

Predilekciona mesta za akne su seboroične regije. Kod mlađih osoba akne su uglavnom na licu, a kod starijih i na leđima. Akne se javljaju u pubertetu, kada pacijenti inače posvećuju mnogo pažnje svom fizičkom izgledu. Sve promene kod akni mogu se podeliti na zapaljenjske i nezapaljenjske. Zapaljenjske mogu biti zbog zapaljenja površine folikula ili zapaljenja dubljih delova folikula.

Acne comedonica– neinflamirane lezije su otvoreni i zatvoreni komedoni (kozmetičari tretiraju ovakvu kožu i bez dermatologa), uz tek po koju manju papulu ili pustulu. Promene se pojavljuju uglavnom na licu.

Slika 6. Acne comedonica

Acne papulosa- nastaju usled zapaljenskogdelovanja baketrijskih enzima širenjem uokolno tkivo i stvaranjem čvorića.

Slika 7. Acne papulosa

Acne pustulosa – kada stvara gnoj na vrhu, beličaste boje(najčešće se vidjaju papulo-pustule. se nakuplajnejmleukocita

Slika 8. Acne pustulosa

Acne nodusa – kod zapaljenja dubljih delova folikula formira se nodus.

Acne cystica– Cistične akne su najozbiljnija vrsta akni. Razvija se kada se ciste formiraju duboko ispod vaše kože. To može biti rezultat kombinacije bakterija, ulja i suvih ćelija kože koje vam se zaglave u porama.

Iako svako može razviti akne, cistične akne se javljaju kod ljudi sa masnom kožom. Takođe je češći kod tinejdžera, žena i starijih osoba sa hormonskim disbalansom.

Slika 9. Acne cystica

Acne nodulocystica. – nodulocistične akne su težak oblik inflamatornih akni, koji pogađa lice i gornj deo trupa. Karakteriše ga prisustvo nodularnih pukotina i cista. Nodulocistične akne su bolne i često ostavljaju ožiljke. Ovu vrstu akne uvek treba lečiti dermatolog.

Slika 10. Acne nodulocystica

Acne conglobata – Teške akne sa cistama. Ovi oblici sa dubokim zapaljenjem folikula, pa uz komedone i papulopustule dominiraju bolni, tvrdi čvorovi. Često zaostaju ružni hipertrofični i atrofični ožiljci. Uz lice često su zahvaćeni gornji dijelovi trupa, vrat i nadlaktice.

2.5. Vrste akni

Acne naunatum – Neonatalne akne se javljaju češće kod dečaka nego kod devojčica, većinom na obrazima, čelu i bradi. Najčešće su promene izgleda zatvorenih komedona. Nastaju pod dejstvom androgena poreklom od majke.

Acne infantum – Drugačije se nazivaju acne juvenilis. Javljaju se od trećeg do dvanaestog meseca života, najčešće na obrazima. Dečaci su češće pogođeni nego devojčice.

Slika 11. Acne infantum

Acne vulgaris– Veoma česta pojava. Nastaju u pubertetu, češće su i teže kod muškaraca nego kod žena. Lokalizuju se u centralnom delu lica, a mogu se proširiti i na grudni koš i leđa. Osnovna promena je mikrokomedon koji kasnije prerasta u zatvoreni ili otvoreni komedon. Mogu ostavljati ožiljke.

Slika 12. Acne vulgaris

Acne tarda – Javljaju se posle 25. godine života. Češće su kod žena jer ih uzrokuju hormonske promene koje se dešavaju u toku trudnoće, menstrualnog ciklusa ili menopauze. Nalaze se na licu (prvenstveno bradi i vilici), vratu i gornjem delu tela.

Slika 13. Acne tarda

Acne comedonica– Najblaži oblik akni. Nastaje ako kliničkom slikom dominiraju komedoni. Mogu biti zatvoreni komedoni i otvoreni komedoni. Najčešće se javlja tokom puberteta ali može i u kasnijem životu. Javlja se na licu ( čelo, nos i obrazi)i ređe na leđima.
Acne papulo- pustulosa – Nastaju ako kliničkom slikom dominiraju papule i pustule. Mogu nastati samo od zatvorenih komedona. Koža je crvena i upaljena. Postoji šansa sa kožadobije ožiljke i da ostane sa znacima hiperpigmentacije. Acne nodulo- cystica – Nastaju ako dođe do pojave čvrstih, bolnih čvorića. Predstavljaju najteži oblik. Promene mogu ostavljati ožiljke i hiperpigmentaciju. Acne conglobata – Predstavljaju redak oblik akni koje se javljaju na licu, vratu i leđima. Koža je masna, crvena i vidljivi su bolni nodusi i čirevi. Postoji veliki rizik za nastanak ožiljaka i hiperpigmentacije.

Acne fulminans- Nazivaju se i Acne maligna. Najčešće su kod muškaraca izmedju 15. i 25. godine. Mogu biti praćene drugim simptomima, koji uključuju bolove u zglobovima, povišenu temperatru, gubitak apetita i gubitak težine.

Acne excoriee– Najčešće se javljaju kod mladih žena. Mogu biti uzrokovane stresom ili drugim psihološkim problemima. Često ostavljaju ožiljke. Kod njih se uz minimalno izražene akne nalaze brojne ekskorijacije, kraste I rezidualne smeđe pigmentacije koje mogu trajati mesecima.

Slika 14. Acne excoriee

Acne oleosa– Javljaju se na mestima koja nisu tipična za akne. Lokalizuju se na butinama, potkolenicama, rukama. Izazvane su direktnim i često profesionalnim kontaktom kože sa dervatima nafte, katranima, parafinima, motornim uljima, uljima za podmazivanje (automehaničari).

Slika 15. Acne oleosa

Acne medicamenosta – Izazvane su glukokortikoidima, izonijazidom i halogenim elementima. Javljaju se na gornjem delu trupa. Promene se povlače po prekidu upotrebe medikamenata.

Acne mechanica– Nastaju kod sportista usled zadržavanja znoja na telu. Najčešći uzrok nastanka su uska i sintetička odeća.

Mehaničke akne se relativno lako leče ili sprečavaju.

Slika 16. Acne mechanica

Acne cosmetica– Posledica su primene nekih kozmetičkih proizvoda koji sadrže supstance koje imaju komedogeni efekat (biljna ulja, lanolin, vazelin, butil stearat, oleinska kiselina). Ove supstance blokiraju sebacealne žlezde i tako dovode do nastanka akni.

