FIZICKO-HEMIJSKA SVOJSTVA SEMENKI GROZDJA (Vitis vinifera), SA PRIKAZANMID DEJSTVOM KOJE IMA NA KOZU KROZ UPOTREBU ULJA OD SEMENKI GROZDJA

Svedoci smo sve većeg razvijanja kozmetičke industrije. Svakodnevno na tržište izlaze novi proizovodi i naučnici dolaze do novih saznanja. Grožđe i proizvodi od grožđa predmet su mnogih savremenih istraživanja, posebno zbog bioloških aktivnosti sekundarnih metabolita. Osvrnuvši se na takozvani „francuski paradoks“, koji nam ukazuje na mali procenat infarkta u Francuskoj uprkos hrani koju konzumiraju ( svinjsko i goveđe meso koje u sebi ima visoki procenat zasićenih masti), postavljamo sebi pitanje kako je to moguće da očuvaju svoje zdravlje, jer, sa druge strane, nemci koji se hrane na isti ili sličan način, imaju mnogo više zdrastvenih problema i srčanih komplikacija. Odgovor na ovakve naučne postavke su određeni naučnici pronašli u činjenici da Nemci konzumiraju pivo dok Francuzi redovno upotrebljavaju crno vino.

Iz priloženog smo primetili kako male količine grožđa utiču na samo zdravlje čoveka zbog svojih sastojaka koje sadrži a kako se ophodimo prema našoj koži takođe predstavlja sastavni deo vođenja zdravog života. Naime, crno vino je bogato polifenolima, flavanoidima i proanticijanidima koji štite krvne sudove od oštećenja. Takođe, polifenoli iz semena grožđa sadrže u sebi snažne antioksidanse koji štite telo od prevremenog starenja, bolesti, propadanja a danas se u kozmetici koriste kao sastojci koji sprečavaju prevremeno starenje kože lica. Jako je važno da pružimo našoj koži negu, ne samo da bi izgledali lepše i mlađe, nego da bi živeli duže i izgledali zdravije pa je zbog toga bitno da znamo kojim sastojcima negujemo našu kožu. Gledano hronološki ljudi već vekovima koriste često ako ne i svakodnevno različite sastojke za ulepšavanje, podmlađivanje, izbeljivanje ili da bi ostvarili željeni efekat na svojoj koži, ali u ovom radu pokušaćemo da otkrijemo sve prednosti korišćenja grožđa na koži.

U „Scientific Literature Review“ iz 17 februara 2012 godine je identifikovano grožđe kao jedan od 20 najčešće korišćenih sastojaka koji se koriste iz sirovog voća. Jedna zanimljiva činjenica koja se nalazi kasnije u ovom članku jeste da je 2011 godine bilo poznato 463 kozmetičke formule u kojima je bilo korišćeno koštice grožđa, 219 kozmetičkih formula o upotrebi grožđa i 78 kozmetičkih formula list od grožđa, ostali derivati grožđa su korišćeni u manje od 10 formula.[1]

U ovom diplomskom radu bavićemo se pitanjem zašto su polifenoli i ostali hemijski sastojci koji se nalaze u ulju od semenki grožđa tako bitni za zdravu kožu, kakav je njihov uticaj, kao i odgovorom na pitanje njihovog dejstva na kožu. Cilj je da se i eksperimentalnom metodom pokuša dati odgovor o polifenolima (kao najučinkovitijem sastojku) iz semeki grožđa, kao i njihov uticaj na kožu lica, jer je počela blaga ekspanzija korišćena kozmetičkih proizvoda na bazi polifenola u Srbiji, od običnih sapuna, preko raznih krema i seruma pa sve do toga da postoji i pasta za zube.

Metodologija koja će se koristiti u ovom radu sastoji se od upotrebe literature, internet stranica i drugih članaka koji govore o ovoj temi, kao i ličnom posmatranju dejstva ulja iz semenki grožđa na određenoj grupi volontera, učesnika eksperimenta.

U smislu ograničenja ovog diplomskog rada, rad će se bazirati na to kako hemijski sastojci iz ulja od semenki grožđa utiču na kožu lica a ne na celokupno zdravlje čoveka. Pokušaćemo sistematično da objasnimo sve elemente koji sačinjavaju semenku grožđa i kakvo imaju svojstvo i dejstvo na kožu lica.

GLAVA 2

RAZVOJ KOZMETOLOGIJE I UPOTREBA GROŽĐA KAO OSNOVNE KOZMETIČKE SIROVINA

Dok neki smatraju da je korišćenje kozmetičkih proizvoda rezultat skorijih otkrića, korišćenje kozmetičkih preparata datira još od pre više hiljada godina. Kroz dug period, od praistorije do današnjih dana, menjane su tehnike i postupci negovanja, oblici i vrste preparata, a potreba za negom se nije promenila. O tome da su ljudi vekovima koristili razna sredstva za ulepšavanje i negu govore mnogi pisani i drugi spomenici.

