Elektrostimulacija u vidu mršavljenja

АПСТРАКТ

Када се говори о гојазности, може се говорити о једној врсти болести, која све више добија глобалне и пандемијске размере, али и о једној врсти проблема, са којима се човечанство све више и више сусреће. Људи су у 21. веку постали пасивни и посвећени свом послу, због чега су физичку активност ставили у други план, а може се рећи и у потпуности свели на минимум. Савременом човеку је најбитније да преживи у свету технологије и роботике, а у свему томе, места за физичку активност има веома мало или га уопште нема. Да би се решио проблем гојазности, односно, да би се број гојазних особа почео смањивати, неопходно је да се код људи појача свест о тежини болести и све већем броју гојазних особа. Такође, код људи се мора стално подизати свест о важности физичке активности и редовног, умереног и квалитетног начина исхране. У процесу решавања проблема гојазности најважнија је, поред правилне исхране (која може довести до побољшања стања у организму и учинити га отпорним на различите врсте болести), редовна физичка активност, помоћу које може доћи до смањења ризика за настанак гојазности (односно до њеног смањења). У 21. веку је веома добро познато колико је проблем гојазних људи постао озбиљан, пре свега, ако се имају у виду бројна оштећења здравља са додатним чињеницама, које указују на повећање стопе инвалидитета, као и на укупан број преминулих особа. Гојазност се, као једна врста болести, може појавити и код деце и код одраслих, а веома је забрињавајућа чињеница да се број гојазних особа из дана у дан све више повећава. Сходно томе, основни предмет овог рада биће повезан са једним од постојећих начина за смањење телесне тежине – електростимулацијом, која се у пракси употребљава као једна посебна врста физикално-терапијског поступка, помоћу ког долази до изазивања мишићних контракција уз помоћ електричних надражаја. Процес електростимулације се може примењивати помоћу једносмерне струје (то је, углавном, испрекидана галванска струја у облику правоуглих импулса или у облику  троугласто-експоненцијалних импулса) или помоћу наизменичне струје (то су, углавном, фарадске или синусоидалне струје). Електрични надражаји у процесу електростимулације могу се примењивати у зависности од јачине надражаја (бира се висина импулса), трајања надражаја (бира се ширина импулса), облика надражаја (мења се промена амплитуда у одређеним временским интервалима). Наведени фактори се у процесу електростимулације бирају у зависности од особина надражљивости мишића, који се електростимулише. Значај примењивања електростимулације је велики, посебно ако се има у виду чињеница да је њена примена разноврсна – спречавање атрофије мишића; одржавање мишића; помоћ у моторној реедукацији код пацијената, који су изгубили моторни образац; спортска обука; масажа… Осим тога, процесом електростимулације се може обликовати и људско тело (што управо и представља предмет овог дипломског рада). Електростимулација мишића се у литератури назива и транскутана електрична нервна стимулација (назив је настао од енглеског назива – transcutaneous electrical nerve stimulation (TENS) ), а користи се као додатно лечење у управљању изабраном рехабилитацијом одређеног мишића. Оно што је важно напоменути јесте чињеница да постоје бројне студије, које су показале да се помоћу електростимулације може, у великој мери, остварити значајан губитак тежине.

Кључне речи: гојазност, губљење тежине, мршављење, електростимулација мишића, електрични надражаји. Када се говори о гојазности, може се говорити о једној врсти болести, која све више добија глобалне и пандемијске размере, али и о једној врсти проблема, са којима се
човечанство све више и више сусреће. Људи су у 21. веку постали пасивни и посвећени
свом послу, због чега су физичку активност ставили у други план, а може се рећи и у
потпуности свели на минимум. Савременом човеку је најбитније да преживи у свету
технологије и роботике, а у свему томе, места за физичку активност има веома мало или га
уопште нема.
Да би се решио проблем гојазности, односно, да би се број гојазних особа почео
смањивати, неопходно је да се код људи појача свест о тежини болести и све већем броју
гојазних особа. Такође, код људи се мора стално подизати свест о важности физичке
активности и редовног, умереног и квалитетног начина исхране. У процесу решавања
проблема гојазности најважнија је, поред правилне исхране (која може довести до
побољшања стања у организму и учинити га отпорним на различите врсте болести),
редовна физичка активност, помоћу које може доћи до смањења ризика за настанак
гојазности (односно до њеног смањења).
У 21. веку је веома добро познато колико је проблем гојазних људи постао
озбиљан, пре свега, ако се имају у виду бројна оштећења здравља са додатним
чињеницама, које указују на повећање стопе инвалидитета, као и на укупан број
преминулих особа. Гојазност се, као једна врста болести, може појавити и код деце и код
одраслих, а веома је забрињавајућа чињеница да се број гојазних особа из дана у дан све
више повећава.
Електростимулација мишића се у литератури назива и транскутана електрична
нервна стимулација (назив је настао од енглеског назива – transcutaneous electrical nerve
stimulation (TENS)), а користи се као додатно лечење у управљању изабраном
рехабилитацијом одређеног мишића. Оно што је важно напоменути јесте чињеница да
постоје бројне студије, које су показале да се помоћу електростимулације може, у великој
мери, остварити значајан губитак тежине.
Процес електростимулације се може примењивати помоћу једносмерне струје (то
је, углавном, испрекидана галванска струја у облику правоуглих импулса или у облику
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА 2
троугласто-експоненцијалних импулса) или помоћу наизменичне струје (то су, углавном,
фарадске или синусоидалне струје).
Електрични надражаји у процесу електростимулације могу се примењивати у
зависности од јачине надражаја (бира се висина импулса), трајања надражаја (бира се
ширина импулса), облика надражаја (мења се промена амплитуда у одређеним
временским интервалима). Наведени фактори се у процесу електростимулације бирају у
зависности од особина надражљивости мишића, који се електростимулише.
1.1. Предмет рада
Основни предмет овог дипломског рада повезан је са једним од постојећих начина
за смањење телесне тежине – електростимулацијом, која се у пракси употребљава као
једна посебна врста физикално-терапијског поступка, помоћу ког долази до изазивања
мишићних контракција уз помоћ електричних надражаја.
1.2. Значај истраживања
Значај примењивања електростимулације је велики, посебно ако се има у виду
чињеница да је њена примена разноврсна – спречавање атрофије мишића; одржавање
мишића; помоћ у моторној реедукацији код пацијената, који су изгубили моторни образац;
спортска обука; масажа… Осим тога, процесом електростимулације се може обликовати и
људско тело (што управо и представља предмет овог дипломског рада).
1.3. Задаци рада
1) Претражити доступну литературу, која описује проблем гојазности у савремено
доба.
2) Претражити доступну литературу, која описује постојеће начине за решавање
проблема гојазности.
3) Претражити доступну литературу, која описује процес електростимулације.
4) Анализирати начине, на које се све може примењивати процес електростимулације
мишића у циљу мршављења.
5) Навести значај процеса електростимулације у процесу губљења вишка килограма.
1.4. Циљеви рада
1) Указати на озбиљност проблема гојазности у савремено доба.
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА 2
2) Указати на глобалне и пандемијске размере гојазности у свету.
3) Указати на постојање различитих метода за решавање проблема гојазности
(правилна исхрана, физичка активност, електростимулација…).
4) Указати на разноврсне начине, на које се може примењивати процес
електростимулације.
5) Указати на висок значај примене процеса електростимулације (посебно у циљу
губљења вишка килограма).
1.5. Структура рада
Дипломски рад ће бити подељен на четири основне целине. У првој целини
(поглавље под називом Увод) биће дефинисани предмет (поглавље под називом Предмет
рада), значај истраживање (поглавље под називом Значај истраживања), задаци рада
(поглавље под називом Задаци рада), циљеви рада (поглавље под називом Циљеви рада) и
структура рада (поглавље под називом Структура рада).
У другој целини (поглавље под називом Гојазност) пажња ће бити посвећена
појму, дефиницији и проблему, који са собом доноси наведена болест. Друга целина ће
бити подељена не неколико мањих поглавља, у којима ће пажња бити фокусирана на
појам и дефиницију гојазности (поглавље под називом Појам и дефиниција), начинима на
које се гојазност може лечити (поглавље под називом Лечење гојазности), физичкој
активности као једном од постојећих начина за лечење гојазности (поглавље под називом
Физичка активност) и основним принципа исхране, који су, такође, значајни у решавању
проблема гојазности (поглавље под називом Основни принципи исхране).
У трећој целини (поглавље под називом Електростимулација) пажња ће бити
посвећена појму, дефиницији и примени процеса електростимулације у циљу мршављења
односно губљења вишка килограма. Трећа целина ће бити подељена на неколико мањих
поглавља, у којима ће пажња бити посвећена појму и дефиницији електростимулације
(поглавље под називом Појам и дефиниција), начинима на које све може функционисати
процес електростимулације (поглавље под називом Функционисање електростимулације),
функцијама и дејствима електростимулатора, као главног уређаја у процесу
електростимулације (поглавље под називом Функције и дејство електростимулатора),
програмима електростимулатора, који се користе за мршављење (поглавље под називом
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА 2
Програми електростимулатора) и поступцима примене електростимулатора (поглавље
под називом Поступак примене електростимулатора).
Четврта целина у овом раду (поглавље под називом Истраживање значаја
електростимулације) биће истраживачког карактера, у којој ће пажња бити посвећена
испитивању спроведеном у козметичком салону Хедона на Новом Београду. Четврта
целина биће подељена на неколико мањих поглавља, у којима ће пажња бити посвећена
циљу истраживања (поглавље под називом Циљ истраживања), задацима истраживања
(поглавље под називом Задаци истраживања), методама истраживања (поглавље под
називом Методе истраживања), популацији и узорку за испитивање (поглавље под
називом Популација и узорак), организацији и токовима истраживања (поглавље под
називом Организација и ток истраживања).
На самом крају рада биће изведен закључак, пописана коришћена литература и
приказан упитник, који је коришћен за истраживање.