Slika 17. Acne cosmetica

2.6. Lečenje akni

Dostupno je mnogo efikasnih tretmana akni, međutim, ne znači da će svaki tretman u istoj meri pomoći svakome. Svaki tip akni može biti kontrolisan. Blaži oblik akni može se lečiti proizvodima koji se kupuju bez recepta, koji sadrže benzoil peroksid i salicilnu kiselinu. To može uspešno da dovede do izlečenja, ali to ne znači da će akne nestati preko noći, bez obzira na obećanja proizvađača. Kućna nega zahteva da prođe 4 – 8 nedelja kako bi se videlo ikakvo poboljšanje. Kada se lice očisti od akni, mora se nastaviti sa tretmanom još nekoliko meseci, da bi se sprečila njihova ponovna pojava.Kada imate puno akni, cista ili nodula, lekovi koji se kupuju bez recepta možda ne mogu da vam pomognu.

Neki od tretmana su:

Lokalni tretman: većina preparata za lečenje se maže na kožu. Neki od njih deluju na bakterije, a drugi na smanjenje lučenja sebuma. Ovi lekovi mogu da sadrže retinoid, veću koncentraciju benzoil peroksida, antibiotik ili salicilnu kiselinu, zavisno od toga šta je u vašem slučaju potrebno.
Oralni tretman: ovakav vid lečenja je neophodan kada imate zapaljenski oblik akni (crvene i otečene). Obično se propisuje za lečenje cističnih i nodulocističnih akni. I to neki od sledećih lekova:
Antibiotik (ubijaju bakterije i smanjuju zapaljenje)
Oralni kontraceptivi i druga hormonska terapija (može biti od pomoći kod osoba ženskog pola)
Izotretinoin – jedini lek koji deluje na sve što uzrokuje akne.

Slika 18.

Slika 19.

3.0. Ožiljci

Ožiljci su promene na koži koje nastaju kao prirodni proces zarastanja tkiva. Organizam na ovaj način pokušava da sanira ranu. Rane nastaju kao posledica opekotina, posekotina, operacija i akni. Na ovaj način se oštećena koža zemenjuje vezivnim tkivom, odnosno snopom čvrstih kolagenskih vlakana.
Ožiljak ne sadrži vlakna elatina pa samim tim nije elastičan, zbog toga se često može videti kako se ožiljak raširio i istegao. Na mestu gde se ožiljak nalazi nema dlaka, lojnih ni znojnih žlezda. Izgled i dubina ožiljka zavise od oštećenja kože, genetike, tipa i kvaliteta kože, od životnog doba pacijenta i regenerativnih sposobnosti organizma.
Zarastanje ožiljaka se može pratiti po fazama obnavljanja kože. Povređeno tkivo mora da se obnovi i regeneriše. Prva faza je žgrušavanje krvi i javlja se posle 2 do 4 dana od nastanka ožiljka. Tada se telo okreće borbi protiv infekcije, mikroba i stranih tela.
Sledeća etapa je obnavljanje i javlja se nakon 10 do 15 dana. Sitni krvni sudovi polako počinju da vraćaju stari oblik na mestu povrede. Organizam nadomešćuje gubitak supstanci novim tkivom sintetišući vlakna kolagena.
Ne zarastaju sve rane na isti način. Što je koža tamnija i osoba je mlađa, veći je rizik od lošeg zarastanja rane. Takođe ožiljci teže zarastaju na grudnom košu, u predelu grudne kosti, na leđima i zglobovima.

Treća etapa je sazrevanje kože. Javlja se u periodu od 2 meseca do 3 godine. Tada vlakna kolagena i elastina postaju gušća i njihov broj se znatno povećava kako bi se ponovo izgradila koža. Pravi se mreža krvnih sudova i tada raste otpornost kože, kao i njena elastičnost.

3.1. Vrste ožiljaka

Atrofični – ožiljci od akni ili strija. Atrofični ožiljci se javljaju ispod nivoa kože. Nastaju zbog gubitka njene strukture. Predstavljaju oštećenja koja su ulegnuta i beličasta. Najčešće su to ožiljci od strija i akni. Atrofični ožiljci su često nesrećna i trajna komplikacija akni vulgaris. Ima visoku prevalenciju, značajan uticaj na kvalitet života i terapijski izazov za dermatologe.

Hipertrofični – To su ožiljci crvene do ljubičaste boje, iznad ravni kože. Osnovna razlika između hipertrofičnih i keloidnih ožiljaka jeste što se hipertrofični izdižu iznad kože. Uglavnom su roze oziljci, tvrdi su na dodir i često svrbe. Ovaj tip ožiljka lakše zarasta od keloidnog. Javljaju se oko mesec dana nakon povrede tkiva.
Ožiljci od operacija koji su iznad nivoa kože pri lečenju se ponašaju bolje od keloidnih ožiljaka i mogu se sanirati sa značajno boljim estetskim rezultatom od keloida.

Keloidni i hipertrofični ožiljci nekada mogu zahtevati prvo plastičnu korekciju, a zatim tretman laserom.

Keloidni ožiljci – Genetika određuje da li će se na koži pojaviti keloidni ožiljci i javljaju se kod 4% do 5% opšte populacije, a najčešće se formiraju na grudima, ramenima i leđima. Ovi ožiljci formiraju se već oko drugog meseca po oštećenju tkiva kao čvrste, crvenkaste i izdignute formacije koje mogu biti bolne. Ivice keloida šire se izvan granica povrede i često su nepravilnog oblika. Kako vreme prolazi tkivo buja, a ožiljci postaju tvrđi i tamniji.
Javlja se isključivo iza ušiju, na vratu i u predelu dekoltea. Takođe je prisutan i nakon povrede koja se razvila u infekciju. Ovakvi ožiljci, ako se nađu na zglobu, mogu ograničiti pokrete. Primeri keloidnih ožiljaka su opekotine, akne, boginje ili ožiljak nakon primanja vakcine.
Patohistološkom analizom nije uočena značajna razlika izmedju hipertrofičnog i keloidnog ožiljka. Bez obzira na to, keloidni ožiljak uvek zahteva lečenje, jer je bolan i upadljivo crven.

Ožiljci od akni – Javljaju se kod mlađe populacije i ako se ne leče mogu napraviti vidne probleme na koži lica. Ukoliko osoba ima problema sa nečistom kožom lica, grudi ili leđa zlatno pravilo je da se ne istiskuju akne, da ne bi došlo do još većeg oštećenja. Dodatni estetski problemi koji se mogu javiti kod ožiljaka od akni jeste i nakupljanje melanina na mestu infekcije.