Razvoj kozmetologije od drevnih vremena do danas

Potreba za negom i ulepšavanjem je ustvari stara koliko i čovečanstvo. U čitavoj istoriji nalazimo da je estetska nega bila prateći segment pozitivnih socioloških promena. Kako je čovek formirao svest o sopstvenom izgledu on je takođe razvijao svest i o potrebi lepog izgleda.[2] Određeni zapisi nam govore da su u maloj Aziji pre oko 4000 hiljade godina ljudi iskopavali cinober i koristili ga kao ruž za usne. U takozvanom Ebersovom papirusu koji datira iz 1500 godine pre nove ere postoje zapisane metode o uklanjanju bora sa lica, jačanju zuba i recepata za negu i ulepšavanje tela. Stari Egipćani su bojili oči malahitom, dok su ugalj koristili da bi iscrtavali linije oko očiju.[3] Takođe, u Egiptu su koristili vodene kupke i nakon njih kožu premazivali masnim pomadama i mirisnim uljima. Određeni podaci nam ukazuju da su postojale različite formule tih preparata koje su se razlikovale po svojoj primeni, u zavisnosti od dela tela na koji se preparat nanosio kao i da li je u pitanju muškarac ili žena.[4]

Otkrića pokazuju da su ljudi koji žive u današnjoj Turskoj koristili kreme od životinjske masti još od 3000 godine pre nove ere, da bi umirili svoju kožu, dok su stari Grci primenjivali belo toksično olovo kako bi dobili bleđi izgled. Pored ove tehnike Grci su bojili svoje usne sa pastom koja je bila napravljena od oksidiranog gvožđa pomešanim sa maslinovim uljem, i crni prah koji je obično bio od sulfida olova koji se koristio u svrhu senke za oči i da bi spojili obrve, jer su smatrali da spojene obrve karakterišu lepe ljude. U drevnoj Kini narod je bojio svoje nokte kako bi predstavio društvenu klasu. Ubrzo nakon toga, počeli su da koriste ruž za usne i pirinač u prahu da bi njihova lica bila bela.[5]

Nakon Egipćana, Grka i drevne Kine vredno je spomenuti Rimski period koji nije poznat samo po kupatilima koja su primala po dve – tri hiljade ljudi već i po tome što su koristili kvalitetniju šminku za ulepšavanje. U tom periodu dolazi do razvoja kozmetike gde su prve stručne kozmetičarke bile robinje, kozmete. U Rimskom period značajno je to što se u njemu prvi put pojavljuju naučne rasprave u kojima su učestvovali stručnjaci koji su se bavili kozmetikom. Ovo je vreme Galena (129-201) koji je veliko ime medicine i farmaceutske nauke za koga se može reći da je bio otac kozmetologije.[6] Galen je poreklom bio Grk iz Pergama a po zanimanju farmaceut i lekar koji je živeo u Rimu. Inače, on je načinio prvu emulziju kao i prvu kozmetičku kremu koju je dobio mešanjem biljnih ulja i životinjskih voskova. Ovu kremu, u njenom izmenjenom obliku, koriste ljudi i dan danas, što je dovoljan pokazatelj njegove vrednosti.[7]

U Evropi 14. i 15. veka samo aristokrati koriste kozmetiku, a Italija i Francuska se pojavljuju kao glavni centri za njenu proizvodnju. Umesto olova koji se koristio kao puder za lice tada se ponekad koristio arsen. Kasnije u Evropi, povećava se pritisak na žene srednjih godina da se u društvu pojavljuju što je moguće mlađe. Zbog potrebe ove atrakcije polako počinju da se otvaraju vrata kozmetičkim preparatima u cilju postizanja mlađeg izgleda. U to vreme su počeli polako da se otvaraju i kozmetički saloni, dok njihovo korišćenje nije nužno prihvaćeno kao danas, zato što su se mnoge žene gnušale da priznaju da im je potrebna pomoć da bi izgledale mlađe, a često bi bile viđene kako ulaze kroz zadnja vrata ovih salona.[8]

Danas u 21. veku sve je drugačije. Kozmetička industrija kroz proizvodnju preparata za ličnu negu donosi najmanje 29 milijaradi evra godišnje dodate vrednosti evropskoj ekonomiji. Ova industrija direktno zapošljava preko 200 000 ljudi. Ako uzmemo činjenicu da je aktivnost patenata koristan indikator za inovacije vredno je spomenuti da je evropska industrija kozmetike u 2011. podnela oko 6 000 patenata, što govori o rastu i progresu ove industrijske grane.[9] Kozmetička industrija je danas toliko uznapredovala da je ostavila prostor pojedinim korporacijama i firmama da se bave samo određenim sastojcima, kao na primer grožđu, iz koga crpe razne preparate koji se danas koriste u svrhu ulepšavanja i negovanja čoveka. Ovakav pristup fokusiranja na određene sastojke uz porast tehnologije dostiže svoj maksimum kada je u pitanju iskorišćenost tog sastojka, što druge firme koriste i uvode preparate sa tim sastojkom u svoj asortiman proizvoda.