2. ГОЈАЗНОСТ
2.1. Појам и дефиниција
Када се говори о појму гојазности, може се рећи да се помоћу њега означава једна
врста болести, која је део савременог друштва и врста болести, која у 21. веку представља
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА 2
један од водећих проблема (обухватајући и развијене земље и земље у транзицији). Према
појединим истраживањима Светске здравствене организације (WHO – World Health
Organization), број гојазних људи у свету прешао је број од једне милијарде, док је број
клинички гојазних људи прешао број од 300 милиона.
Када се говори о ризику појаве гојазности у одраслом добу, тада се може рећи да је
он најмање два пута већи код гојазне деце, него код деце, која имају нормалну тежину.
Појава гојзности код деце, такође, има велики утицај на морбидитет и морталитет у
одраслом периоду, независно од телесне масе. Оно што је забрињавајуће, јесте чињеница
да је у последњих тридесет година, у већини земаља забележено повећање преваленције
гојазности код деце, па се, сходно томе, може закључити да гојазност почиње да добија
епидемијске размере, највише у индустријализованим земљама (Букура-Радујковић и
Здравковић, 2008: 22).
У табели број 1 приказано је неколико земаља, које се суочавају са великим
процентом гојазних особа. На основу приказане листе, примећује се да се највећи
проценат гојазних људи налази у Сједињеним Америчким Државама, затим у Великој
Британији, Немачкој, Аустралији и Канади. Наведене земље заузимају првих пет места,
док се одмах након њих налазе Шпанија, Пољска, Ирска, Италија, Шведска, Холандија,
Француска и, на последњем месту, Јапан.
ТАБЕЛА 1 – НАЈВЕЋИ ПРОЦЕНАТ ГОЈАЗНИХ ОСОБА У СВЕТУ
Сједињене Америчке Државе
Велика Британија
Немачка
Аустралија
Канада
Шпанија
Пољска
Ирска
Италија
Шведска
Холандија
Француска
Јапан
Извор: http://www.politika.rs/scc/clanak/191603/Gojaznost-epidemija-savremenog-doba
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА 2
Сваку болест узрокују различите врсте фактора, а гојазност је, у највећем броју
случајева, узрокована лошом и неадекватном исхраном, смањеном физичком активношћу,
као и диспропорцијом између уноса и потрошње енергије (графички приказ број 1).
Графички приказ 1 – Главни фактори узрока гојазности
Извор: Аутор
Као један од главних фактора гојазности, поред смањене физичке активности, лоше
и неадекватне исхране и диспропорције између уноса и потрошње енергије, може се
навести и психолошки фактори. Наиме, када се говори о психолошким факторима, тада се
може говорити о фактору, који је од огромног значаја, како у прекомерном, тако и у
недовољном уношењу хране. У вези са тим, често се може фомирати група од три
категорије људи, у зависности од тога који је основни разлог „преједања“. Према Вуковић
(2013: 20) то су следеће категорије односно групе људи:
 људи, код којих се може приметити одређени облик психичке депресије, често
траже утеху у прекомерном уношењу хране;
 потпуно здрави људи свој ужитак могу пронаћи у јелу и пићу, а понекад и у
комбинацији са недовољним кретањем, што неминовно доводи до појаве
гојазности;
 потпуно здрави људи, који су створили навику да стално грицкају док обављају
различите активности.
У литератури постоје различите дефиниције гојазности, међутим свака од њих
повезана је једном заједничком чињеницом: гојазност се у свакој од тих дефиниција
дефинише као једна врста болести, која је опасна по здравље људи.
Према Симић (1987: 21) гојазност се, као једна врста болести, која се сматра
„тихим убицом“ и врстом болести, која не боли. Са друге стране, према Влашки и Катанић
(2010: 44) гојазност се сматра врстом болести, која је карактеристична по великој
количини масног ткива у људском организму. Масна ткива су узрок гојазности, јер су она
једна од највећих ендокриних жлезда у организму, који се састоје од депоа масних ткива и
извор су секреције адипокина, важних за процес атерогенезе. Када се особа почне гојити,
масне ћелије се увећавају и долази до оштећења ћелијске мембране, нагомилавања
макрофага и започињања механизама локалне и системске инфламације (Мицић, 2011:
36).
ГОЈАЗНОСТ Смањена физичка активност Диспропорција између уноса и потрошње енергије Лоша и неадекватна исхрана
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА 2
У Великом породичном саветнику о здрављу (Тохољ и Шелмић, 2007: 282)
гојазност се дефинише као последица претераног уношења калорија и смањеног трошења
истих. Такође, особе које су гојазне, представљају оне особе, које имају тежину двадесет
посто више од своје идеалне телесне тежине и особе, које се не могу заситити оброцима
просечних величина. То су особе које имају повећани број масних ћелија, које стварају
потребу за повећаним уносом хране.
Постоји неколико основних симптома гојазности (погледати графички приказ број
2) – проценат телесне масноће је већи од тридесет процената код жена, двадесет и пет
процената код мушкараца, а телесна тежина је двадесет процената већа од идеалне.1
ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ 2 – СИМПТОМИ ГОЈАЗНОСТИ
Извор: Аутор
Узроци гојазности (погледати графички приказ број 3) су, као и симптоми,
вишеструки и различити. У најчешће узроке се убрајају дијабетес, проблеми са штитном
жлездом, нездрава и нередовна исхрана, недовољно вежбање или позитивна породична
анамнеза. Такође, у узроке се сврставају и пушење, конзумирање алкохола, као и
недостатак довољног кретања и активности (Тохољ и Шелмић, 2007: 283).
ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ 3 – УЗРОЦИ ГОЈАЗНОСТИ
Извор: Аутор
Гојазност је, осим са породичном анамнезом, повезана и са друштвеним
окружењем, исхраном и другим животним навикама, али је, осим тога, повезана и са
употребом одређених врста лекова, на пример естрогена, прогестерона или инсулина, који
могу бити разлог добијања на тежини. Према појединим истраживањима узрок гојазности
су и мишићи и масне ћелије, јер они расту заједно са повећањем телесне тежине (Тохољ и
Шелмић, 2007: 283).
Сматра се и да је гојазност у великој мери последица процеса еволуције и човекове
потребе за преживљавањем и репродукцијом у условима са ограниченим изворима хране
(Воргучин, 2010. према Влашки и Катанић, 2010: 44). Постоје различите врсте гојазности,
1 Идеална тежина се одређује према полу, старости и уобичајеном нивоу физичке активности.
ГОЈАЗНОСТ
Проценат телесне масе је већи од 25% код мушкараца Телесна тежина је 25% већа од идеалне телесне тежине Проценат телесне масе је већи од 30% код жена
ГОЈАЗНОСТ Проблеми са штитном жлездом Нездрава и нередовна исхрана Дијабетес Недовољна физичка ативност Позитивна породична анамнеза
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА 2
које се могу разврстати на основу више критеријума. У зависности од распореда масног
ткива постоје две врсте гојазности – гиноидни (женски – облик крушке) и андроидни
(мушки – облик јабуке) тип (слика 1).
СЛИКА 1 – ТИП ГОЈАЗНОСТИ У ЗАВИСНОСТИ ОД РАСПОРЕДА
МАСНОГ ТКИВА
Извор: http://1.bp.blogspot.com/-frSlAw41TiA/VQ78kU901-
I/AAAAAAAAAZA/agZLXBWtSo0/s1600/jabuka-kruska.jpg
Код женског типа (гиноидног типа) вишак масног ткива се таложи поткожно у
доњим деловима тела, око карлице и на бутинама, па се код ових особа може уочити
склоност ка појави отежаног кретања, инсуфицијенције периферне венске циркулације и
респираторне инсуфицијенције. Иако се назива женским типом, може се јавити и код
мушкараца.
Код другог типа гојазности (андроидног типа) долази до нагомилавања масног
ткива у пределу рамена, грудног коша и абдомена. Ова врста може довести до повећаног
ризика за кардиоваскуларне и метаболичке компликације, као и неких облика карцинома.
Процена гојазности се најчешће ради мерењем индекса телесне масе (BMI – Body
Mass Index). На (не)присутност гојазности указују следеће вредности индекса (погледати
слику број 2):
  18,5  неухрањеност;
 Од 18,5 до 25  нормална (идеална) телесна тежина;
 Од 25 до 30  прекомерна (велика) телесна тежина;
 Од 30 до 40  блага гојазност;
 Од 35 до 39,9  тешка (велика) гојазност;
 40  екстремна гојазност (https://sr.wikipedia.org/sr/Индекс_телесне_масе).
СЛИКА 3 – ВРЕДНОСТИ ИНДЕКСА ТЕЛЕСНЕ МАСЕ
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА 2
Извор: http://sportzas.lin50.host25.com/wp-content/uploads/2016/03/bmi_who.png
2.2. Лечење гојазности
Када се говори о процесу лечења гојазности, тада се може говорити о различитим
начинима, који се примењују у пракси. На пример, велики број гојазних особа се може
укључити у програме за губитак сувишних килограма, међутим, постоје и мишљења, која
су и доказана, а која говоре у прилог томе да је гојазност, пре свега, последица моралних
проблема и да гојазни људи могу веома лако изгубити на тежини само ако то искрено
желе и ако дају свој максимум и труд. Међутим, некада ствари не могу ићи својим током,
па је веома често пут ка смањењу килограма веома тежак – храни је веома тешко одолети,
посебно ако се на тањиру налази наша омиљена храна, а заједно са тим долази и
недостатак воље и снаге, који, посматрани заједно, могу у великој мери утицати а несупех
у прогамима за смањење вишка килограма.
Један од основних начина, који се у пракси најчешће користи, јесте редовна
физичка активност. То је лек, око кога се, према мишљењу Тохољ и Шемић (2007: 283),
сви могу сложити и за који сви могу потврдити да има позитивна дејства, без
контраефеката. Према истраживањима наведена два аутора (Тохољ и Шемић, 2007: 284),
скоро 95% људи, који су били подвргнути различитим дијетама употпуњеним вежбањима,
осетили су видљиве и позитивне резултате на крају својих програма. Наравно, у тим
програмима веома је важно вођење рачуна и о количинама масти и влакана, који се уносе
у организам, међутим, физичка активности је једно од најбитнијих питања.
