PREDSTAVLJAMO VAM: Dragoljub Jeremić, profesor na Akademiji Purity

Dragoljub Jeremić

Naš profesor Dragoljub Jeremić, glavni masker Narodnog pozorišta (od skoro u penziji), tokom svoje karijere šminkao je neka od najvećih imena srpskog filma i pozorišta. Neostvarena želja mu je da napravi masku Kralja Lira za Predraga Ejdusa. Dva puta je odbijan od strane Likovne akademije Fakulteta likovnih umetnosti, ali i pored toga je nastavio da slika i njegova dela su stigla čak do Stokholma. Na njegovim predavanjima na Akademiji Purity je uvek manjak stolica.

Kako ste počeli da radite u Narodnom pozorištu?

“To je bilo davnih 70-ih godina, javio sam se na konkurs koji je bio isključivo za muškarce koji su odslužili vojni rok i bio sam odmah primljen. Tadašnji upravnik pozorišta, nije štedeo sredstva da me šalje na različite obuke kod vrhunskih majstora maske, ali pored toga pozorište je u meni probudilo neku posebnu kreativnost za scensku masku i ljubav prema ovom pozivu.

Sada kada se setim, za mene najveći izazovi su bile velike opere kao što su recimo Aida, Atila, Karmen ili Traviata, gde može da se nađe i preko dve stotine ljudi na sceni, pa svaki od 8 šminkera koliko je tada bilo u pozorištu.”

A pored Narodnog pozorišta, koja su Vam najdraža ostvarenja?

“Teško je reći. Dosta sam ja projekata radio. Od tv serija recimo Vuk Karadžić, od filmova Seobe, Točkovi, Nebeska udica, Konji vrani, Čarlston za Ognjenku. Ustvari, verovatno mi je upravo Čarlston za Ognjenku omiljeno ostvarenje. To je jedna od najlepših i najvećih produkcija u istoriji srpskog filma i to verovatno zbog tog vlasuljarskog posla koji sam radio. U tom filmu se nije štedelo ni na materijalu ni na ljudima, a upravo iz dubokog poštovanja prema umetnosti i epohi. Ja i moj tim maskera trudili smo se da čak ni statisti u trećem planu ne „ispadnu“ iz epohe i apsolutno svi u svakoj sceni su morali imati odlike tog vremena.”

Da li je uopšte moguće porediti ostvarenja iz pozorišta i ova iz filma?

“Moguće je, njih veže upravo ona kreativnost o kojoj smo pričali. To je kreativnost koja pobuđuje čoveka. Kreativnost koja se javlja svaki put kada uzmem scenario u ruke, kreativnost koju budi svaki pozorišni komad. To je nešto što nosi svaka epoha, i svaki karakter. To je kreativnost koju masker mora znati da probudi i kod glumca, da mu pomogne da kako se kaže „uđe u karakter“. Šminkernica je poslednja stanica glumca pred izlazak na scenu ili set. Tu on, gledajući sebe u ogledalu, prestaje da bude on i postaje lik koji treba da tumači. Tu je ta kreativnost od presudne važnosti i ona je nešto što povezuje stvara umetnost scenske maske.”

Kao predavač na Akademiji Purity, da li pokušavate da tu kreativnost probudite i kod studenata?

“Da naravno, kroz nastavne zadatke. Svaka od devojaka na studijama poseduje tu kreativnost, i kroz moju nastavu kod svih se ona pobudi, kod nekih manje, kod nekih više. I se trudim da pomeram te granice, i da od njih tražim sve više da bismo našli maksimum kreativnosti svake studentkinje. I one uživaju u tim izazovima kreativnosti, zato i vole ta predavanja i uvek su redovne, Kod mene na radionicama je uvek stolica manjka.”

Šta Dragoljub Jeremić savetuje buduće generacije maskera?

“Uvek se držite onoga što znate i nikada ne pokazujte eventualnu nesigurnost. I uvek tražite više od sebe, da više učite, da više radite, da budete još više kreativni.”