Može se primetiti, kada je kozmetologija u pitanju, da ona ima izražene korene koji dopiru daleko u prošlost, što nam daje dojam o tome da su ljudi, još u ranijim vekovima, želeli da izgledaju lepše i mlađe. Premda postoji izreka da je lepota u oku posmatrača, često možemo da primetimo da je lepota nešto što je bilo univerzalno za sve žene i muškarce, u raznim istorijskim razdobljima, i ako se neka osoba nije smatrala lepom od strane većine, ona je težila da to postigne kroz šminku koja danas nije nešto namenjeno samo za bogate (što je bio slučaj ranijih vremena), već je dostupna svakom čoveku.

Istorijski gledano, kao što je spomenuto, ljudi su često ili svakodnevno koristili određene supstance da bi lepše izgledali. Kleopatra je na primer, koristila kiselo mleko, a danas znamo da kiselo mleko sadrži visok nivo mlečne kiseline, što je danas jedan od osnovnih sastojaka kada su u pitanju kozmetički preparati za negu kože. Takođe, postoje mnoge varijacije kada su u pitanju sastojci koji se koriste u formulama za negu lica, a koji su prenošeni sa generacije na generaciju (gel iz aloe vere se koristio za inflamatorno područje; ekstrakt kamilice za iritiranu kožu jer ima smirujući efekat; ulje čajnog drveta za akne na licu). Međutim, u narodu pronalazimo i drugu stranu gde su se 1930-tih godina prodavala sredstva kao posebni eliksiri, a koji su bili štetni za ljude. Na primer antifriz, poznat i kao etilen glikol, bio je jedan od „magičnih“ sastojaka eliksira mladosti a danas se koristi u auto industriji. Od 1938. godine, administracija koja se u Americi bavi hranom i lekovima (FDA), na svim bočicama ili drugim pakovanjima, ako proizvođač nije obavio testiranje, proizvod je morao da bude obeležen posebnim upozoravajućim tekstom da sigurnost tog proizvoda nije utvrđena.[10] 1970. godine je utvrđen program gde su sastojci prolazili još rigorozniju proveru, gde se i danas takav program razvija i sa određenim novim saznanjima poboljšava i koriguje, a naziv institucije koja se bavim ovim razvojima je INCI – internacionalna nomenklatura kozmetičkih sastojaka. [11]

Izolovanje kozmetičkih sirovina

Gledano kroz istoriju može se primetiti određeni progres i razvoj kada su u pitanju kozmetičke sirovine, kao i njihovo izolovanje za dalju upotrebu. Kozmetički proizvodi su po FDC (food, drug and cosmetic) aktu definisani kao artikli koji mogu da se namažu, nasipaju, naprskaju, ili na neki drugi način nanesu na ljudsko telo u cilju čišćenja, ulepšavanja, kao i promocije atraktivnosti. Kada je u pitanju klasifikacija kozmetičkih preparata oni se dele na one koji:

Poboljšavaju izgled i lepotu;
Neguju kožu;
Štite kožu.[12]

Upotreba kozmetičkih preparata je u porastu širom sveta, kao i broj novih proizvoda koji se pojavljuju u prodaji, sa novim poboljšanim svojstvima, kao i upotrebom novih hemijskih supstanci. [13]

Dati značaj koži je bitno za današnji život, gotovo da postaje esencijalno pitanje: Kako da se brinemo o našoj koži? Ovo pitanje nije samo iz estetskih razloga, već i zbog dužeg i zdravijeg načina života, tako da je potrebno znati šta se dešava kada se određeni proizvodi nanesu na kožu lica ili ostatka tela. Postoje interesantne narodne priče o tome kako i zašto su se različiti sastojci koristili kada je koža u pitanju, i većina njih se prenosila sa generacije na generaciju, kao što su: ako se namaže gel iz biljke aloe na izgoreno mesto na koži, neće ostati plih; ekstrakt kamilice na iritiranu kožu ima umirujuće dejstvo; staviti ulje čajnog drveta na akne lica. Naučnici su ispitali ove priče i istražili ove efekte na koži. Danas, oni su u stanju da izoluju i isporuče čistije hemijske preparate koji imaju terapeutske vrednosti, kreirajući verzije preparata koji mogu biti jači i efektivniji za lečenje raznih tipova kože, negoli ranije.[14]

Grožđe kao osnovna kozmetička sirovina

Grožđe, zajedno sa svojim lišćem, sokom i semenkama, koristi se kao tradicionalni tretman hiljadama godima u Evropi. Danas, u progresu je korišćenje ulje semenke grožđa koji je izveden iz osnovnog semena grožđa, koje se koristi u proizvodnji crnog vina. Takođe, ovo ulje, iako poprilično novo otkrivenje, koristi se i za lečenje više bolesti, a poseban benefit pronalazimo i u kozmetici.[15] Zaslužan za otkriće i upotrebu semenke grožđa u kozmetici je dr. Vercauteren, profesor farmacije na univerzitetu u Bordou, koji je radio na stabilizaciji polifenola iz grožđa za korišćenje u kozmetičke svrhe. [16]