Проблем гојазности је трајан и не може бити решен за кратак временски период.
Због тога, особе, које желе да реше свој проблем са вишком килограма, морају бити
опремљене великом количином стрпљења. Оно што је важно напоменути, јесте чињеница
да, пре самог преласка на један од постојећих начина за губљење вишка килограма,
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА 2
потребно је посаветовати се са лекаром, који има задатак да одреди укупну количину
калорија, које се морају уносити, а које гојазна особа мора одржавати и поштовати.
Такође, из исхране мора бити избачена масна храна и угљени хидрати, а убачена храна
богата влакнима. Поред исхране, у програме за скидање вишка килограма, морају се
убацити и програми вежбања (лагане шетње, на пример). Према Тохољ и Шемић (2007:
284), постоји велики број доказа, који указују на чињеницу да, уколико се гојазна особа
придржава дуготрајног распореда који обухвата правилан начин исхране и редовну
физичку активност, веома је сигурно да ће крајњи резултати бити видљиви и позитивни.
Најважнији услов за успешно лечење гојазности је мотивација гојазних особа и
њене породице. Већина гојазних особа може да се лечи амбулантно, а продужена
хоспитализација је понекад потребна у случајевима екстремне гојазности, са циљем
смањења телесне тежине. Промене обухватају измене у начину исхране и повећање
физичке активности. Терапија гојазних особа подразумева промене у начину живота свих
чланова породице. У програм лечења поред чланова породице треба да се укључе и све
особе које се стално или повремено старају о њима, што је неопходно за дугорочни успех.
Лекар треба да препоручи само две или три специфичне измене у исхрани или физичкој
активности, и тек када се увери да су чврсто усвојене, треба да предузме увођење
додатних препорука. Он треба да охрабри, као и да се трајно залаже за побољшање начина
исхране и повећање физичке активности. Од изванредног значаја је и став родитеља. Они
треба увек да понуде адолесценту да бира између две могућности које су корисне.
За дугорочан успех од кључног је значаја почињање лечења у што ранијем
стадијуму развоја гојазности. У почетку вишак калорија доводи углавном до пораста
димензија (хипертрофична гојазност), а када масне ћелије достигну своју максималну
запремину, њихов број почиње да се повећава (хиперпластична гојазност). Овај други
степен гојазности се знатно теже лечи. Неодложно лечење гојазности је потребно код
деце, адолесцената и старијих особа са компликацијама гојазности (нпр. бенигна
интракранијумска хипертензија, апноичне кризе у спавању, односно синдорм гојазности и
хиповентилације, као и ортопедски проблеми).
Код ове болести веома је важно знати да постоје и различити начини за превенцију,
па се особе, које још увек нису „оболеле“ могу неких препорука придржавати, како би
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА 2
смањиле могућност настајања гојазности. Најважнија препорука јесте држање умерене
исхране са мало масти и одређеним распоредом вежбања. Треба јести три до четири
умерена (мања) оброка на дан, а главни оброк би требао бити током средине дана. Требало
би јести храну богату влакнима и нискомасну храну, а поготово избегавати активности,
које захтевају дуго седење и мировање (попут гледања телевизије). Не би требало
почињати са било каквим врстама дијете које захтевају пост и ускраћивање нормалне
исхране током дужих временских периода (Тохољ и Шелмић, 2007: 285).
2.3. Физичка активност
Када се говори о физичкој активности, тада се може говорити о различитим
врстама кретања, који доводе до повећања енергетске потрошње, веће од потрошње у
стању мировања – ходање, вожња бицикла, пењање уз степенице, рад у кући, одлазак у
проавницу… Са друге стране, када се говори о процесу вежбања, тада се може говорити о
једној посебној врсти физичке активности, под којом се подразумева планска и
сврсисходна активност, чији се основни циљ састоји у унапређењу људског здравља и
физичке кондиције (Остојић и сар., 2009: 2).
Неки од најкарактеристичнијих облика физичке активности јесу следећи: брзо
ходање, вожња бициклам аеробик, играње, трчање, тренирање различитих врста спортова
(фудбал, одбојка, кошарка, рукомет…). Било какав покрет тела, који захтева повећање
односно већу потрошњу енергије, може бити назван физичком активношћу. На слици
испод (слика број 4) приказана је пирамида, у којој се налазе неке од препоручених
физичких активности.
СЛИКА 4 – ПРЕПОРУЧЕНЕ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА 2
Извор: http://www.cigota.rs/sites/default/files/korisnik388/piramidaaktiva1.jpg
На приказаној слици се може уочити да су физичке активности подељене по
ступњевима, у зависности од учесталости примене. У физичке активности, које би требало
примењивати свакодневно убрајају се следеће: шетња кућних љубимаца, шетња дужим
путем до куће, кретање уз степенице уместо лифтом, пешачење до продавнице, рад у
башти (дворишту, кући), пешачење током дана. У физичке активности, које би требало
примењивати три до пет пута недељено убрајају се следеће: аеробик (брзо ходање,
скијање, бициклизам, пливање) и рекреација (фудбал, пешачење, кошарка, тенис,
борилачке вештине). Активности, које би требало примењивати два до три пута недељно
јесу следеће: играње голфа, куглање, рад у башти, истезање, склекови, трбушњаци, дизање
тегова. На последњем ступњу у приказаној пирамиди налазе се физичке активности, које
би требало да буду смањене на минимални ниво, а у које се убрајају следеће: гледање
телевизије, седење за рачунаром, седење дуже од тридесет минута одједном…
Први подаци о физичкој активности могу се пронаћи још из времена око 2500
година пре наше ере. Сваки телесни сегмент који је физички активан се, према Хипократу,
сматрао здравим, развијеним и отпоран према брзом старењу (Остојић и сар., 2009: 3).
Међутим, у данашње време се скоро све променило. Савремено човечанство нема
више времена да се бави физичким активностима, јер се по цео дан ради да би се
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА 2
преживело. Према неким истраживањима показано је да око две трећине популације није
физички активно у довољној мери (Трост и сар. 2002. према Остојић и сар., 2009: 3).
Физичка активност представља за тело један вид терапеутског освежења. Она може
бити веома значајна, ако се има у виду чињеница да се већина послова обавља у седећем,
стојећем или у принудним радним положајима. Физичка активност је стога све више
значајнији чинилац у очувању биолошко-здравствене и социо-психолошке равнотеже. Она
доприноси садржајнијем и кориснијем провођењу слободног времена, ефикаснијем и боље
проведеном одмору и опоравку, превенцији , очувању и унапређењу здравља (Митић,
2001: 12).
Према Релац (1975: 6) физичка активност се може дефинисати као целокупна
човекова активност изван професионалних обавеза, изабрана по жељи, која доприноси
развоју стваралаштва, очувању телесног и друштвеног здравља, као и одржавању
виталности, одмору, освежавању и разоноди.
Према једној другој дефиницији (Wolanska, 1989: 18) физичка активност се сматра
добровољном човековом активношћу, која се одвија у слободно време, а која је
мотивисана задовољавањем човекових потреба за кретањем.
Без обзира на начин дефинисања, физичка активност се дефинише као саставни део
и специфичан вид физичког васпитања и специфичног подручја физичке културе, који
треба посматрати као свеукупност различитих аспеката моторичких активности са циљем
остваривања позитивних ефеката на живот и рад савременог човека. Одговарајући
програми физичких активности се могу примењивати на различитим местима у различито
време (у слободном времену, у току одмора, за време паузе на послу…).
Циљ сваке физичке активности јесте добијање позитивног ефекта и утицаја на
човеков организам. Ефекти ових активности могу да се испољавају у два правца. Са једне
стране се тежи превенцији, очувању и подизању општег нивоа здравља, физичких,
функционалних и радних спосбности, одмору, опоравку, релаксацији, забави и разоноди.
Са друге стране тежи се циљаним утицајима односно превенцији тј. ублажавању акутног
замора, одмору, опоравку, превенцији, ублажавању или отклањању хроничног замора,
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
превенцији и лечењу гојазности, превенцији и отклањању напетости и болова општег и
локалног карактера. Такође, тежи се јачању срчаних мишића, повећању еластичности
крвних судова, примењивању антистрес програма, ублажавању или отклањању нервно-
емоционалних напетости, као и побољшању личног самоосећања, снижавању
узнемирености и депресивних стања, снижавању осетљивости нервног система на стрес,
опуштању и релаксацији.
Према Благајац (1994: 37) програми спортске рекреације комплексно утичу на
организам и доприносе развијању механизма опште адаптације, усмереног посебно на
енергетско и трофичко обезбеђивање специфичних хомеостских реакција. Систематском
применом одговарајућих програма спортске рекреације доприноси се функционалном и
структурном престројавању појединих органа и система, проширивању њихових
функционалних могућности, усавршавању њихових регулаторних механизама. То има
велики значај за превенцију и одржавање здравља, повећавање радних способности,
отпорности организма на деловање штетних утицаја.
Према Стојиљковић (2005: 49) спортска рекреација, као специфично подручје
физичке културе, које се карактерише специфичном структуром програма, примерених
потребама и интересима корисника свих узраста, различитог нивоа способности и
здравственог стања, усмерена је на задовољавање основних људских потреба и интереса
кроз богатство разноврсних спортско-рекреативних активности, које су свима доступне и
усаглашене са нивоом способности, здравственим стањем, полним и узрасним
карактеристикама сваког појединца.
Вежбање ради смањења телесне масти, треба дозирати по врсти, обиму,
интензитету и учесталости. За трошење масти погодне су аеробне активности, односно
класичне цикличне активности (ходање, трчање, пливање, вожња бицикла итд.), где
учествују велике групе мишића (најмање две трећине мишићне масе), а при одређеном
интензитету енергија се обезбеђује скоро искључиво из аеробних извора. Ходање је
најлакши и најбезбеднији пут до доброг здравља тела и духа. Предности ходања су у томе
су у томе што цео организам боље функционише, ефективније обавља своје функције,
релаксира се, а омогућава да се физичка снага брже поврати када је тело у кондицији.