To može izazvati fleke na licu i prilično ih je teško ukloniti. Jedan od načina je hemijski piling tj.piling voćnim kiselinama.
Ožiljak od akni se razlikuje od ostatka kože po tome kako izgleda i kako se ponaša.

Lojne i znojne žlezde ne mogu da se ponovo formiraju u ožiljnom tkivu, a dlake ne mogu ponovo da rastu u njemu. Oštećeno tkivo takođe ima manje elastičnih vlakana, pa je koža često tvrđa. Cirkulacija i hidratacija takođe su kompromitovane u ovakvom tkivu, pa je koži sa ožiljcima teže da zadrži nivo hidratacije koji je neophodan i može da postane suva.
Ožiljci od akni se stvaraju kao posledica upale nastale začepljenjem pora ispod koje se nalaze lojne žlijezde i koren dlake. Kao posledica začepljenja pore javlja se miteser ili komedon, koji je zapravo zarobljeni loj u kanalu jer ne može izaći na površinu kože.
Mitiser raste te dolazi do pucanja kanala u kojem je smešten, a zatim prodire u okolnu kožu čime nastaje upala. Nekad je upala tako jaka da nastaje defekt kože kojeg organizam ne može popraviti pa nastaje ožiljak ili crvenilo kože na mestu upale.

Slika 20. Tipovi ožiljaka

Slika 21.

3.2. Lečenje ožiljaka

U fazi sazrevanja nega ožiljnog tkiva je u isključivoj nadležnosti medicinskih stručnjaka. Veoma dobre rezultate daju tretmani sa hemijskim pilinzima, mikrodermoadrazija, laseroterapija, mezopen, limfna drenaža, elektroforeza unošenja vitamina C. Kozmetičar estetičar ispituje i stvara kliničku sliku kože i prema tome određuje određeni broj tretmana lica koji će pomoći kod saniranja ožiljaka. Klijentu se savetuje takođe adekvatna kućna nega i samim tim će svi tretmani koji su bili urađeni u određenom periodu imati efekat i zadržati pliće ožiljke na koži lica.

Dermapen u kombinaciji sa PRP tretmanom daje odlične rezultate objedinjujući efekte obe procedure i ujedno smanjujući vreme oporavka. Neposredni efekat tretmana kao posledica dermapena je povećanje elastina, kolagena, kao i debljine dermisa. Neposredno nakon toga PRP tretman postiže svoj maksimum dejstva uz pomoć sopstvenih trombocita i faktora rasta.

Laserski tretman akni ne predstavlja „čudesno rešenje” – ali je definifitvno jedno od najefikasnijih tretmana. Laserski zrak uništava bakterije u koži koje su odgovorne za nastanak akni, kako bi se sprečilo njihovo ponovno pojavljivanje, a u najgorem slučaju maksimalno produžio period do sledećeg pojavljivanja.

Laserom se uklanja tanki površinski sloj kože čime se otklanjaju pigmentacije, proširene pore, sitne bore, ožiljci i fleke od akni. Istovremeno, laserska svetlost ima stimulišući efekat na stvaranje novog kolagena čime se u mesecima nakon tretmana ožiljci popunjavaju smanjuje im se vidljivost a poboljšava struktura okolne kože.

4.0. Dermapen

Tretman kože dermapenom spada u najdelotvornije metode potpunog podmlađivanja kože. Dermapen je neverovatan, moćan način da podmladite kožu. Podstiče vaše telo da zameni staru, oštećenu kožu svežim novim ćelijama kože koje istovremeno brišu staračke pege, minimiziraju bore i osvetljavaju vaš ten. Kao i mnoge od najboljih stvari u životu, rezultati ovog tretmana nisu odmah. Razlog zašto je potrebno malo vremena da se rezultati pokažu je taj što čekate da vaše telo obavi posao. Tretman jednostavno šalje vašem telu prave signale govoreći mu da uradi taj posao! Ali nijedan deo procesa ne uključuje hemikalije, rezove, šivenje ili bilo šta neprirodno. Sve je vaše telo koje proizvodi rezultate.

Slika 22. Dermapen i ketridži

Mogu se tretirati fine linije i bore i duboke bore. Takođe se mogu tretirati ožiljci od akni, hirurški ožiljici i prosttraumatski ožiljci. Dermapen uspešno tretira i strije i hiperpigmentacije.

Ovaj tretman je takođe poznat kao indukcija kolagena, a to je zato što indukuje rast kolagena. Iglice dermapena koje koristimo za vaš tretman čine mikroskopske povrede na vašoj koži. Ove povrede nisu dovoljne da vas povrede, ali su dovoljne da signaliziraju vašem telu da pokrene svoje snage za popravku i podmlađivanje i pošalje ih pravo na kožu vašeg lica. U toku izvođenja samog tretmana Dermapen aparatom koji pravi do 1300 mikropovreda u sekundi, stimulišemo proizvodnju kolagena i elastina. Iglicama može da se povećava dužina. Koja će dužina iglica biti zavisi od indikacija i potreba klijenta. Iglice prodiru kroz kožu pod uglom od 90 stepeni. Takođe, u sklopu tretmana, a u zavisnosti od indikacija koristimo specijalne koktele za dermapen, koji zahvaljujući aparatu prodiru u odgovarajući sloj kože. Uz pomoć mikroiglica pravimo sterilne kanale u koži i putem tih kanala možemo ubrizgati sterilne supstance na odgovarajuću dubinu pri čemu ostvarujemo vidljive i trajne rezultate. Ovi mikrokanali se spontano zatvaraju posle sat vremena. Reakcija kože na mikrotraume jeste stvranje kolagena i elastina prvog stepena koji se vezuje za već postojeći (stari) kolagen trećeg stepena. Koža postaje deblja, zategnutija, zdravija i podmlađena.

Slika 23.

Mikroiglice prodiru kroz epiderm, ali ga ne uklanjaju. Epiderm se probusi, brzo zaraste, na osnovu kontrolisane mehaničke stimulacije procesa zarastanja rane iglom. Zarastanje rane uključuje tri faze. Njegove igle su od nerđajućeg čelika dužine od 0,25mm do 3mm. Ubodom se napravi od 200 do 300 rupa na površini od 1 do 2cm. Uređaj dermapen koristi sterilne hirurške iglice posebno konstruisane za aparat (ketridz) .