Grožđe je naziv za biljku iz roda Vitis (vinove loze) i ovim imenom se često nazivaju 12 osnovnih i najpoznatijih vrsta vinove loze. Grožđe je tip voća koji raste u grupama od 15 do 300 a može da bude različith boja: crno, crveno, tamno plavo, žuto, zeleno, narandžasto i ružičasto. Vinova loza je jedna od najstarijih kultiviranih biljaka u svetu, i početak njene kulture se veže od pre 9000 godina na područje Male Azije i Mesopotamije, dok u Egiptu podaci o kulturi vinove loze su stari preko 6000 godina. [17]. Vinova loza (rod Vitis L.) pripada familiji Vitacae (lijane) i ovaj rod obuhvata oko 70 vrsta širom sveta od kojih se samo neke uzgajaju. Vinova loza je podeljena u dva pod reda: euvitis planch, i muscadinia planch, a euvitis planch deli se u tri grupe gde pripada vitis vinifera koja je najraspostranjenija vrsta vinove loze. Njeno poreklo dolazi iz male Azije i oblasti Kaspisjog mora gde se i dan danas mogu videti samonikli primerci koji pripadaju ovom rodu.[18] Obzirom na poreklo vinove loze, smatra se da je prvo uspešno kultivisanje zabeleženo baš u regionu Kaspijskog mora odakle se ova kulturna biljka raširila po celom svetu. Između 18 i 16 veka pre nove ere dospela je do obale Grčke, Italije (9. do 7. veka pre nove ere), i današnje Francuske oko šestog veka pre nove ere.[19] Na istoku najpre je kultivisana na teritoriji današnje Turske da bi pred kraj drugog veka pre nove ere dospela do Indije i Kine[20].

Kada govorimo o vinovoj lozi danas ona se najviše gaji u toplim krajevima, sredozemnom delu južne Evrope ( Španije, Francuska, Italija, Grčka), i centralne Azije. Pored ovih zemalja veliku ulogu u proizvodnji grožđa ima Južno- Afrička republika, SAD (Kalifornija), Argentina, Čile, Australija i Novi Zeland, zato što su ovo regioni sa pogodnom klimom koja izuzetno doprinosi vinovoj lozi.[21]

GLAVA 3

SEMENKA GROŽĐA

U ovom poglavlju bavićemo se strukturom semenki grožđa, njenim hemijskim sastavom i na kraju poglavlja spomenuće se i izrada ulja od semenki grožđa.

Struktura semenke grožđa

Kao što ćemo videti na slici 1 grozd se sastoji od peteljke, peteljčice, kožice, semenke i mesa (sok). Obzirom da se ovaj rad bavi uljem iz semenke grožđa, akcenat i fokus će se biti na semenci i njenom sastavu.

Slika 1

U zavisnosti od zrna grožđa u njemu nalazimo od 2-7 semenki, dok postoje neke sorte grožđa koje uopšte ne sadrže semenke. Semenka se sastoji od jezgra koju okružuje drvena ljuska sa taninskom kutikulom. Osim vode i ugljeno-hidrata u hemijskom sastavu najviše ima ulja (12-20%). Ovo ulje iz semenki zrna grožđa najviše se troši na proizvodnju kozmetičkih preparata kao i za podmazivanje preciznih mašina.[22]

Posmatrano genetički i mehanički semenka je jedan veoma postojan organ vinove loze. Semenka grožđa je načinjena od tela, kljuna, leđne i trbušne strane. Telo semenke je okruglog ili sferičnog oblika dok je njen kljun različitog oblika i dužine. Na leđnoj strani se nalazi udubljenje kružnog oblika koje je oivičeno naborima. To se udubljenje naziva halaza i ona predstavlja mesto koje je povezivalo semenku sa sprovodnim sudovima. Kada se posmatra trbušna strana semenke, po njenoj sredini semenka je jače zadebljana, tu je izražen greben koji se naziva rafa. S obe strane rafe nalaze se uzdužna udubljenja koja se nazivaju brazdice (Slika 2). [23]

Slika 2. Izgled semenke a) leđna strana; b) trbušna strana

Kada se napravi poprečni i uzdužni presek fiziološki sazrele semenke jasno se zapaža endosperm u kojem je smešten embrion i semenjača koja se sastoji iz tri opne: unutrašnje, srednje i spoljašnje – epidermis i kutikula ( Slika 3).

Slika 3. Levo- uzdužni i poprečni presek semenke grožđa. 1-kutikula i epidermis; 2-spoljna opna; 3-srednja opna; 4-unutrašnja opna; 5-endosperm; 6-embrion; a-položaj halaze. Desno- struktura opni mlade semenke. a-kutikula; b-epidermis; c-spoljnja opna; d-srednja opna; e-unutrašnja opna; f-endosperm