Ходање и редовна шетња добро утичу на срце и смањује ризик од добијања готово свих,
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
претходно поменутих, болести, кости јачају, а крв боље циркулише кроз тело, а и након
вежбања, метаболизам је убрзан још неколико сати што доводи до и даље потрошње
калорија приближно као и током вежбања што је битно да те калорије у највећој мери
долазе из масти. Гојазним људима ходање се посебно препоручује јер сагорева масти,
ублажава токсине и смањује ниво холестерола. За оне спремније, који немају много
поткожног масног ткива препоручује се и трчање, док за оне који су изразито гојазни
препоручује се бицкл, пливање, веслање и сличне активности где особа са прекомерном
тежином неће носити своју тежину, јер би такве активности довеле до оптерећења
зглобова, тетива, лигамената (Мацура, 2008: 32).
Што се тиче облика активности, барем у почетку, док је гојазност велика (или
екстремна), никако се не препоручује трчање, јер оно може довести до погоршања
здравственог стања (повређивањем и/или потенцирањем дегенеративних процеса на
зглобовима ногу (кук, колено, скочни зглоб) већ гимнастика (вежбе истезања), ходање и
пливање. Тек када се гојазност сведе на неку разумну меру, може се проширити дијапазон
вежбања, односно облика физичке активности, а за све време се придржавати свих тачака
алгоритма програмирања индивидуалног програма рекреације (Мацура, 2008: 33).
2.4. Основни принципи исхране
Одређене навике у животу, а једна од најзначајнијих је исхрана, могу створити
снажне предиспозиције ка различитим болестима, а такође имају моћ да их спрече, смање
или отклоне. Због тога се у данашње време, пуно нових техничких достигнућа, темом
исхране морамо бавити на различите начине, како би се становништво упознало са
основним појмовима и како би прихватило корисне савете о правилној исхрани
(Мијатовић и Мирчевски, 2013: 152).
Исхрана се дефинише као наука о органским процесима уз помоћ које организми
користе храну и течност за нормално функционисање, раст и одржавање равнотеже
између здравља и болести. Исхрана представља један од најважнијих фактора за људско
здравље. Сва материја у људима која чини ћелије њиховог организма (осим оних ћелија
које су створене пре рођења) узета је из хране кроз систем за варење.
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
Према Никић (2002: 7) здрава исхрана се своди на разноврсност и правилан одабир
прехрамбених састојака. Осим тога, здравље је резултат и правилно распоређених оброка.
Да би исхрана била здрава дневни унос би требао да садржи 20 врста аминокиселина
(градивних састојака протеина), од којих је 12 есенцијално.
Поред аминокиселина, које тело не може да складишти, функционалном систему су
потребни витамини ради одбране имунског система, као и минерали који јачају исти.
Угљени хидрати чине енергетски капацитет централног нервног система, мишића и рада
крвних судова. Масти дају додатну енергију, а потребно је узети у обзир да незасићене
масти предњаче у односу на засићене.
Влакна укључују све хранљиве састојке које организам не може сварити или
апсорбовати. За разлику од масти, протеина или углених хидрата које тело разграђује,
вари и апсорбује, влакна остају читава у организму. Стога, она пролазе кроз желудац и
црева и напуштају тело везујући за себе токсине који се избацују из организма.
Према Никић (2002: 8) постоје прописане дневне енергетске потребе у које се
убраја енергија за базалним метаболизмом, енергија потребна за уобичајене дневне
седетарне активности, енергија потребна за физички активност и метаболички одговор на
храну. Исхрана је оптималан фактор раста и развоја организма и директно утиче на
његову радну способност и дужину живота. Да би се спровела правилна исхрана
неопходно је познавати основне принципе правилне исхране (Мијатовић и Мирчевски,
2013: 154):
1. Рационална исхрана представља однос између количине унете и количине
утрошене хране у организму за одговарајуће процесе, а то су: терморегулација,
рад унутрашњих органа, физичка активност итд. Одступање од ове равнотеже
доводи до преобилне или недовољне исхране. Рационална исхрана истовремено
значи узимање прехрамбених производа који су јефтинији али једнако вредни
тако да се не умањује нутритивна вредност јела.
2. Уравнотежена или умерена исхрана представља оптималну количину
хранљивих састојака. Она не сме бити ни преобилна нити недовољна, не само у
енергетском смислу, већ и у погледу других хранљивих састојака, посебно
витамина и минерала. И преобилна и недовољна исхрана могу довести до
различитих поремећаја у организму и слабљења његове виталне способности.
3. Разноврсна, мешовита исхрана обухвата: групе прехрамбених производа и
врсту јела. У току дневног јеловника потребно је узети прехрамбене производе
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
из свих 7 група, односно 5 група ако се посматра пирамида исхране. Због
богатства наше, а и страних кухиња, јела треба да буду разноврсна и без честих
понављања, уколико је то могуће.
4. Равномерност обеда (дневни ритам обеда) подразумева да је у току дана
неопходно узети више обеда са мањом количином хране. Посебно је
неправилно целокупну количину хране узети у облику једног обеда, при чему
се оптерећују органи за варење, па и цео организам.
За тему овог рада важан је и појам неправилне исхране, која је један од узорка
гојазности. Под неправилном исхраном подразумева се исхрана која има већу енергетску
вредност од препоручене за одређену енергетску потрошњу (што зависи од физичке
активности особе), исхрана која је богата укупним мастима, засићеним масним
киселинама, холестеролом, простим угљеним хидратима, шећерима и сољу, и која не
садржи довољно полинезасићених и мононезасићених масних киселина, дијетних влакана,
сложених угљених хидрата и неких минерала и витамина.
У борби против гојазности важно је правилно распоредити хранљиве материје у
исхрани гојазне особе. Унос протеина мора бити у складу са узрастом, физиолошким
стањем и здравственим стањем особе. Унос масти и маснокиселинских састава требају
бити усаглашени са добрим здрављем. У том планирању пожељно је планирати
намирнице које су обогаћене мононезасићеним масним киселинама, омега-6 киселинама.
Угљене хидрате је пожељно уносити из свежег поврћа, легуминоза, воћа и намирница од
целог зрна. Унос витамина и минерала треба да одговара узрасту, физиолошком стању и
присутном здравственом проблему. Такође, дневни унос течност треба да одговара
узрасту, физиолошком и здравственом стању, нивоу физичке активности и спољашњој
температури. Према саветима нутрициониста препорука је да се највише уноси
здравствено безбедна и минерална вода. Умерен унос алкохола код одраслих особа
повољно делује на здравље кардиоваскуларног система кроз смањење вредности
серумског ЛДЛ-холестерола, повећање вредности серумског ХДЛ-холестерола, смањење
нивоа фибриногена, успоравање агрегације тромбоцита, смањено стварање хомоцистеина
и смањену агрегацију ћелија. Корисни учинци умереног уноса алкохола јесу и повећање
инсулинске осетљивости, те деловање на смањење броја инфламаторних молекула.
Умереним уносом алкохола сматра се дневни унос 10 грама алкохола за жене и 20 грама
за мушкарце (Новаковић и сар., 2010: 817-819).
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
На слици испод (слика број 5) приказана је пирамида исхране, у којој се налазе све
неопходне намирнице, које су препоручене за правилан унос хране. Пирамида исхране
представља погодан и прихватљив нутритивни водич за све узрасте и све образовне групе
у популацији.
СЛИКА 5 – ПИРАМИДА ИСХРАНЕ
Извор:
https://www.osmiloradmarkovic.edu.rs/images/OS_MICA/nastava/projekti/zdrav_zivot/g
rupe.jpg
На приложеној слици се могу уочити групе намирница, које су неопходне за
правилну и здраву исхрану. У њих се убрајају:
 житарице,
 поврће,
 воће,
 млеко и млечни производи,
 риба, јаја, месо, махунарке,
 шећер, масти, со.
На слици број 6 приказана је детаљнија пирамида исхране, која, поред намирница
које би требало уносити у организам, приказује и њихове потребе количине.
СЛИКА 6 – ПИРАМИДА ИСХРАНЕ СА ПОТРЕБНИМ ВРЕДНОСТИМА
ХРАНЉИВИХ САСТОЈАКА
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
Извор: http://www.pauzaplus.com/slike/price/piramida.jpg
На првом ступњу се налазе житарице, хлеб, пиринач (око 6 порција), тесто и вода
(око 8 часа дневно), који представљају базу пирамиде исхране. Изнад њих се налази воће
(2 порције) и поврће (3 порције), који представљају један од основних извора угљених
хидрата, витамина, целулозе, влакана и органских киселина. Правилне исхране нема ни
без млека и млечних производа (3 порције), који представљају главни извор калцијума за
организам. Према Жежељ и Демин (2004: 97) неопходно је барем два до четири пута у
току дана унети неки од млечних производа (сир или неки ферментисани производ). Два
до три пута недељно треба конзумирати месо, рибу или јаја због пуновредних протеина и
масти (2 до 3 порције). Веома је важно напоменути чињеницу да, приликом избора меса,
велику предност имају немасни делови. Такође, у исхрану мора бити убачена и риба, која
је веома богата омега-3-масним киселинама (на пример, садрина, скуша, лосос, туњевина),
које су важне за спречавање различитих врста болести. На самом крају пирамиде, као што
је већ наведено, налазе се слаткиши (шећер), масти (уља) и со, које би у исхрану требало
убацити повремено, јер су они извор калцијума и витамина Д.
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
3. ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА
3.1. Појам и дефиниција
У претходном делу рада пажња је била посвећена редовној физичкој активности и
правилној исхрани, као постојећим могућностима за решавање проблема вишка
килограма. Међутим, то нису и једини начини за решавање наведеног проблема. Један од,
слободно се може рећи, модерних начина за решавање проблема вишка килограма јесте
електростимулација мишића.
