EKSTREMNI HIGLIGHT - kontrast svetla i senke

Ekstremni higlight – kombinacija svetla i senki

Ekstremni higlight sve više postaje trend u svakodnevnom šminkanju.

Higlight ( Ekstremni higlight) – prevedeno sa engleskog jezika znači “osvetljenje” ili “svetla tačka”.

Proizvodi sa kojima se postiže higlight (ili Ekstremni higlight) mogu biti kremasti, tečni, kompakt ili u prahu. Svaki sastav daje drugačiji efekat.

U zavisnosti od tona kože lica biramo i higlight koji može imati zlatni, bronzani, neutralni ili roze podton.

Glavni cilj hilight-a je da osvetli najviše tačke na licu i da stvori iluziju visine. Privlači pažnju i daje efekat svežine i mladalačkog izgleda.

Nanosi se na smoj ivici jagodične kosti, na vrhu nosa, iznad usana i u uglovima očiju.

Na ovom fotografisanju smo prenaglasili higlight  (Ekstremni higlight) kako bismo postigli visok sjaj i mokar izgled na našim modelima.

Naučite kako se radi Ekstremni higlight na Akademiji Purity

Modeli: kompanija MissYU

Fotograf: Boban Mikičić

Šminka: Maja Savić, Dragana Filipović, Radulka Bojić, Snežana Stevanović

Više o smeru MAKEUP ARTIST  pogledajte OVDE

Ekstremni higlight

SVETLOST I TAMA -I(LI) MOJA DVA LICA

Uokvirena i sputana u ovdašnjem vremenu i prostoru, tražim nove staze, putokaze sasvim različite od dosadašnjih. Ne baš zadovoljna likom koji vidim u ogledalu,pokušavam da prodrem još dublje u sebe. Ispod kože, do kostiju, do srži…Da upoznam najdublje i najskrivenije delove svoje ličnosti. Nevidljive, neopipljive…Svesna, da moram okrenuti ledja sadašnjosti i zakoračiti u neko drugo vreme i prostor upotpunjujem svoj poriv za traganjem smelošću da porinem duboko u bezdane uma. Ivica od razuma do ludila, tako je tanka…Bedem izmedju svesnog i nesvesnog, ruši se jednim potezom…VOLJOM!
Od Svetla do Tame…po nekad samo jedan korak vodi …od Tame do Svetla…milje i milje teških staza punih trnja, kamenja, uznemirenih okeana…Od mene zavisi kuda i kako ću do sebe…Ako želim…stići ću jednom…
Vode me razmišljanja, vuku daljine, i često tragajući za sobom pobegnem od sebe…ali vratim se…SVETLOST koja je u meni, previše zrači, do vriska…A nije vreme za obznanu, niti tren za mahanje pobedničkom zastavom.Moje JA mora da se umiri.Traži sene da se utiša…Da iz TAME obitava tiho, da sebe stvara u senkama, pod okriljem nenametljive mesečine i tišine noći.
Vetrovi me gone, jer i sama sam vetar…plahovit, nemiran i nepredvidljiv. Menjam pravce kretanja , okrećem Svet prema sebi…Vreme je da se malo stišam…Da pronadjem mali deo Univerzuma, samo moj.U kom ću se stopiti u senkama sebe same. Da pomirim u sebi deo Svetla i Tame…na ravne časti…Hodaću tako neprimetna sigurnijim koracima do sebe.Tipkaću prstima po tastaturi u virtuelnom svetu, od kog mnogi prezaju…jer nije stvaran…A stvaran je onoliko kolko ga pustimo u sebe…Opipljiv onoliko koliko ga približimo svojim osećajima …Ja ga osećam kao deo mene jer u njemu reči u čaroliju pretvaram. Da li će ta čarolija dosegnuti i do drugih…zavisi koliko razumeju igru senki u meni samoj, koliko me pronadju na putu izmedju Svetla i Tame, Jave i Sna…Ja sam tu…lagano postajem svoja i ničija …Dajem sebe onoliko koliko mogu i želim…Drugi neka me uzmu koliko im trebam…Daću se cela ili ću otići negde u mrak…KLJUČ do mog bića je u SPOZNAJI…
Pronašla sam  svoj deo Sveta i tragam i dalje, i tragaću dok me ima.Jer čovek nije živ ako se skupi u školjku i ćuti.Vrlo vešto tragam putevima Tame, snova, maštanja…Jedino iluziju krotim i sputavam koliko mogu.Jer iluzija otrovom postaje ako u naviku predje.Gubim sebe kad upadnem u iluzorni mrak.Upadnem u bezdan.Um mi se pomrači.Ne znam ko sam..Trudim se…Maštam, sanjam..iluziju puštam do granice, dalje ne…Neka je tu u rezervi, kad klonem, da se pridignem.Ptica sam osećam po nekad. Krilima se razmašem, uhvatim vetar.Čovek može sve …samo treba da želi ,da sebe spozna i voli…
Negde izmedju SVETLA i TAME …JAVE i SNA imam svoj SVET.Gradim ga sama.Od realno opipljivog do virtuelnog …putanjom Beskraja. Držim ga tu na dlanovima kao ludi sjajni dijamant…moju Zvezdu vodilju na putu do sebe…