Cilj dermapen tretmana je pristup do potkožnog tkiva, jer svaki problem vezan za kožu uglavnom tu nastaje. Koža koja nema dovoljno kolagena ima veću mogućnost za pojavu ožiljaka. Dermapen se takođe koristi za uklanjanje dubljih i površinskih strija i celulita. Iglice ovog aparata se mogu koristiti na bilo kojem delu tela i lica. Sa njim se mogu tretirati i određene regije kao što su predeli oko usana ili oko očiju. U toku jednog tretmana se može tretirati različite vrste problema i stanja kože. Na taj način se brzo i efikasno rješavaju estetski nedostaci.

Dermapenom se mogu tretirati:

– Ožiljci od akni
– Hiperpigmentacije
– Opadanje kose
– Starenje kože
– Proširene pore
– Revitalizacija umorne kože
– Uklanjanje akni
– Tretiranje celulita
– Poboljšanje tonusa kože
– Podmlađivanje
– Regeneracija i biorevitalizacija kože

–Bore

–Neujednačena tekstura kože

–Strije

U zavisnosti od stanja kože, njene starosti, vrste i stepena oštećenja kao i željenog rezultata klijenta, u kožu se ubacuju serumi i kokteli. U njihovoj osnovi se nalaze peptidi, ekstrakti matičnih ćelija, hijaluronska kiselina kao i ekstrakti raznih lekovitih biljaka. Unošenjem odgovarajućih koktela dovodi se do čistijih pora, smanjenja lučenja sebuma, izbjeljivanja kože od hiperpigmentacije I ožiljaka od akni, smjanjivanje upalnih procesa, hidratacije koze.

4.1. Specifičnosti uređaja

Na tržištu postoji mnogo uređaja za mikroiglice, od kojih svaka stvara brojne epidermalne i dermalne mikrorane za podsticanje proizvodnje kolagena. Ono što dermapen izdvaja od drugih antiage metoda jeste podešavanje dubine i vertikalnog ugla prodora mikroiglica, pa se time dobija na dodatnoj efikasnosti tretmana. Prednost dermapena u odnosu na ostale slične aparate je u tome što su njegove mikroiglice pet puta tanje i sto puta gušće. Aparat je veoma mali i pogodniji je za upotrebu od ostalih aparata sličnog tipa. Dermapen aparat izgleda poput obične, malo veće olovke ili penkala, sa tom razlikom da je namenjen tretmanu lica i da unutar sebe sadrži tačno dvanaest malih igala.

U pitanju su mikroiglice, jedva vidljive golim okom, izrađene od nerđajućeg čelika. Na vrhu ,,penkala’’ se nalazi glava koja je zamenljiva i koja se posle upotrebe baca. Vrlo je praktičan i zgodan za upotrebu.

Na raspolaganju su uređaji sa sterilnim vrhovima igala za jednokratnu upotrebu. Ovi uređaji se razlikuju u zavisnosti od dužine igle, količine, prečnika, konfiguracija i materijala. Ručni valjci i olovke na električni pogon rade po principu klizanja preko površine kože dok se ne postigne fino tačkasto krvarenje. Electrične olovke nude nekoliko prednosti u odnosu na uređaje sa valjkastim vrhom uključujući mogućnost lakog prilagođavanja njihovog rada, brzine i dubine prodora čime dozvoljavaju tretman velikih površina efikasno i po potrebi varirajući dubinu igle. Za jednokratnu upotrebu vrhovi igala ograničavaju rizik od infekcije i takođe dozvoljavaju tretiranje malih fokalnih lezija kao što su traumatični ožiljci ili nazolabijalne bore, što bi bilo teško učiniti valjkastim vrhom. Optimalni klinički ishodi postižu se iglama čije dubine se prilagođavaju određenom mestu kože (i debljine). Na primer, gusta lojna koža će zahtevati dublji prodor igle u poređenju sa tankom, periokularnom kožom. Pošto je dobro poznato da su vitamini A i C vitalni za proizvodnju novog kolagena i zaštitu postojećeg kolagena, nije iznenađujuće što se kombinovanje mikroiglica sa lokalnim antioksidantima pokazalo da poboljšava regenerativni proces zarastanja rana izazvano mikroiglicama.

Slika 24. Montaža ketridža

Slika 25. Razlika izmedju dermapena i dermarolera

4.2. Priprema klijenta za tretman

Klijenta upoznajemo sa celokupnim tretmanom, što podrazumeva sve indikacije i kontraindikacije samog tretmana, kao i tok izvođenja. Kroz razgovor sa klijentom uzima se anamneza, vrši se inspekcija kože, radi utvrđivanja stanja kože i odabira adekvatnih supstanci za izvođenje tretmana. Razgovor će omogućiti razumevanje potreba kože i kako se vodeća tehnologija može pozabaviti Vašim, jedinstvenim brigama. Otvara se karton klijenta u koji se unose lični podaci, potom i kozmetička dijagnoza kože – datum dolaska, izvršeni tretman, terapija i preporučeni preparati za kućnu negu. Dermapen, takođe poznat kao terapija indukcije kolagena ili perkutana proizvodnja kolagena, minimalno je invazivan kozmetički postupak. Svrha mikroiglica je da se probuši krajnji spoljni sloj kože i pokrene proces zarastanja. Ovo promoviše proizvodnju kolagena i promet novih ćelija kože. Iako je mikro iglica relativno bezbolan postupak, možda ćete i dalje osećati nelagodnost. Unošenje dovoljne količine vode u organizam ne samo da će biti najbolje za opšte dobro, već će značiti i to što će lokalni prozvodi, posebno oni koji sadrže moćnu komponentu hijaluronske kiseline, koja se koristi na koži nakon tretmana, imati dovoljno vode koja zadržava i održava vlagu kože dok zarasta.

Šta ne treba raditi pre tretmana:

Izbegavati proizvode sa vitaminom A 24 sata pre tretmana
Izbegavati izotretinoin tokom poslednjih 3 do 6 meseci
Izbegavati kreme za depilaciju, alfahidroksi kiselinu, betahidroksidnu kiselinu, glikolnu kiselinu i vitamin C 12 sati pre tretmana
Ne koristiti autoimune terapije ili proizvode 24 sata pre tretmana
Izbegavati laserske tretmane, solarijum, ne izlagati se Suncu 24 sata pre tretmana (tretman dermapenom se ne primenjuje na opečenoj koži)
Na dan izvođenja tretmana održavati lice čistim i izbegvati šminku
Ukoliko se koriste sredstva za razlaživanje krvi, aspirin ili bilo koji drugi lek, za koji postoji tendencija krvarenja, neophodno je obavestiti stručno lice koje izvodi tretman, neophodno je konsultovati se sa lekarom ukoliko treba prekinuti terapiju na nekoliko dana
U slučaju ubrizgavanja botox-a potrebno je sačekati 2 nedelje nakon injektovanja za primenjivanje tretmana dermapenom.

