FILMSKI TEN - sa nastave na predmetu Filmska šminka, studenti druge godine

Filmski ten

Tema na prvom predavanju na predmetu Filmska šminka bila je: Filmski ten. Ovu nastavu pohađaju studenti druge godine smera Makeup artist. Profesor je Dragoljub Jeremić, glavni majstor šminke u Narodnom pozorištu. Studenti ovog smera će nakon završenog školovanja imati znanja kompletnog makeup artista. U prvoj godini školovanja su naučili rad sa korektivnom šminkom, scenskom šminkom, stilizovanje frizura, anatomiju i mnoge druge predmete koji su neophodni za ovakvu vrstu profesije. Sada, u drugoj godini, dolaze i do predmeta Filmska šminka I, koji će ih pripremiti za rad na filmu. Na prvom predavanju studenti su radili filmski ten kao počentu fazu svake šminke.

Filmski ten se veoma razlikuje od tena za korektivnu šminku. Koristimo specijalne tenove koji se razlažu pod dejstvom vode. Zato koristimo sunđere koji su vlažni. Ten nanosimo brzim pokretima i raspoređujemo ga po čitavom licu. Sa tamnijim nijansama radimo korekciju lica prema obliku lica gde je to potrebno. Ovakve igre senke i svetlosti je izuzetno pokazuju na kameri. Ukoliko ne bismo osenčili lice na kameri bi izgledalo ravno i bez života. Pri nanošenju tena moramo obratiti pažnju da na svakom mestu bude u ravnomernom sloju. Često, kada su transformacije u pitanju nanosimo mnogo tamniji ili svetliji ten u odnosu na ten glumca. Upravo tada je ravnomernost poteza ključna a filmski ten pravilan.

Prvi film je nastao 1878. godine. Amerikanac Majbridž snimio je u Kaliforniji prve trenutne snimke koji su prikazivali pojedine faze kretanja. On je postavio 24 fotografska aparata na određenim razmacima. Okidači kamera bili su vezani kanapima nad stazom. Kada je konj trčao, kidao je kanape i sam sebe fotografisao. Na taj način dobivene su 24 faze pokreta. Projektovane jedna iza druge, stvarale su utisak kretanja. Ipak,  to još uvek nije bio film pa je otkriće filmske trake bilo od presudnog značaja. Tomas Edison je pronalaskom perforacije (rupica na krajevima trake), omogućio je da se film u kameri pokreće i zaustavlja i to 24 sličice (fotograma) u jednoj sekundi. Zahvaljujući postavljanju temelja fotografiji, razvijale su se mnoge bazične tehnike koje su dovele do konačnog otkrića filma.