Ćelije endosperma imaju veoma izraženu citoplazmu u kojoj se nalazi mnogo masti koje su u oblliku okruglih kapi i belančevine u obliku aleuronskih zrna. Svaka bobica grožđa nakon oplodnje trebala bi da sadrži 4 semenke, međutim, usled nepotpune oplodnje broj semenki je najčešće od 1 – 4. U literaturi se mogu pronaći različiti podaci koji ukazuju na sadržaj, to jest, udeo semenke u plodu grožđa, odnosno u komini koja zaostaje kao otpad nakon prerade grožđa u procesu proizvodnje vina. Radovanović u svom istraživanju iz 1986 godine, navodi da se od 100 kg bobica grožđa najčešće može dobiti 2 – 5kg semenki, dok isceđena komina sadrži 20 – 30% semenki.[24] Kinsella navodi da semenke grožđa koje se javljaju kao veoma važni sastojci čvrstog otpada u procesu proizvodnje vina, čini 3-5% težine grožđa.[25] Choi i Lee smatraju i navode da semenke grožđa kao produkti u procesu proizvodnje vina i soka čine i do 5% težine grožđa, dok prema Matthäus, semenke grožđa čine do oko 20% težine ploda. Takođe postoje i navodi drugih koji smatraju da semenke grožđa čine oko 15% čvrstog otpada koji nastaje u proizvodnji vina.[26]

Za razliku od prošlih vremena, danas u svetu postoje dobro razrađena tehnička rešenja za mašine koje izdvajaju semenke grožđa iz komine. Ove mašine rade na principu sistema vibro sita različitih preforacija ili na bazi suprotno strujnog kretanja vazduha kao i različite sprecifične težine semenke od drugih delova komine.

Semenke grožđa u sebi zapravo imaju veoma složen biljni materijal. Suve semenke pored ulja sadrže oko 35% vlakna, 29% ekstraktibilnih jedinjenja uključujući fenolna jedinjenja, 11% proteina, 3% minerala i oko 7% vode. 1994. godine, jedan naučnik je pronašao da semenke grožđa sadrže sledeće: 44% sirovih vlakana, 10% proteina, 10,2% masti, 2,9% pepela, 4,2% tanina, 4,1% skroba i 6% vlage. Može se primetiti da je grožđe veoma bogat izvor biološki aktivnih komponetni, polifenolnih jedinjenja (katehina i proantocijanidina), kao i vitamina E (tokoferola i tokotrienola).[27]

Sadržaj ulja u semenkama grožđa varira, i njen procenat zavisi od mnogih stvari kao što je: sorta grožđa, stepen zrelosti grožđa, klimatskih uslova i kao i uslovi gajenja vinove loze. U literaturi, kada je u pitanju sadržaj ulja u semenkama, mogu se naći različite varijabilnosti u kojima se može naći sledeća vrednost: 6-20% ( Crews et al., 2006), 7-20% (Matthäus, 2008), 10-15% (Kinsella, 1974), 10-16% (Luque – Rodriguez et al., 2005), 10-20% (Choi i Lee,2009). Određeni navodi su da semenke crvenog grožđa sadrže 14,34 ± 1,94% ulja, dok semenke belih sorti sadrže 14,72 ± 1,62% ulja, dok u uporednim studijama koje izveo Iancov 1967 godine., rezultati pokazuju da je sadržaj ulja kod crvenih sorti grožđa bio od 16 -19% a kod belih sorti grožđa od 15,5 – 18% . Kada je u pitanju evropsko podneblje sadržaj ulja u koštici evropskih sorti grožđa je u rasponu 12-18%, a prosečan sadržaj ulja u semenki domaćih sorti grožđa je oko 13%. Takođe se navodi da su semenke crvenih sorti bogatije uljem od belih sorti. [28]

Kada su u pitanju same koštice grožđa zanimljivo je i karakteristično da one sadrže veoma veliki udeo čvrste ljuske, čak 75%, dok udeo jezgra iznosi 25%. Tvrdi omotač semenke – ljuska, je zapravo velika prednost koštici grožđa jer ona u velikoj meri štiti semenku od uticaja različitih hemikalija kojima se tretira grožđe u vegetativnoj fazi, dok sa druge strane predstavlja problem prilikom odvajanja ulja primenom metode hladnog ceđenja. Naime, zbog velike čvrstine ljuske, događa se da se masa zgrušava u delovima prese i onda dolazi do apsorbcije ulja u samoj ljusci. Semenke grožđa se smatraju vrednom sirovinom za dobijanje ulja, dok se ljuske semenke grožđa mogu koristiti za izdvajanje i proizvodnju tanina.[29]

Kada smo izneli sve ove podatke možemo da primetimo koliko se zapravo nauka danas bavi semenkama grožđa, nečim što se u ne tako dalekoj prošlosti smatralo za otpad (kod pravljenja vina).