Istraživanja su pokazala da kombinacija hemijskog pilinga u intervalima od nekoliko nedelja I dermapena, da su pokazala mnogo bolje I efikasnije rezultate. Hemijski piling (AHA I BHA) u koncentraciji od 10 do 30%, u intervalima od nekolikonedelja se pokazao kao bezbjedan I efikasan u liječenju površinskih ožiljaka.

Pre samog tretmana potrebno je da se koža dobro očisti i pripremi. Bilo bi najbolje da je već odrađen hemijski piling čišćenja kože dve nedelje pre tretmana dermapenom. Ukoliko nije rađen prethodni piling, koža se čisti odogvarajućim proizvodom prilagođenim tipu kože koja se tretira. Zatim sledi enzimski piling koji skida rožnati sloj te preparati brže i efikasnije prodiru u potrkožno tkivo.
Na očišćenu kožu se nanosi koktel od prirodnih ekstrakata vitamina, minerala, enzima i aminokiselina. Nakon toga se dermapenom prelazi po koži vodoravno, dijagonalno i vertikalno. U toku tretmana se postepeno ubacuje koktel, kako bi penetracija bila potpuna i efektna.

Slika 26. Smerovi dermapena

Dubina iglica i sastav koktela koji se ubacuju zavisno od regije koja se tretira i efekta koji se želimo da postignemo tretmanom. Površine kao što su regija oko očiju, čelo i vrat se rade sa kraćim mirkoiglicama, dok se obrazi i delovi tela rade dužim iglicama.

Tretman započinjemo temeljnim čišćenjem kože odgovarajućim proizvodom prilagođenim tipu i stanju kože koja se tretira. Zatim sledi piling koji skida rožnati sloj. Nakon toga na lice nanosimo anestetiku vidu kreme ili gela kako bi tretman bio maksimalno komforan i bezbolan. Nakon dvadesetak minuta kada procenimo da je anestetik odradio svoj posao, pristupa se tretmanu kože dermapenom. Neposredno pre tretmana lice se dezinfikuje. Proces započinjemo nanošenjem aktivne ampule u zavisnosti od tipa i stanja kože kao i od efekta koji želimo da postignemo. Kružnim i horizontalnim pokretima mikroiglice će prodreti u kožu i podstaknuti stvaranje kolagena. Nakon tretmana nanosi se odgovarajuća dermokozmetika da dodatno nahrani i umiri kožu. U kožu se ubacuju kokteli vitamina i minerala, kako bi dodatno osvežili i podmladili kožu. Na kožu lica se deluje na dva načina: ne samo da se iglicama stimuliše koža, već se i kroz njih ubacuju mezoterapijski kokteli.Više vitamina u koži lica, rezultiraće i boljim izgledom kože.

Izbor adekvatne brzine:

Lice: 1-5

Osetljiva koža: 1-3, manje osetljiva koža: 4-5

Slika 27.

Slika 28. Dermapen diagram

Tretman se završava nanošenjem umirujuće maske za lice.

Ceo postupak se izvodi u lokalnoj anesteziji sa anestetik kremom, kako bi se uklonio sav potencijalni bol. Prvi rezultati su vidljivi nakon tri nedelje. To je minimalan vremenski period za sintetisanje novih kolagena i elastičnih vlakana. Za postizanje najboljih rezultata preporuka je da se uradi serija tretmana.
Sam tretman traje oko sat i po do dva sata. U ovom periodu se ne radi samo bockanje iglicama, nego tu spada i priprema seruma i maski koje smiruju kožu nakon ove metode. Iglice dermapena ne prave stvarna oštećenja na koži kako to možda deluje. Naše telo reaguje na prodor iglica tako što nervi šalju impulse do mozga koji započinje proces pojačane proizvodnje kolagena i elastina, tj. Regeneracije. Koža nakon tretmana postaje gušća i jača, dok nepravilnosti lagano nestaju.

Slika 29. Izgled koze tokom tretiranja dermapenom

Ako se radi površinska nega kože kao što je hidratacija, uklanjanje fleka ili apsorcija kozmetičkih preparata, rezultati su odmah vidljivi ili nakon 7 dana. Međutim kod težih oštećenja, dubokih bora ili ožiljaka efekti su mogući tek nakon 2 meseca jer se tada stvara novi kolagen. Ako tretiramo fleke na koži rezultate ćemo uočiti veoma brzo. Za tretman bora i generalno podmlađivanje kože, biće potrebno malo više vremena. Tretman se ponavlja na mesec dana i poželjno je uraditi tri do pet ponavljanja za izrazitio vidljive rezultate. Održavanje se radi jednom u tri do šest meseci. Tretman se radi samo u zimskim periodima, kada nema sunca, zbog UV zračenja I oštećenja koje sunce može da izazove.

4.2. Indikacije tretmana dermapenom

4.2.1. Dermapen protiv akni

Ukoliko su problem cistične akne, dermapen tretman lica može da pomogne. Stimulacijom iglicama, koža dobija signal da zameni stare ćelije novim, što može rezultirati smanjenjem broja akni na koži lica i generalno boljim izgledom kože.

4.2.2. Dermapen za proširene pore

Proširene pore su stalna pretnja, jer može doći do upale i nastanka akni. Same po sebi su ružne i mogu vizuelno da naruše izgled lica. Zatvoriti pore možete pokušati tretmanom dermapena. Stimulisanjem kože lica i pojačanim lučenjem kolagena, koža postaje lepša i glatkija na dodir.

4.2.3. Derma pen za bore i podmlađivanje

Dermapen se pokazao efikasnim u lečenju bora. Značajno povećanje kolagena tipa I, III i VII kao i povišen nivo tropoelastina uočeno je nakon serije od 6 tretmana dermapenom.Reorganizacija postojećih kolagenih vlakana i istovremeno povećana proizvodnja novih strukturnih dermalnih komponenata veruje se da su nakon dermapena odgovor za uočeno zatezanje kože. Rezultat porasta i dermalnog kolagena i elastičnih vlakana dalje podržava mehanizam kojim su bore smanjene i omekšane nakon niza izvedenih sesija dermapenom. Ovi nalazi ukazuju na zaostajanje najmanje 6 do 8 nedelja od početka lečenja klinički očiglednih rezultata dermalnih proizvodnja kolagena. Stoga je postao protokol za klijente da izvode serije od 3 do 6 tretmana u dvonedeljnim ili mesečnim sesijama dermapenom za postizanje optimalnog poboljšanja bora i podmlađivanje kože. Mezoterapija mikroiglicma je procedura pomoću koje se podmlađuje koža prirodnim putem. Ovakvi tretmani podstiču kožu na regeneraciju, ublažavaju bore, ožiljke, strije i imaju lifting efekat na koži.