Када се говори о електростимулацији мишића, тада се може говорити о посебним
врстама терапије, електротерапијама, у које се, осим ње, убрајају и ултразвук,
краткодневна диатермија и интерференцијална терапија, које се примењују у клиникама за
решавање проблема гојазности (Sharma et al., 2011: 25). У последњих неколико
проглашени су и различите врсте уређаја, које се примењују у процесима смањења масног
ткива. Они се крећу од механичких уређаја за грејање пластичних облога до уређаја који
производе електричне импулсе (Bailey, 1976. према Mentz, 2003: 141). Наведени уређаји,
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
заправо, представљају уређаје, који производе низ импулса са фреквенцијом понављања
променљивих импулса. Појединачни импулси су кратког трајања и ниске енергије,
међутим, у одређеном тренутку, они имају способност да производе ритмичке и моћне
мишићне контракције. Према Mentz (2003: 141) овакве врсте уређаја се најчешће користе
за стимулацију импулса, који доводе до распадања масног ткива локалним и пасивним
активнирањем мишићних јединица и чији је главни резултат смањење обима и тежине.
Према Porcari et al. (2002: 165) уређаји, који се користе за стимулацију мишића
могу да повећају мишићну снагу, смање телесну тежину и телесну масноћу, као и да
побољшају чврстину мишића.
Клинике, чији је основни задатак да помогну гојазним особама, углавном су
комерцијално експлоатисане, што значи да, у великој мери, својим пацијентима обећавају
смањење масних ћелија на веома брз и ефикасан начин. Један од њих је управо
елетростимулација мишића, која доводи до великог и брзог губитка тежине и смањење
масних ћелија. Електростимулација се веома успешно примењује и у клиникама за
физиотерапију, где има задатак да обезбеди електрично генерисање акционих
потенцијала, који доводе до терапијски физиолошких одговора као што су повећање
мишићне јачине, стимулисање лимфног протока крви, аналгезије, кинестетичке свесности
и јачања нервног система (Sharma et al., 2011: 25).
Према мишљењу Давора Пуљевића (2003: 109) процес електростимулације се у
почетку примењивао само за заштиту људских живота, међутим, у данашње време се
електростимулација примењује и на побољшање квалитета живота.
Према Bigard et al. (1993. в. Mentz, 2003: 142) електростимулација се може
дефинисати као једна од метода помоћу које се могу, у знатној мери, повећати
перформансе мишића. Такође, у пракси је доказано и да електростимулација доводи до
побољшања оксидативног потенцијала. Поједина клиничка испитивања су показала да се
електростимулацијом може побољшати и мишићна снага, као и перформансе код
пацијената са великим повредама (Tsang et al., 1994. в. Мentz, 2003: 142).
Електростимулација мишића се може дефинисати и као једна посебна врста
терапија, која се примењује са циљем да се обликује тело, редукује целулит и, уопште, да
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
се омогући редуковање прекомерне телесне тежине. То је један од начина, захваљујући
ком се, за веома кратко време, могу видети добри резултати у решавању проблема са
целулитом, мршављењем, затезањем мишића, релаксацијом мишића…
(http://drgaletic.rs/tretmani/estetska-i-antiaging-medicina/oblikovanje-tela-elektrostimulacija/).
Електростимулација мишића може бити посматрана и као помоћ у процесу
гибљења телесне тежине, али само као додатна помоћ здравом начину живота и исхрани.
Њене предности огледају се у тонирању мишића, побољшању конзистенције у мишићима,
јачим и отпорнијим мишићима, повећавању мишићне масе, сагоревању великог броја
калорија, повећавања потрошње масти, протеина и хранљивих материја, убрзавању
ефеката вежбања и исхране, регенерацији и довођењу кисеоника у ткива, елиминацији
целулита (https://imotion-ems.com/en/electrical-stimulation-help-you-lose-weight/).
Према Павловић и сар. (2016: 49) електростимулација мишића означава метод, који
се већ годинама примењују у рехабилитационој медицини и спорту. Овај метод успешно
обнавља и побољшава мишићни тонус, али се, такође, користи и у лечење различитих
здравстевних стања, међу којима се може издвојити лечење гојазности.
Према Врцић и сар. (2015. в. Павловић и сар., 2016: 50) електростимулација
мишића је електротерапијска врста третмана, у којој се користе високо софистициране
машине, које захваљујући нискофреквентним струјама имају могућност да разбију масти и
целулит, убрзају губитак тежине, стимулишу периферну микроциркулацију, побољшају
мишићни тонус, обликују тело и врате првобитну тежину.
У литератури се често наводе мишљења, која описују начине на које се, путем
електростимулације, може довести до смањења вишка килограма. Према Bailey (1976. в.
Sharma et al., 2011: 25), захваљујући процесу електростимулације, већ на самом почетку
долази до неколико видљивих ефеката:
 разбијања масних капсула које прекривају мишић;
 побољшања снабдевања мишића крвљу;
 враћања изгубљеног мишићног тонуса;
 враћања изгубљене мишићне снаге;
 „рушења“ масних капсула изнутра.
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
Осим видиљивих ефеката, у литератури се често наводи и четири различита типа
електростимулације:
 редовна електростимулација;
 трансдермална електростимулација неурона;
 интерференцијална стимулација мишића;
 руска стимулација мишића (Sharma et al., 2011: 25-26).
Од свих наведених врста електростимулација, најважније је споменути
интерференцијалну стимулацију мишића, која има могућност да стимулише велики број
мишићних влакана за веће мишићне активности, парасинтетичка нервна влакна за
проузроковање повећаног протока крви и дубља ткива на локацији која се
електростимулише (Sharma et al., 2011: 26). Такође, према мишљењу Gersh (1992. в.
Sharma et al., 2011: 26) и Hayes (2000. в. Sharma et al., 2011: 26) важну улогу има и
неуромишићна електростимулација, јер доводи до повећања метаболизма активирањем
мишића.
Bailey (1976) је спровео истраживање, у коме се фокусирао на гојазну популацију и
на електрокинетичко активирање тела. Такође, он је у том истраживању желео да испита
безбедност и ефикасност уређаја, који се користи за уклањање масних наслага и смањење
масног ткива. За своје истраживање је искористио умерено гојазну популацију од 40 људи
(старости од 34-35 година). Пре самог почетка програма извшрена су мерења висине,
телесне тежине, површине тела и изгледа. Третман је трајао шест недеља (3 пута седмично
по један сат), након чега је уследила четвородневна пауза без икаквих посебних
инструкција. Тридесет испитаника, који су завршили своје третмане, могло се похвалити
губитком килограма. Губитак тежине се кретао од 2,2 килограма до 21,5 килограм са
средњом просечном изгубљеном тежином од 7,83 килограма. Двадесет испитаника је
изгубило мање од 7,83 килограма, а губици су највише примећени у рукама, абдомену и
бутинама. Сви испитани пацијенти су имали видљиво смањење површине тела и код свих
је установљено значајно смањење масног ткива. Оно што је најважније, јесте чињеница да
су сви испитаници односно пацијенти изразили своје велико задовољство што су били део
истраживања, али и задовољство због губитка тежине и смањења масног ткива (Mentz,
2003: 142).
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
Сам процес електростимулације је важно проучавати путем интерференцијалних
струја са циљем да се реши проблем вишка килограма односно проблем прекомерне
тежине. У том контексту, истраживањем, коју су обавили Shama et al. (2011) доказано је да
процес електростимулације односно да је утицај интерференцијалне стимулације у
програму за мршављење веома велики. Такође, истраживањем је доказано и да се
наведеним процесом, у великој мери, смањују здравствени ризици од поновне појаве
гојазности2.
Током истраживања, у првој групи није рађено ништа, јер је она дефинисана као
контролна група за резултате истраживања. Другој групи је дата само интерференцијална
терапија, трећој групи је, осим терапије, добила и терапију топлом водом. Четврта група
жена је, осим наведених активности, била укључена и у аеробни програм вежбања (брзо
ходање у лабораторијским условима, 4 дана седмично). Закључак, који се може извести из
резултата, који су добијени након истраживања, јесте да се смањење вишка килограма
може остварити употребом елетростимулације употпуњене аеробним вежбањем. Сходно
томе, на основу наведеног истраживања, у литератури (али и у пракси) је доказано да
процес електростимулације, у великој мери, помаже у смањењу масних ћелија и
редуковању телесне тежине (Sharma et al., 2011: 27).
Према Greenway & Zheng (2007: 252) у пракси се могу примењивати још две врсте
електростимулације у програмима за редуковање вишка телесне масе. Наиме, једна од
њих јесте електростимулација, у којој се користе импулси дугачких ширина у опсегу од
једне милисекунде и фреквенција стимулације у физиолошком опсегу спорих таласа. Са
друге стране, постоји и електростимулација, у којој се користе импулси кратких ширина у
опсегу од једне микросекунде, која је неколико пута већа од физиолошке фреквенције
спорих таласа.
Електростимулација је један од процеса, који је у последње време постао предмет
интересовања многих студија и истраживања. Наиме, истраживања су, у великој мери,
2 Наведено истраживање обухватало је 120 гојазних женских особа (старости од 20 до 40 година), које су
имале вредност индекса телесне масе већи од 27. Сви чланови су били подељени у четири групе, а мерења су
вршена пре почетка лечења, након две недеље лечења и након четири недеље лечења (Sharma et al., 2011:
25).
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
повезана са доказивањем примене електростимулације као једног од метода за јачање
мишића (Hainaut & Duchateau 1992; Maffiualetti et al. 2000; Malatesta et al. 2003; Selkowitz
1985. в. Ђокић и Међедовић, 2014: 207). Такође, неколико студија се бавило и
испитивањем електростимулације, као начина на који се може развити максимална снага
мишића (Kots et al. 1971; Laughman et al. 1983; Selkowitz 1985. в. Ђокић и Међедовић,
2014: 207). Различити режими електростимулације, повезани са њеном фреквенцијом,
трајањем импулса, процедурама примењивања, бројем и трајањем сесија, мишићним
статусима пре и после примене, губитком килограма, такође су били предмет
интересовања различитих студија (Enoka 1988; Hainaut & Uchateau 1992. в. Ђокић и
Међедовић, 2014: 207).
Eлектростимулација мишића је посебно значајна, јер спречава атрофију мишића.