Hemijski sastav semenke grožđa

Čitajući o pričama o kozmetičkim preparatima koje su se prenosile sa kolena na koleno, naučnici su uložili trud da ispitaju ovakve tvrdnje jer su pretpostavili da se u njima nalazi istina koja može da im pomogne kada je u pitanju razvoj kozmetologije i sastojaka koji se u njoj koriste. Time su pokušali da izoluju aktivne supstance određenih biljaka i dobiju izolovanu supstancu koja ima jača i mnogo efektivnija svojstva nego sama biljka. U ovoj glavi, upoznaćemo se sa izolovanim hemijskim jedinjenjima koje možemo naći u semenki grožđa kao i sa izradom ovog ulja. U proučavanju hemijskog sastava semena grožđa može biti korisno razmotriti samo elemente koji mogu biti zdravi, ili one elemente koji se koriste u kozmetičke svrhe. Koristeći ovaj kriterijum, možemo prepoznati sledeći sastav:[30]

Proteini

Postoje određeni zapisi o rimskoj carici Popeji koja, da bi sačuvala mladalački izgled kože, umesto vode za kupanje koristila mleko magaraca. Takođe je poznato da jaja pomažu u estetici kada je izgled kose u pitanju. Treba spomenuti da nauka govori da pozitivno estetsko dejstvo ovih sredstava zasniva se na sadržaju proteina u njima, jer je dokazano da proteini kao kozmetoterapeutici igraju važnu ulogu u poboljšanju izgleda kože, kose i noktiju. U modernom vremenu uz naprednu tehnologiju poslednjih decenija XX veka atraktivnost proteina u kozmetici je porasla.[31]

Prema biološkoj ulozi razlikujemo dve vrste proteina, strukturni i funkcionalni. Strukturni proteini su gradivni elementi ćelije i tkiva među koje se ubrajaju: kolagen, elastin, miozin u mišićima.. Regulatorni ili funkcionalni proteini, kao što njihov naziv kaže imaju ulogu u regulaciji kao i kontroli životnih procesa. Dugi lanci međusobno vezanih organiskih kiselina, poznatih kao aminokiseline čine strukturu proteina. Kada su aminokiseline u pitanju u prirodi ih ima mnogo ali se retko nalaze u slobodnom stanju. Kod biljaka i životinja je zastupljeno 20 aminokiselina.[32] Proteini se u semenu grožđa nalaze od 7-10% i čine sledeće aminokiseline: arginin, cistein, leucin, valin i fenilalanin. [33]

Vredno je spomenuti, kada su u pitanju proteini i koža, kao tri glavna sastojka koji se smatraju odgovornim za fiziološke osobine kože najviše zauzimaju kolagena vlakna, koja su glavne komponente za obezbeđivanje čvrstine i rastegljivost derma, i koji štite kožu od mehaničkih spoljnih efekata. Ovo nam govori u prilog funkcije proteina u ljudskom organizmu.[34] Za kozmetičku upotrebu najznačajniji su kolagen, elastin i keratin.

Nezasićene masne kiseline

Ono što karakteriše nezasićene masne kiseline jeste prisustvo jedne ili više dvostrukih veza. Dvostruke veze se u jednoj nezasićenoj masnoj kiselini mogu nalaziti na različitim položajima pri čemu na taj način nastaju različite varijante te kiseline.[35] Nezasićene masne kisleine dele se na: monozasićene (palmitoleinska i oleinska) i polinezasićene (linolna i linoleinska). [36] Baidar, N.G. & Akkurt, M. su 2001 godine. ispitali sadržaje ulja i neke karakteristike ulja od 18 sorti grožđa. Rezultati su pokazali da je koncentracija ulja u semenu bila u rasponu od 11,6 do 19,6%. Stepen nezasićenosti ulja u grožđu bio je preko 86%. Autori su posmatrali semnke grožđa koje je bilo bogato oleinskom kiselinom (17,8-26,5%) i linolnom kiselinom (60,1-70,1%).[37] Oleinska kiselina je jedan od sastojaka životinjskih i biljnih masti i ulja. To je bezbojna uljana tečnost, bez mirisa, i koja stajanjem na vazduhu dobija svetložutu boju. [38] Oleinska kiselina nije esecijalna, što znači da je sam naš organizam stvara. Ulja sa oleinskom kiselinom su uglavnom lagane strukture, omekšavaju kožu, pomažu kod hidratacije i pogodna su za sve tipove kože. Zbog ovakvih karakteristika uglavnom se koriste kao osnova za kozmetičke proizvode za svakodnevnu negu. [39] Linolna kiselina je polinezasićena masna kiselina, bezbojna ili žuta uljana tečnost, koja je esecijalna za većinu sisara jer igra važnu ulogu u uspostavljanju barijerne funkcije kože. [40] Takođe, pomaže u biohemijskim procesima regeneracije kože i balansa kod upalnih procesa. Ulja sa linolnom kiselinom obično se povezuju sa negom suve kože, ali se koriste i kada je u pitanju masna koža. [41]

Lipidi

Lipidi su neophodni svakom organizmu za normalno funkcionisanje i razvoj jer je njihova funkcija čuvanje energije i ravnomerna raspodela zaliha do svih organa. Njihova uloga je da štite kožu lica, obnavljaju je i osiguravaju energetski balans kože što govori o njihovom izuzetnom značaju u kozmetici, jer nedostatak lipida u epidermu dovodi do nastanka suve kože i umornog izgleda tena. Naziv lipidi potiče od grčke reči lipos, što znači mast. Lipidi su biomolekuli koji se nalaze u biljnim i životinjskim tkivima. Mogu se rastvoriti u nepolarnim organskim rastvaračima, kao što su: hloroform, benzen, aceton, dok su u vodi slabo rastvorljivi ili nerastvorljivi.[42] U zavisosti od strukture molekula lipidi se dele na proste i složene. Prosti lipidi su estri alkohola i masnih kiselina: trigliceridi, voskovi i prostangladini, dok složeni lipidi pored alkohola i masnih kiselina u svom sastavu imaju i druga jedinjenja poput amino-kiselina, ugljenih hidrata, proteina i drugih jedinjenja. To su: fosfogliceridi, glikolipidi i svingolipidi. Posebnu grupu koju treba spomenuti su fosfolipidi, a to su svi oni lipidi koji u svom molekulu sadrže fosfornu kiselinu.[43]