4.2.4. Dermapen za ožiljke

Ožiljci se ne mogu skroz povući ali ono što se može očekivati da ožiljci budu manje izraženi. Pokazalo se da su ožiljci od akni efikasniji tretirani nego ožiljci od leda. Slično tome, i druge vrste atrofičnih ožiljaka, oželjaka od opekotina i strije su takođe poboljšane dermapen tretmanom. Za razliku od potpuno ablativnog laserskog prevlačenja kože koji je obično ograničen na lečenje cele kozmetičke jedinice, moguće je mikroiglovati diskretno područje ožiljaka bez stvaranja razgraničenja između tretiranih i neobrađenih područja.

4.2.5. Dermapen za fleke na koži

iperpigmentacije na licu su lako rešive zahvaljujući dermapen tretmanu lica, jer on utiče na to da se pojačaju odbrambeni mehanizmi kože lica, a samim tim i da se fleke uklone. Više kolagena i hranljivih materija ( hijaluronske kiseline) doprinosi povlačenju pigmentnih promena. Sve ovo se dešava zahvaljujući boljoj hidrataciji kože i snabdevenosti supstancama koje su od vitalnog značaja za njeno zdravlje.

4.3. Kontraindikacije tretmana dermaponom

Kao i svaki kozmetički tretman, tako i dermapen ima određene kontraindikacije. A to su:

hronična oboljenja kože
koagulacijski problemi
aktivne akne
dijabetes
ekcem
herpes
groznica
belezi i veliki mladeži
maligne pojave na koži
korišćenje lekova koji sadrže aspirin
lekova za krvne sudove
terapija voćnim kiselinama u proteklih 6 meseci
trudnoća i dojenje
rosacea
sklonost ka stvaranju keloida
alergija na anestetike (lidokain)

4.4. Najčešće upotrebljavane supstance u dermapen tretmanu

Da bi se postigao efekat aparata, koriste se aktivne supstance prema tipu kože i indikaciji, u obliku rastvora, koktela, originalnog, sterilnog pakovanja. U koktelima koji se koriste za revitalizaciju, hidriranje i podmlađivanje kože, nalazi se hijaluronska kiselina, aminokiseline, multivitamini (A,E,C.D), kompleks vitamina B, minerali i kod pojedinih koktela primenjuje se i DMAE (dimetilaminoetanol-preteča acetilholina neurotransmitera koji povećava mišićni tonus). Aktivni sastojci deluju podjednako kako površinski tako i na dublje partije potkožnog tkiva.

Vitamini: C, E i A

Vitamin C (askorbinska kiselina) igra značajnu ulogu u oksidacionim procesima i sintezi steroidnih hormona iz holesterola kao i u procesima izgradnje kolagena i vezivnog tkiva. Nedostatak vitamina C dovodi do slabljenja kapilara. Pošto je veoma nestabilan u vodenim rastvorima u praktičnoj primeni koriste se njegovi derivati – magnezijum – askorbit – fosfat.

Vitamin E ( alfa tokoferol), kao snažan antioksidans služi kao biološka zaštita sa vitaminom A i vitaminom F. Sprečava štetno dejstvo slobodnih radikala tako što omogućava stvaranje hipoperoksida. Vitamin E ima značajnu ulogu za ublažavanje oštećenja kože izazvane dejstvom UV- zračenja. Sastojak je krema za sunčanje i krema za stariju i suvu kožu.

Vitamin A (retinol) reguliše proces keratinizacije epiderma, normalizuje prekomerno ljuštenje kože i stvaranje staračke keratoze. Nedostatak ovog vitamina se ogleda u pojavi tvrde, suve i ljuskave kože, kao i njenoj nepravilnoj pigmentaciji.

Hijaluronska kiselina – Veliki molekuli hijaluronske kiseline u dermisu se vezuju za kolagen i elastin i čine je jedrom i elastičnom. Hijaluronska kiselina naneta na kožu se vezuje za belančevinu keratin, koja se nalazi u površinskom sloju stratum corneuma. Na koži pravi viskoznoelastični, transparentni film koji stimuliše prirodne zaštitne mehanizme kože i pomaže joj u očuvanju mekoće, elastičnosti i napetosti. Izuzetno vezuju vlagu. Hijaluronska kiselina sa velikom molekulskom masom, koji nije depolimerizovana tokom procesa proizvodnje i čuvanja, daje koži visoku vlažnost i elastičnost za duže vreme. Biljni ekstrakti – od biljnih biostimulatora za izradu kozmetičkih preparata ( fitokozmetika) koriste se: sveže biljke, sokovi biljaka, infuze, tinkture i ekstrakti ( vodeni, uljani). Najčešće su u primeni tečni i mekani ekstrakti svežeg voća, povrća i lekovitkog bilja.

U sastav preparata za negu kože najčešće se pominju sledeći ekstrakti:

– ekstrakt aloe, arnike, žen – šena, nevena, nane, koprive, žalfije – imaju osvežavajući i tonirajući efekat na kožu;

– ekstrakt gaveza, krastavca, gloga, divljeg kestea i kantariona – imaju emolijentno i umirujuće delovanje na kožu;

– ekstrakt breze, žalfije i ruzmarina – imaju adstrigentno dejstvo na kožu;

– ekstrakt gaveza, hmelja i žalfije – imaju hidrantno dejstvo na kožu.

Enzimi – Enzimi su napravljeni od aminokiselina i kada se stavara enzim, povezuju se između 100 i 1000 aminokiselina u specifičnom obliku. Taj oblik dovodi do specifične hemijske reakcije. Dolaze iz voća i najpoznatiji su enzimi iz papaje i ananasa. U kozmetici, enzimi otapaju suvišne naslage kože i deluju keratolički otvarajaći pore čime olakšavaju čišćenje. Enzimi mogu dolaziti u raznim oblicima (gelovi, maske, tonici, a najčešći su u pilinzima). Enzimi su nežni za kožu, nisu agresivni i zato su odličan izbor kod osetljive kože.