Према Porcari et al. (2002: 165) електростимулација мишића се у почетку примењивала за
физиотерапеутске праксе, најчешће за рехабилитацију мишића након повреде или
операције, али већ почетко шестдесетих година 20. века он се почиње примењивати у за
сппречавање атрофије мишића, која се јавља када је скелетни мишић остао без нерава.
Истраживање, које су спровели Porcari et al. (2002: 169) показало је да, услед
електростимулације, може доћи до смањења телесне тежине, процента масноће у
организму, тежине масти (у килограмима).
У оквиру ове технологије долази до примене електронских импулса, који
активирају мишиће, а своју највећу примену има у физичкој терапији (в. Byrne 2017). Она
може у великој мери довести до проузроковања значајних ефеката, који ће имати утицаја
на смањење обима струка, абдоминалне гојазности, масноће у поткожном ткиву и
смањење процентуалне телесне масноће. Примена електростимулације, као
високофреквентне терапијске струје, може бити веома корисна за смањење нивоа
абдоминалне гојазности (https://www.quickanddirtytips.com/health-fitness/trends-fads/canyou-
lose-fat-with-electrical-muscle-stimulation-ems).
У вези са наведеном чињеницом може се споменути и истраживање, које се бавило
испитивањем ефеката високофреквентне електростимулације код жена, које имају
проблем са абдоминалном гојазношћу (Kim et al., 2015). Поред правилне исхране,
редовног вежбања и оперативних захвата, једно од решења је, према мишљењунаведених
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
аутора, терапија високофреквентном струјом. Она се може посматрати као лако
прилагодљива и приступачна терапеутска метода за смањивање степена абдоминалне
гојазности (Kim et al., 2015: 31).
У већини клиника се примењује терапија високом фреквенцијом, а основни
механизам на коме је она заснована јесте конверзија енергије. У процесу уклањања вишка
килограма, високофреквентном терапијом долази до повећања температуре у ткивима,
што доводи до олакшања липолитичких процеса. Према мишљењу Manuskiatti et al. (2009:
820) терапија високом фреквнцијом доприноси, у великој мери, уклањању целулита и
масних честица, што доводи до смањења обима струка или бутина, на пример. Такође,
према мишљењу Song et al. (2006: 2) високофреквентна струја се може примењивати за
смањење нивоа гојазности, али и као контрола масти у одређеном делу организма.
3.2. Функционисање електростимулације
Начин, на који функционише процес електростимулације мишића није нимало
једноставан и лак. Наиме, на самом почетку електростимулација је примењивана помоћу
електростимулатора, који су имали волумен од 110 центиметара и који су били тежине око
250 грама. Мана ових електростимулатора био је веома кратак рок трајања (мањи од
годину дана). Временом је, међутим, дошло до развоја електростимулатора, па су се у
елетростимулацији почели користити електростимулатори, који су мањи од 10
центиметара, лакши од 20 грама и чији је рок трајања повећан на 5 до 10 година
(Пуљевић, 2003: 110).
Дакле, као што се може претпоставити, основни принцип функционисања
електростимулације заснива се на употреби електростимулатора (који се још назива и
пулсни генератор), а, заједно са њим, једне или више електрода.
Електростимулатор представља врсту уређаја за електростимулацију мишића, која
функционише захваљујући постојању електрода, које се постављају на мишић, који се
жели стимулисати (http://drgaletic.rs/tretmani/estetska-i-antiaging-medicina/oblikovanje-telaelektrostimulacija/).
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
У литератури се електростимулатор дефинише и као врста уређаја за лепоту и
савршено обликовање тела, који има способност да отапа масноћу унутар тела, заједно са
отапањем масноће око црева и унутар абдомена (www.apria-cosmo.com). Захваљујући
процесу акумулирања, помоћу електростимулатора се, на веома брз и ефикасан начин,
може изгубити вишак килограма. Употреба електростимулатора је веома значајна, на шта
указује и следећа констатација: „то је најбољи традиционални начин за губљење тежине,
јер је вашу савршену фигуру након губитка тежине могуће одржати даљим коришћењем
овог уређаја“ (www.apria-cosmo.com).
Према дефиницији Давида Пуљевића, електростимулатор се може дефинисати на
следећи начин:
„Електростимулатор је уређај који се састоји од батерије и електричног дела уклопљених у
херметички затворену титанску кошуљицу“ (Пуљевић, 2003: 110).
Поред наведених елемената, у електростимулатору се налази и уграђена литијумска
батерија, која има улогу да задржи одговарајућу волтажу електростимулатора. Електрични
део стимулатора је састављен од излазног круга и временског бројача, који броји уназад. У
тренутку када бројач дође донуле, тада се активира излазни круг, који доводе до стварања
електричних импулса. Након што се наведени процес обави, бројач се враћа на почетну
вредност и почиње процес испочетка (Пуљевић, 2003: 110).
Енергија, коју ће један електростимулатор поседовати, зависи од односа између
амплитуде и ширине импулса. Наиме, што је амплитуда већа, то ће бити и већа излазна
енергија импулса. Са друге стране, ако је амплитуда нижа, то значи да ће енергија бити
мања.
Осим наведеног односа, за рад електростимулатора значајан је и рад електроде,
која је састављена од водича омотаног силиконском гумом односно изолатором. Једини
део, који није изолован, јесте врх електроде и конектор на њеном другом крају. Према
Пуљевић (2003: 111) у пракси се може примењивати неколико различитих врста
електрода:
 електроде са пасивном/активном функцијом;
 униполарне/биполарне електроде;
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
 станардне/стероидне електроде.
Електростимулатор је направљен заједно са склопом за скенирање фреквенција и
микрорачунарским саставом за формирање стимулишућег биоелектрицитета, захваљујући
којима се омогућавају различите врсте активности:
 убрзавање канала;
 нормализација расположења;
 подстицање циклуса лимфног састава;
 уклањање токсичних материја из организма;
 побољшање микроциркулације тела;
 подстицање метаболизма;
 смањивање масних ћелија;
 затезање коже (www.apria-cosmo.com).
3.3. Функције и дејство електростимулатора
Електростимулатор, који се употребљава у процесу електростимулације, има
вишеструке функције, али се, највише од свега мора истаћи његово лековито дејство.
Наиме, електростимулатор може довести до следећих ефеката:
 губљења тежине, употребом одређених врста третмана електростимулацијом. На
пример, особа, на којој се елетростимулација примењује у периоду од 10 дана, има
могућност да постигне губитак од 1 до 8 килограма;
 виткости тела, употребом одређених врста третмана, који морају трајати најмање
10 дана. Особе, које се одлуче за овакву врсту третмана, имају могућност да смање
обим струка од 2 до 9 центиметара;
 повећање груди, употребом третмана, који морају трајати најмање 20 дана. Особе,
које се одлуче за овај вид третмана, имају могућност да обим својих груди
повећају од 1 до 3 центиметара (www.apria-cosmo.com).
Дакле, као што се може приметити, електростимулатор је уређај, који има
вишеструке функције (губитак тежине, обликовање тела, повећање груди, физичка
терапија), али се, осим њих, мора истаћи и његова предност у односу на неке друге
уређаје. Када се говори о предностима електростимулатора, тада се може истаћи неколико
основних карактеристика, које га чине квалитетним и ефикасним уређајем за употребу:
 ниска фреквенција за губитак тежине;
 средња фреквенција за затезање коже (www.apria-cosmo.com).
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
3.4. Програм електростимулатора
Сваки електростимулатор има дефинисано неколико различитих програма,
међутим, у наредном делу рада биће приказани само они програми, који се примењују за
смањење телесне тежине. Један од таквих програма је повезан са нискофреквентном
липолитичном биолошком стимулацијом, која се примењује на површинским слојевима.
Наведени програм је веома значајан за смањење телесне тежине, јер липолитична
биолошка стимулација има дејство на масне ћелије у организму, доводећи их у стање
распадања и повећања њихове пропусности. Ова врста програма се може примењивати на
свим деловима тела.
Још један од програма, који се користи за скидање телесне тежине, повезан је са
активном липохистиодиерезијском биолошком стимулацијом. Наведена врста
електростимулације доводи до активирања мускулатура које стварају креатин, разбијајући
том приликом телесну масноћу и активирајући њено трошење. Предност овог програма
огледа се у чињеници да се, за разлику од првог програма који се користи за површински
слој, он користи за уклањање телесне масноће која се налази дубоко испод површине
коже.
Трећа врста програма се користи за разбијање целулита, а повезана је са
биолошком стимулацијом за дубинско сагоревање масти. Наиме, у овом програму долази
до формирања јаких импулса и фреквенције, који заједно доводе до стимулације
мишићних влакана подстичући на тај начин трошење телесне масноће из дубине коже.
Четврта врста програма се примењује, такође, за разбијање целулита, а повезана је
са биолошком стимулацијом за учвршћивање мишића. У овом програму су импулси и
фреквенција много већи од претходно наведеног програма (биолошка стимулација за
дубинско сагоревање масти), што доводи до појачавања стимулације мишићних влакана и
делотворнијег трошења телесне масноће из дубине коже.
Пета врста програма се примењује код особа, код којих се примећује поремећај
лимфне циркулације и гојазност настала због накупљања течности. Наведени програм
повезан је са континуираном биолошком стимулацијом за дубинско губљење тежине,
заједно са детоксикацијом организма. У овом програму се употребљавају стимулације
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
средњих фреквенција, које доводе до континуираног стимулисања дубинских мишића
проширивањем и појачавањем лимфне циркулације. Основни циљ овог програма састоји
се у уклањању хидролитичких масних киселина и токсина у организму.
Шеста врста програма се користи за учвршћивање тела, а повезана је са биолошком
стимулацијом синусним модулацијским таласима и средњим фреквенцијама. Захваљујћи
овој врсти стимулативног програма, у организму долази до убрзавања размене супстанци,
ширења лимфних жила и појачавања лимфне циркулације, што доводи до уклањања
масних киселина и токсина у организму (www.apria-cosmo.com).