Kada je u pitanju ljudski organizam, slobodni radikali reaguju sa lipidima ćelijskih membrana izazivajući oštećenja membrana, što je direktno povezano sa procesom starenja, naročito kože. Pored estetskih znakova starenja kože na licu ona takođe vremenom gubi sposobnost regeneracije što dovodi do narušavanja lipidne barijere. Zatezanje kože lica, peckanje i druge iritacije su pokazatelj nedostatka lipida u epidermu. [44]

Fosfolipidi

Fosfolipidi se još nazivaju i fosfatidimi i to su jedinjenja nastala esterifikacijom polihidroksilnog alkohola sa masnim kiselinama i fosfornom kiselinom. Pripadaju grupi složenih lipida i mogu se naći u biljnim uljima. Fosfolipidi su značajna komponenta svih ćelijskih membrana.[45] Fosfolipidi čine sastavni deo ćelijske membrane i njihova je uloga od velikog značaja jer formiraju micele i lipidni zaštitni sloj.[46] Fosfolipidi su jonski lipidi sastavljeni od molekula holesterola i dve masne kiseline sa fosfatnom grupom. Fosfatna grupa je vezana – pomoću fosfodiesterske veze – na drugu grupu koja sadrži azot (holin, serin, etanolamin).[47] Fosfolipidi se nalaze u biljnim i životinjskim biološkim membranama.[48] Ćelijske membrane se sastoje od dva sloja fosfolipida. Najbolji izučavani fosfolipidi su: fosfatidilinositol, fosfatidna kiselina i fosfatidilserin. Fosfolipidi takođe čine oko 50% lecitina.[49] Fosfolipidi se dele na glicerofosfolipide i sfingolipide.[50]

Sa obzirom da fosfolipidi sadrže hidrofilni i lipofilni deo, amfilnog su karaktera (istovremeno hidrofilnog i lipofilnog), pripadaju površinski aktivnim supstancama i jako su dobri emulgatori. Zbog ovakvih svojstava, fosfolipidi imaju veoma važne funkcije u organizmu, posebno kada je u pitanju transfer masnih kiselina i proteina u plazmu.[51]

Fosfolipidi su takođe i najvažniji element prirodne zaštitne barijerne funkcije epiderma. Poslagani su poput crepova, u lamelarnoj formi, kako bi zaštitili kožu usled gubitka masnoće u površinskom sloju. Naime, usled povećanog ljuštenja stratum corneum-a dolazi do gubitka vode, i što je zaštitna barijerna funkcija očuvanija, gubitak je manji. Stoga, najvažniji zadatak kod dehidrirane kože je obnoviti barijeru epiderma u čemu nam pomaže lokalna primena fosfolipida dobijenih iz ulja semenki grožđa. Jedno od najvažnijih otkrića na području savremene nege kože je da samo fosfolipidi prenose hranljive sastojke u ćelije kože i u njenim dubokim slojevima stvaraju rezervoare vode, što sa drugim tretmanima to nije moguće.[52]