Peptidi – Peptidi su važni za izgled naše kože upravo zbog toga što se svrstavaju u proteine, jer su proteini osnovne jedinice građe i funkcije naše kože. Pošto su kraći od klasičnih proteina, peptidi lakše prodiru u dublje slojeve kože i, najprostije rečeno, daju instrukcije ćelijama kože kako da funkcionišu.Jedna od ovih instrukcija tiče se proizvodnje kolagena. Ćelijama kože će u jednom trenutku biti potreban signal kako bi stvarale novi kolagen kada u koži koja stari počne da nestaje. Često se koriste i neuropeptidi, koji opuštaju mišiće lica i imaju slično dejstvo kao botoks, ali su daleko neagresivniji jer sadrže manje botulin toksina. Ovi peptidi idealni su za nazolabijalne bore, jer one najčešće nastaju ponavljanjem određenih pokreta i mimikom. Najveći benefit za kožu kofein ispoljava u proizvodima za negu oko očiju – serumi i kreme za ovu regiju.

Sopstvena plazma – Dobija se centrifugiranjem krvi pacijenta, a serum koji se injektira u kožu je pun trombocita kojih ima i do 4 puta više nego što je to uobičajeno u krvi, koji ispuštaju faktore rasta.

Služi za:

stimulisanje stvaranja novih kolagenih mrežica
• poboljšanje tena
• održavanje tonusa i svežine kože
• kontrolisano starenje kože
• lečenje ožiljaka od akni
• pospešivanje rasta kose
• uklanjanje bora.

Argirelin – Stimuliše sintezu kolagena, elastina, proteoglikana i glikozaminoglikana. Primenjuje se i kao ovlaživač kože, Značajno područje primene ostvaruje u anti-age kozmetičkim proizvodima za negu kože lica. Deluje jedinstvenim mehanizmom koji čini kožu čvrstom i zategnutom. Uz redovnu primenu smanjuje pojavu površinskih tankih linija na licu i bora. Dodaje se u vodenu fazu formulacija, najbolje na <40°C/ 100°F (kreme, losioni, gelovi itd.). Koristi se u koncentracijama od 0,5 – 5%.

4.3. Nega kože nakon dermapena

Nakon postupka, kozmetičar će vam naneti fiziološki rastvor na vašu kožu. U nekim slučajevima mogu primeniti gel masku za lice koja pomaže u smirivanju kože i smanjenju upale i crvenila. Takođe mogu da prepišu kreme i losione koji će pomoći u procesu zarastanja kože. Posle tretmana ne treba skidati preparate koji su naneti u ordinaciji. Tek narednog dana lice oprati mlakom vodom. Kod većine pacijenata se javlja jak do umeren otok, zatezanje kože, crvenilo, osetljivost na dodir, svrab i modrice u vidu tačkica. Ovo je normalna reakcija kože i u roku od 1-2 sata stanje se ublažava, a nakon 24-48 časova normalizuje. Nakon tretmana koža je vidno crvena i malo upaljena. Tri do četiri dana posle urađenog tretmana treba izbegavati sunčanje i solarijume, bilo kakav vid fizičke aktivnosti, sve vrste pilinga ili jakih preparata. Jedino što se sme naneti na kožu je krema preporučena od stručnog lica koje je radilo tretman ( pantenol ukoliko osoba nije alergočna). Prvih nekoliko dana nakon tretmana moraćete da izbegavate bilo koji proizvod za negu kože koji sadrži teške hemikalije namenjene pilingu. Izbegavajte bilo šta što miriše i ne koristite glikolnu kiselinu ili alfa hidroksi kiseline. Retinol A i vitamin C serum treba izbegavati tokom prvih 48 sati najmanje nakon tretmana. Kada prođu puna dva dana, možete postepeno dodavati ove proizvode u svoju svakodnevnu rutinu, kao što to radite na uobičajeni način, posebno ako koristite proizvode koji imaju jake formule protiv starenja. Pažljivo upotrebljavati sredstva za čišćenje, tonike ili pilinge koje planirate u roku od 2 do 3 dana nakon tretmana kako biste bili sigurni da sastojci neće pogoršati neželjene efekte. Ako se vaša koža oseća suvom. Izbegavajte dodirivanje kože, čistite kožu, izbegavajte vruće kupke,izbegavajte vežbanje i znojenje, izbegavajte direktno sunčanje, izbegavajte jaka sredstva za čišćenje, izbegavajte lekove protiv akni, izbegavajte parfimisane hidratantne kreme, izbegavajte šminkanje, izbegavajte hemijske pilinge ili kreme, izbegavajte retinoidne kreme, koristite lekovite kreme prema uputstvima vašeg lekara. Nakon tretmana koža je čistija, bore su znatno umanjene, ten je ujednačene boje i ne postoji mogućnost oštećenja kože, koža je blistava, mlađa, odmorna i revitalizovana.

Učestalost tretmana varira i zavisi od određenih faktora:

– Izbora klijenta
– Životnog doba klijenta
– Naslednih faktora

Nikakve teške fizičke aktivnosti, poput bavljenja sportom ne dolaze u obzir, a treba izbegavati i odlazak u saunu ili na bazen. Nakon par dana (nekada to bude i odmah sutradan), crvenilo se obično povlači. Tada je potrebno uvesti kreme sa zaštitnim faktorom. Nanošenje šminke odmah nakon tretmana se nikako ne preporučuje. Ona može da stvori upalu na osetljivoj koži i da nanese ogromnu štetu. Koža je vrlo ranjiva posle tretmana i morate biti vrlo obazrivi prema njoj. Kada procenite da je koža potpuno oporavljena, vraćate se svojoj uobičajenoj rutini kada je nega kože lica u pitanju.

4.4. Predmet i metod

Ova studija je sprovedena na 30 pacijenata ( 10 muškaraca i 20 žena) sa uzrastom od 20 do 45 godina, sa različitim vrstama atrofičnih ožiljaka od akni. Kriterijumi za istraživanje bili su pacijenti sa aknama koji su imali atrofične oiljke, koji imaju dobro zdravstveno stanje, nema ni jednu bolest koja utiče na zarastanje rana poput dijabetesa, nema infekciju kože ( herpes simpeks, bradavice, impetigo…). Učešće pacijenata je bilo dobrovoljno i mogli su prekinuti studiju i bilo kom trenutku. Obrzac saglasnosti za informisanje dobijen je pre nego što je pacijent ušao u studiju, zatim sz urađeni kartoni klijenata. Nasumično su raspoređeni u tri grupe, svaka grupa je uključivala 10 pacijenata.

Grupa I : Obuhvaćeno je 10 pacijenata ( 3 muškarca i 7 žena) starosti od 20 do 34 godine. Upotrebljen je dermapen za lečenje ožiljaka.