Осим наведених програма, у пракси се могу примењивати и следећи програми
помоћу електростимулатора:
 програм за непосредни губитак центиметара, под којим се подразумева брзо
губљење обима и очекивање резултата већ након прве терапије. У овој врсти
програма, електростимулатором се шаљу сигнали и таласи, који, мењајући се,
делују на одстрањивање вишка течности, све док се масно ткиво не стисне и
мишићи почну да се апињу за брзо губљење обима окоабдомена, бокова, бутина и
струка;
 програм за губљење тежине, под којим се подразумева комбинација са здравим
начином исхране. У овој врсти програма важно је да се комбинују контролисани
уноси калорија и масноћа са електростимулацијом, којом ће се додатно убрзати
губљење телесне тежине. Захваљујући таласима, тело се може преобликовати,
мишићи могу посати чвршћи, а токсичне материје из организма могу веома лако
нестати;
 програм за разбијање целулита, под којим се подразумева комбинација
електростимулатора са кремама против целулита. Ова врста програма омогућава
разбијање масних ћелија и њихово уклањање нежним пумпањем лимфног система;
 програм за смањивање масноће и повећање мишићног тонуса, под којим се
подразумева подстицање спорих и танких мишићних влакана са циљем да се смањи
количина масног ткива у организму;
 програм за мршављење код породиља, под којим се подразумева стимулисање
мишића са циљем да се изгуби на тежини и обиму, да се разбије сувишна масноћа и
да се затегну ослабљени мишићи након порођаја (http://drgaletic.rs/tretmani/estetskai-
antiaging-medicina/oblikovanje-tela-elektrostimulacija/).
3.5. Поступак примене електростимулатора
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
Третман електростимулатором, углавном, траје од 30 до 40 минута, а понавља се
два или три пута недељно. Гумене електроде се постављају изнад оног дела тела, који се
жели стимулисати, а, захваљујући њима, постоји могућност да се произведе максимална
контракција мишића, а да пацијент том приликом не осети никакву нелагодност. Такође,
битно је да се током третмана, пацијент упути у нека основна правила о исхрани, међутим,
важно је напоментуи да се никако не смеју наметати драстичне калоријске рестрикције
(Mentz, 2003: 141).
СЛИКА 7 – ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА АБДОМЕНА
Извор: Porcari et al., 2002: 168.
У процесу електростимулације се на електроде наносе крема или гел за
мршављење, који се потом стављају на жељени део тела. Наравно, постоје одређена
правила, у зависности од дела тела, који се жели стимулисати. Уколико се ради о врату и
раменима, електростимулација се примењује са циљем да се уклони масноћа и умор. Иста
је ситуација и са електростимулацијом врата, рамена и руку, стомака, леђа, боковa и ногу
– процес се примењује са циље да се уклони масноћа (www.apria-cosmo.com).
СЛИКА 8 – ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА МИШИЋА (БИЦЕПСА И
ТРИЦЕПСА)
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
Извор: Porcari et al., 2002: 168.
4. ИСТРАЖИВАЊЕ ЗНАЧАЈА ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈЕ
4.1. Циљ истраживања
 Испитивање задовољства корисника процесом електростимулације у салону
Хедона на Новом Београду.
4.2. Задаци истраживања
 Испитати задовољство корисника процесом електростимулације у салону Хедона.
 Истражити да ли процес електростимулације има значају процесу губљења вишка
килограма.
4.3. Методе истраживања
Приликом истраживања коришћене су две врсте метода:
 Дескриптивна
 Индиректна опсервациона метода – анкета.
Главни инструмент за спровођење истраживања представљао је упитник, који се
састоји од пет питања затвореног типа.
4.4. Популација и узорак
 Популација: особе женског пола
 Узорак испитаника: посетиоци козметичког салона Хедона
 Врста узорка: Хотимични
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
 Величина узорка: 20
4.5. Организација и ток истраживања
 Место истраживања: Козметички салон Хедона, Нови Београд
 Време истраживања: октобар 2018. године
4.6. Обрада добијених података
Сви добијени подаци биће обрађени декскриптивном методом и графичким
приказима.
4.7. Анализа добијених резултата
Након спроведеног истраживања, добијени су подаци, који указују да процес
електростимулације има велики значај у процесу губљења вишка телесне тежине. Наиме,
на прво питање испитанице су требале да, на скали од 1 до 10 оцене задовољство услугом,
која је повезана са процесом електростимулације усалону Хедона. На основу одговора 20
испитаница, може се заључити да је већина њих задовољна свих услугама, које процес
електростимулације обухвата.
Од укупног броја испитаница, њих 15 (75%) је заокружило оцену број 10, њих 3
(15%) оцену број 9, док су 2 (10%) испитанице заокружиле оцену 8. Испитанице, које су
заокружиле оцену број 8, оставиле су и свој додатни коментар, који упућује на дуже
временско трајање једног третмана.
Међутим, без обзира на све, на основу резултата из питања број 1, може се
закључити да је већина корисница третмана електростимулацијом задовољна, што се може
видети на графику број 1.
ГРАФИК 1 – ЗАДОВОЉСТВО УСЛУГАМА ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈЕ
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
Број испитаница
75%
15%
10%
10
9
8
На друго питање испитанице су требале да дају одговор о дужини коришћења
третмана електростимулације. Добијени подаци указују да је 14 испитаница (70%)
користило третман 10 дана, 5 испитаница (25%) је третман користило 20 дана, а једна
испитаница (5%) је третман користила 25 дана. Добијени подаци приказани су на графику
број 2.
ГРАФИК 2 – ДУЖИНА КОРИШЋЕЊА ТРЕТМАНА
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈЕ
Број испитаница
70%
25%
5%
10
20
25
У трећем питању се испитивало задовољство ефектима након једног третмана
електростимулацијом. На основу добијених одговора, закључује се да је 5 испитаница
веома задовољно ефектима након једног третмана, 10 испитаница није задовољно и
преосталих 5 нема свој став по том питању. Добијени подаци указују на чињеницу да
ефекти након једног третмана електростимулацијом, не могу бити стопостотно видљиви,
услед чега и долази до незадовољства корисника након његовог завршетка.
ГРАФИК 3 – ЗАДОВОЉСТВО КОРИСНИЦА НАКОН ЈЕДНОГ ТРЕТМАНА
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
25%
50%
25%
Веома сам задовољна
Нисам задовољна
Немам став
У четвртом питању се испитивало задовољство ефектима након свих третмана
електростимулацијом. На основу добијених одговора, може се закључити да су све
испитанице заокружиле одговор под словом „а“ односно свих 20 испитаница је веома
задовољно ефектима након завршених третмана.
ГРАФИК 4 – ЗАДОВОЉСТВО КОРИСНИЦА НАКОН СВИХ ТРЕТМАНА
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈЕ
100%
0%
Веома сам задовољна
Задовљна сам
Нисам задовољна
Нисам уопште
задовољна
Немам став
У петом питању испитанице су, такође, требале да искажу своје (не)задовољство
телесном тежином након свих третмана електростимулацијом. На основу свих добијених
одговора, 19 испитаница је у потпуности задовољно својом килажом, док је 1 испитаница
задовољна (са додатним коментатром да жели још мању килажу).
ГРАФИК 5 – ЗАДОВОЉСТВО ДОБИЈЕНОМ ТЕЛЕСНОМ ТЕЖИНОМ
НАКОН ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈЕ
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
95%
10%%
Веома сам задовољна
Задовљна сам
Нисам задовољна
Нисам уопште
задовољна
Немам став
Неке од испитаница су као додатни одговор на пето питање дописале и своју
првобитну килажу и килажу након завршених третмана, што, такође, показује видљиве
резултате. Једна испитаница је за 10 дана смршала чак 5 килограма, 2 испитанице су за 10
дана смршале 6 килограма, 3 испитанице су за 10 дана смршале 7 килограма, 4 испитанице
су за 10 дана смршале 8 килограма, а 2 испитанице су за 10 дана смршале 9 килограма.
Испитанице, које су третман електростимулацијом користиле 20 дана имале су знатно
боље резултате: 2 испитанице су смршале 15 килограма и 3 испитанице су смршале 16
килограма. Испитаница, која је третман електростимулацијом користила 25 дана, смршала
је укупно 19 килограма. Сви добијени подаци приказани су на графику.
ГРАФИК 6 – БРОЈ СМАЊЕНИХ КИЛОГРАМА ЗА 10 ДАНА
Број умањених килограма
5
6
7
8
9
1
2
3
4
5
ГРАФИК 7 – БРОЈ СМАЊЕНИХ КИЛОГРАМА ЗА 20 ДАНА
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
Број умањених килограма
15
16
1
2
ГРАФИК 8 – БРОЈ СМАЊЕНИХ КИЛОГРАМА ЗА 25 ДАНА
Број умањених килограма
19
1
Шесто питање је приказано у виду табеле, у којој се испитанице требале да искажу
своје мишљење у вези са неколико елемената, на које процеселектростимулације може
имати утицаја (губљење телесне тежине, обликовање тела, сагоревање масних ћелија и
масних киселина, деловање на површински слој коже, деловање на дубинске слојеве
коже).
Када се говори о утицају електростимулације на губљење телесне тежине, може се
рећи да 15 испитаница мисли да је утицај наведеног третмана веома велики, на шта
указују и заокружене највеће оцене, док 5 испитаница мисли да је утицај
електростимулације велики (на шта указује оцена број 4).
ГРАФИК 9 – УТИЦАЈ ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈЕ НА ГУБЉЕЊЕ ТЕЛЕСНЕ
ТЕЖИНЕ
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
Оцена , 5
Оцена , 4
15
5
Када се говори о утицају електростимулације на обликовање тела, може се
закључити да је он, као и код претходног елемента, веома значајан, на шта указује
идентичан број одговора.
ГРАФИК 10 – УТИЦАЈ ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈЕ НА ОБЛИКВАЊЕ ТЕЛА
Оцена , 5
Оцена , 4
15
5
Када се говори о утицају електростимулације на разбијање и уклањање целулита,
може се закључити да су мишљења подељена. Добијени резултати у вези са наведеним
питањем не могу у потпуности бити поуздани, јер није претходно испитивана количина
присутног целулита пре почетка третмана електростимулације. Од 20 испитаница, њих 10
мисли да је утицај електростимулације на разбијање целулита веома значајан (на шта
указује оцена број 5), њих 3 мисли да је утицај велики (на шта указује оцена број 4), док
њих 7 мисли да утицај електростимулације на разбијање целулита и има и нема посебан
значај (на шта указује средња оцена, број 3).
ГРАФИК 11 – УТИЦАЈ ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈЕ НА РАЗБИЈАЊЕ И
УКЛАЊАЊЕ ЦЕЛУЛИТА
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
Оцена , 5
Оцена , 4
Оцена , 3
10
3
7
Када се говори о утицају електростимулације на површинске слојеве коже, може се
рећи да су свих 20 испитаница заокружиле највећу оцену, оцену број 5, што доводи до
закључка да је утицај електростимулације на површинске слојеве коже веома велики и
значајан.
ГРАФИК 12 – УТИЦАЈ ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈЕ НА ПОВРШИНСКЕ
СЛОЈЕВЕ КОЖЕ
Оцена , 5
20
За разлику од претходне ситуације, у овој, у којој се анализира утицај
електростимулације на дубинске слојеве коже, може се закључити да су мишљења
испитаница подељена. Наиме, само 5 испитаница мисли да је утицај електростимулације
на дубинске слојеве коже веома велики (на шта указује оцена број 5), док њих 3 мисли да
је утицај велики (на шта указује оцена број 3). Преосталих 12 испитаница заокружило је
оцену број 2 што указује на то да оне мисле да електростимулације нема велики утицај на
дубинске слојеве коже.
ГРАФИК 13 – УТИЦАЈ ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈЕ НА ДУБИНСКЕ
СЛОЈЕВЕ КОЖЕ
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
Оцена , 5
Оцена , 4
Оцена , 3
Оцена , 2
Оцена , 1
5
3
0
12
0
5. ЗАКЉУЧАК
У претходном делу рада пажња је била посвећена процесу електростимулације, као
једном од постојећих начина за решавање проблема гојазности. Међутим, да би се сам
процес могао разумети, у раду је пажња првенствено посвећена појму, дефиницији и
проблемима, које са собом доноси гојазност. У целини, у којој се говорило о гојазности,
осим појму и дефиницији, пажња је фокусирана и на начине на које се гојазност може
лечити, физичку активност као једном од постојећих начина за лечење гојазности и
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
основне принципе исхране, који су, такође, значајни у решавању проблема гојазности.
Када се говори о гојазности, може се говорити о једној врсти болести, која све више
добија глобалне и пандемијске размере, али и о једној врсти проблема, са којима се
човечанство све више и више сусреће. Људи су у 21. веку постали пасивни и посвећени
свом послу, због чега су физичку активност ставили у други план, а може се рећи и у
потпуности свели на минимум. Савременом човеку је најбитније да преживи у свету
технологије и роботике, а у свему томе, места за физичку активност има веома мало или га
уопште нема.
Да би се решио проблем гојазности, односно, да би се број гојазних особа почео
смањивати, неопходно је да се код људи појача свест о тежини болести и све већем броју
гојазних особа. Такође, код људи се мора стално подизати свест о важности физичке
активности и редовног, умереног и квалитетног начина исхране. У процесу решавања
проблема гојазности најважнија је, поред правилне исхране (која може довести до
побољшања стања у организму и учинити га отпорним на различите врсте болести),
редовна физичка активност, помоћу које може доћи до смањења ризика за настанак
гојазности (односно до њеног смањења).
У 21. веку је веома добро познато колико је проблем гојазних људи постао
озбиљан, пре свега, ако се имају у виду бројна оштећења здравља са додатним
чињеницама, које указују на повећање стопе инвалидитета, као и на укупан број
преминулих особа. Гојазност се, као једна врста болести, може појавити и код деце и код
одраслих, а веома је забрињавајућа чињеница да се број гојазних особа из дана у дан све
више повећава.
Након приче о гојазности, у трећој целини пажња је усмерена процес
електростимулације, која се у пракси употребљава као једна посебна врста физикално-
терапијског поступка, помоћу ког долази до изазивања мишићних контракција уз помоћ
електричних надражаја. Осим појму и дефиницији електростимулације, пажња је у овој
целини посвећена и начинима на које све може функционисати процес
електростимулације, функцијама и дејствима електростимулатора, као главног уређаја у
процесу електростимулације, програмима електростимулатора, који се користе за
мршављење и поступцима примене електростимулатора. Процес електростимулације се
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
може примењивати помоћу једносмерне струје (то је, углавном, испрекидана галванска
струја у облику правоуглих импулса или у облику троугласто-експоненцијалних импулса)
или помоћу наизменичне струје (то су, углавном, фарадске или синусоидалне струје).
Електрични надражаји у процесу електростимулације могу се примењивати у
зависности од јачине надражаја (бира се висина импулса), трајања надражаја (бира се
ширина импулса), облика надражаја (мења се промена амплитуда у одређеним
временским интервалима). Наведени фактори се у процесу електростимулације бирају у
зависности од особина надражљивости мишића, који се електростимулише.
Значај примењивања електростимулације је велики, посебно ако се има у виду
чињеница да је њена примена разноврсна – спречавање атрофије мишића; одржавање
мишића; помоћ у моторној реедукацији код пацијената, који су изгубили моторни образац;
спортска обука; масажа… Осим тога, процесом електростимулације се може обликовати и
људско тело (што управо и представља предмет овог дипломског рада).
Електростимулација мишића се у литератури назива и транскутана електрична
нервна стимулација (назив је настао од енглеског назива – transcutaneous electrical nerve
stimulation (TENS)), а користи се као додатно лечење у управљању изабраном
рехабилитацијом одређеног мишића. Оно што је важно напоменути јесте чињеница да
постоје бројне студије, које су показале да се помоћу електростимулације може, у великој
мери, остварити значајан губитак тежине.
У четвртој целини рада приказано је истраживање, које је спроведено са циљем да
се испита присутност и значај електростимулације, у зависности од одговора и мишљења
корисница услуге електростимулације у салону Хедона на Новом Београду.
Први закључак, који се на основу истраживања може извести, јесте чињеница да су
испитанице, које су користиле услугу електростимулације у салону Хедона, у потпуности
задовољне наведеном услугом (на шта указују и добијени одговори): од укупног броја
испитаница (20) њих 19 је задовољно услугом електростимулације, што чини укупно 90%
од укупног броја испитаница.
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
Други закључак, који се на основу истраживања може извести, јесте чињеница да,
упркос препорученим временским трајањима третмана електростимулацијом (2 до 3 пута
недељно, што чини на месечном нивоу 8 до 12 третмана), постоји неколико испитаница,
које препоручени број третмана у великој мери превазилазе. Наиме, 14 испитаница
(односно 70%) је третман користило 10 дана, што је у опсегу препоручених вредности,
међутим, преосталих 6 (односно 30%) је третман електростимулацијом користило 20
односно 25 дана, што у великој мери прелази препоручене вредности. Добијени подаци
указују на чињеницу да је електротерапија постала веома модеран третман, који се почиње
све више и више примењивати.
Трећи закључак, који се на основу истраживања може извести, јесте чињеница да
се ефекти не могу лако уочити након првог третмана електростимулацијом, на шта указује
резултат од 50% незадовољних испитаница. Са друге стране, када се говори о ефектима,
који се могу приметити након завршетка свих третмана електростимулацијом, прича је, у
потпуности, другачија. Свих 20 испитаница (100%) било је задовољно ефектима, које су
могле приметити, након што су завршиле са третманом електростимулације.
Четврти закључак, који се на основу истраживања може извести, јесте чињеница да
је 95% испитаница задовољно добијеном килажом након завршетка третмана
електростимулацијом. Осим тога, добијени подаци о килограмима корисница (пре и после
третмана) указују на то да се електростимулацијом, у знатној мери, може скинути вишак
килограма.
На самом крају, закључак који се може извести на основу табеле, коју су
испитанице попуњавале, указује на чињеницу да електростимулација има велики и знатан
утицај на губљење телесне тежине (75% испитаница дало је највећу оцену, док је 25%
испитаница дало оцену број 4), на обликовање телесне масе (75% испитаница дало је
највећу оцену, док је 25% испитаница дало оцену број 4) и на површинске слојеве коже
(100% испитаница заокружило је највећу оцену).
Када се говори о утицају електростимулације на разбијање и уклањање целулита,
може се закључити да су мишљења подељена. Добијени резултати у вези са наведеним
питањем не могу у потпуности бити поуздани, јер није претходно испитивана количина
присутног целулита пре почетка третмана електростимулације. Од укупног броја
ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА У ЦИЉУ МРШАВЉЕЊА
2
испитаница, 50% мисли да је утицај електростимулације на разбијање целулита веома
значајан (на шта указује оцена број 5), 15% мисли да је утицај велики (на шта указује
оцена број 4), док 35% мисли да утицај електростимулације на разбијање целулита и има и
нема посебан значај (на шта указује средња оцена, број 3).
За разлику од резултата, који указују на чињеницу да електростимулација, у
великој мери, утиче на површинске слојеве коже, код анализа утицаја на дубинске слојеве
коже, мишљења испитаница су подељена. Наиме, само 25% испитаница мисли да је утицај
електростимулације на дубинске слојеве коже веома велики (на шта указује оцена број 5),
док њих 15% мисли да је утицај велики (на шта указује оцена број 3). Преосталих 60%
испитаница заокружило је оцену број 2 што указује на то да оне мисле да
електростимулације нема велики утицај на дубинске слојеве коже.
На самом крају биће наведено неколико мишљења познатих фитнес тренера:
„Често комбинујем вежбе са електростимулацијом мишића, како бих подстакао и брже добио
видљиве резултате“ (Mevenig Rio, француски персонални тренер).
„Чини се да је електростимулација изненада постала модерна, али реалност је да се она мора
користити веома дуго да би се могао потврдити успех“ (David Navaro, шпански персонални тренер).