Grafikon 1. Analizom datog grafikona zaključujemo da je u grupi 1. veći procenat žena nego muškaraca

Grupa II: Obuhvaceno je 10 pacijenata ( 5 muškaraca i 5 žena) starosti od 27 do 44 godine. Upotrebljena je glikolna kiselina (hemijski piling) za lečenje ožiljaka.

Gtafikon 2. Analizom datog grafikona zaključujemo da je u grupi 2. odnos muškaraca i žena jednak

Grupa III: Obuhvaćeno je 10 pacijenata ( 2 muškarca i 8 žena ) od 21 do 45 godine. Lečeni su sa dermapenom u kombinaciji sa hemijskim pilingom.

Grafikon 3. Analizom datog grafikona zaključujemo da je u grupi 3. veći procenat žena nego muškaraca

Svaki pacijent iz sve tri grupe je imao šest serija sa razmakom od tri nedelje izmedju serija.

Grupa I :

Lečenje je izvedeno dermapenom. Lica pacijenata su očišćena, odrađena im je lokalna anestezija koja se nanosi na lice 45-60 minuta pre postupka, zatim se nežno uklanja sa kože.

Dermapen se radi u različitim smerovima. Šest pacijenata su radili tretman na dubini od 0,5 do 2mm, a četiri na dubini od 05, do 1mm. Nakon tretmana propisan je Fucidin ( lokalni ntibiotic) 3 do 4 puta dnevno tokok tri dana nakon tretmana, pantenol krema, kao I odgovarajuću kremu sa SPF-om. Svim pacijentima je preporučeno da izbegavaju sunčanje I šminaknje.

Rezultati: Svi pacijenti su prijavili bol I edem nakon tretmana, koji su nestali od 24-48h. Najčešća lokacija akni bila ne obrazima, zatim čelo I brada.

Grupa II:

7 od njih imalo je istoriju nodularno-cisticnih akni, a 3 pacijenta je imalo istoriju akni vulgaris pre nego što su prisustvovali studiji. Procenat nodularno-cisticnih akni kod pacijenta muškog I ženskog pola nije bio značajno raličit.

Samo 3 pacijenta je uzimalo izotretinoim oralno (Roaccutan).

Pacijenti su radili blagi blagi lokalni piling. Naneta je glikolna kiselina od 35% prvo na čelo, zatim na ostatak lica, jer je čelo manje osetljovo I može tolerisati veću izloženost kiselini nego što mogu drugi delovi lica. Kiselinu smo držali 3-5 minuta I zatim smo je nautralisali kada smo primetili jednolirni eritem. Piling smo neutralisali nautralizatorom koji se primenjivao sve dok pacijent nije izjavio da se peckanje povuklo.

Pacijentima je određeno da svakodnevno nanose hidrantnu kremu, Fucidin I odgovorajuću kremu sa SPF-om.

Grupa III:

Pacijenti iz ove grupe lečeni su kombinacijom dermapena I glikolne kiseline od 35%. Nega nakon tretmana bila je ista kao I kod I I II grupe. Svi pacijenti su prijavili blagi bol I edem koji su nestali u roku od 24h. Nisu zabeleženi nikakvi štetni efekti, ozbiljne komplikacije I postinflamatorna hiperpigmentacija. Pacijenti su zajedno prijavili poboljšanje izgleda ožiljaka, šoboljšanje teksture kože I ukupno zadovoljstvo nakon završene serije tretmana. Rezultati su pokazali poboljšanje kod svih pacijenata.

Slika 30.

Slika 31.

Slika 32.

4.5. Iskustvo iz prakse

„Dermapen sam radila u ordinaciji, i nije me bolelo, iako sam čula da neke žene jako boli. Kozmetičarka mi je rekla da nivo bola zavisi od oštećenosti naše kože i od regije koju tretiramo. Dugo sam se premišljala oko ovog tretmana, jer sam htela da sebi pružim nešto lepo i osvežavajuće. Nisam se pokajala. Uradila sam samo jedan tretman za sad, za mesec dana imam drugi pa ćemo videti, za sad sam zadovoljna.“ , kaže Milica.

„ Bolelo me je, zaista, bila sam crvena dva dana, morala sam da sedim kod kuće. Nisam smela ništa da mažem, jer je to strogo zabranjeno u ta naredna dva dana. Smirilo se sve ubrzo, i zadovoljna sam tretmanom, smanjeni su mi ožiljci , neki su uklonjeni skroz. Moram da uradim još par tretmana.“ kaže Kristina.

„Rizikujući da se ponavljam, htela bih vam reći koliko sam zadovoljna trenutnim Dermapen tretmanom na koji idem. Nakon osamnaest meseci i 8-9 tretmana/procedura moja koža je snažnija, sitne bore/fine bore su smanjene a pigmentacija koju imam je znatno svetlija. Nije najzabavnija stvar na svetu, tretman je neprijatan i lice vam gori sledeća 24 sata, ali vredi truda. Važan momenat olašavanja bilo kakve neprijatnosti predstavlja sama briga o koži nakon Dermapen. Nakon Dermapena treba obratiti pažnju na negu kože sa ciljem olakšavanja bilo kakve neprijatnosti kao i optimizacije (postizanja što boljih rezultata) samih rezultata.“

5.0. Zaključak

Akne su veoma česta kožna bolest sa rasprostranjenošću među adolescentima. Atrofični ožiljak je uobičajena komplikacija akni, i veoma utiče na kvalitet života pacijenta. Mnoge tehnike su korišćene za poboljšanje atrofičnih ožiljaka od akni, kao što su : hemijski piling, dermoabrazija, laser, primena TCA kiseline itd. Kolagen inukaciona terapija smatra se sigurnom i efikasnom. Tehnika koristi sterilisane mikroiglice. Mikroiglica je metoda koju kozmetičeri koriste za lečenje različitih stanja kože. Tehnika uključuje korištenje više sićušnih, sterilnih igala za probijanje kože i uzrokovanje fizičkih trauma. Mikroiglica sjajno radi na ukljanjanju starih ožiljaka od akni i ožiljnog tkiva, ali nije preporučljivo koristiti je na otvorenim ranama ili aktivnim aknama zbog rizika od infekcije i upale. Najbolje je prvo očistiti akne sledeći smernice koje vam je postavio estetičar kozmetičar ili dermatolog. Tretman dermapenom u kombinaciji sa hemijskim pilingom su sigurne I efikasne tehnike naručito kod ožiljaka od akni (površinski ožiljci).