Polifenoli i flavanoidi

Polifenoli su najobimniji antioksidanti u našoj ishrani i široko rasprostranjeni sastojci voća, povrća, žitarica, masline, suvih mahunarki, čokolade i pića, kao što su čaj, kafa i vino. Uprkos njihovoj širokoj distribuciji, zdravi efekti dijetetskih polifenola došli su do pažnje nutricionista samo u posljednjih nekoliko godina; glavni faktor odgovoran za odloženo istraživanje polifenola je raznovrsnost i složenost njihove hemijske strukture.[53] Semenke grožđa imaju najveći sadržaj fenola (5-8% u odnosu na svoju težnu). Što se tiče prisustva polifenola u belom grožđu, ima ih manje nego kod crnog grožđu zbog odsustva antocijana u belom grožđu. Inače, antocijanin, crvena komponenta, je odgovoran za boju crnog grožđa.[54] Fenoli grožđa su moćni prirodni antioksidanti, oni čak imaju i veće antioksidativne aktivnosti od drugih poznatih antoksidanata kao što je vitamin C. Istraživači su otkrili, kada je grožđe u pitanju, da je značajna korelacija kada je u pitanju sadržaj polifenola iz soka grožđa i iz vina. Antioksidativne karaktristike fenolnih jedinjenja iz grožđa su široko proučavana in vitro (u epruveti), uključujući čišćenje slobodnih radikala, inhibiciju lipidne kiseline, redukcije formiranja peroksida i drugo.[55] Polifenoli sadrže širok spektar molekula koji imaju polifenolsku strukturu (nekoliko hidroksilnih grupa na aromatičnim prstenovima), ali i molekule sa jednim fenolnim prstenom, kao što su fenolne kiseline i fenolni alkoholi. Ovakve vrste molekula su podeljene u nekoliko klasa prema broju fenolnih prstenova koje sadrže i strukturalnim elementima koji vezuju ove prstene jedni s drugima. Glavne grupe polifenola su: flavonoidi, fenolne kiseline, fenolni alkoholi, stilben i lignani.[56] Flavanoidi su specifična grupa polifenola. Ova kategorija molekula se može naći u velikom spektru različitih namirnica, ali među njima rezveratrol[57], kvercetin i katehin (“kompleks RKC”) mogu se naći specijalno u grejpfrutu.[58] Flavanoidi su prirodna jedinjenja biljnog porekla i do sada je otrkiveno više od 4000 različitih jedinjenja u biljnim tkivima. U zavisnosti od starosti biljke kao i sredine u kojoj biljka raste sadržaj flavanoida varira. Ime flavanoidi potiče od Kostaneckog koji je 1898. godine prvi objavio radove o izolovanju jedinjenja iz grupe flavona.[59] Višestruka je funkcija flavanoida: oni štite biljke od UV zračenja, insekata, temperaturnog i oksidativnog stresa. Postoje i određeni dokazi u prilog tvrdnji da se flavanoidi sintetišu kao odgovor na povećanu koncentraciju određenih metala u zemljištu, kao na primer aluminijuma. Međutim, u poslednjih nekoliko godina povećano je istraživanje funkcije flavanoida i mnoge pojedinosti su i dalje nerazjašene. Ono što treba spomenuti, a u direktnoj je sprezi sa kozmetikom, je da su flavanoidi zbog svoje specifične strukture prirodni antioksidansi. Njihovo je prisustvo blagotvorno jer oni dovode do prekidanja slobodno-radikalskih reakcija i dodavanjem atoma vodonika radikalima i sami prelaze u slobodne radikale.[60] [61]

Ustanovljeno je da grožđe u sebi sadrži proantocijanidine (bioflavanoide), jedinjenja koja su izuzetno aktivni antioksidansi. Proantocijanidini imaju ulogu u regeneraciji kože,a vezujući se sa kolagenom štite ga od slobodnih radikala. Ovi hvatači slobodnih radikala su dvadeset puta jači od vitamin C i pedeset puta jači od vitamin E (tokoferola).[62] Ovako, novonastali slobodni radikali, su stabilni i nemaju dovoljno energije da pokrenu reakciju sa supstratom. Fenolna jedinjenja kao snažni antioksidanti neutrališući slobodne radikale u ćelijama, mogu da spreče oštećenja DNK i širenja tumora, a takođe, mogu uticati i na process starenja. [63]

Kada imamo u uvid hemijski sastav semenki grožđa možemo da primetimo koliko zapravo one imaju potencijala ne samo u kozmetici već i šire, mogu da imaju blagotvorno dejstvo na opšte zdravlje pojedinaca.

Proantocijanidi

Proantocijanidi ili antocijanidi su biljni pigmenti crvene, ljubičaste ili plave boje, sastavni su deo kožice grožđa i uz stvoreni alkohol i povišenu temperaturu pojavom alkoholne fregmentacije prelaze u vino.[64] Proantocijanidi predstavljaju grupu prirodnih proizvoda sa polifenolnom strukturom. Oni pre svega imaju širok spektar bioloških aktivnosti, a njihovo prisustvo u ishrani ljudi se smatra preventivnom merom kada je u pitanju moždani udar ili rak. Takođe, proanticijanidi se koriste kao aktivne farmaceutske komponente u različitim preparatima za tretiranje krhkosti krvnih sudova, povećanje stabilnosti njihovih zidova, slobodnih radikala i inhibiciju superoksidnih jona.[65] Može se reći da je jedna od najvažnijih karakteristika anticijanida to što se u kiseloj sredini ponašaju kao katjoni i grade soli sa kiselinama (crvene su boje), a u alkalnoj sredini kao anjoni i grade soli sa bazama (plave su boje).[66]

Kada su u pitanju kozmetički preparati, najveći problem kod upotrebe anticijanida je boja tih preparata i činjenica da su visoko nestabilni u vodi zbog varijacija u boji, njihove senzibilnosti na toploti i svetlu. Kao i flavanoidi, anticijanidi reduciraju kapilarnu propusnost i povećavaju njihovu otpornost, što je bitna funkcija kada je u pitanju nega kože.[67]

Obzirom da se ovaj diplomski rad bavi uljem od semenki grožđa, potrebno je spomenuti da se proantocijanidi, iako se često spominju u literaturi zajedno sa polifenolima i flavanoidima, ipak ne nalaze u ulju od semenki grožđa.[68]

Tokoferol

Tokoferol (vitamin E) je prvi put opisao 1922. godine Herbert M Evans i Katherine Bishop a 1936 godine bio je biohemijski označen i nazvan tokoferol (od grčke reči “toko” što znači potomstvo i “pherin” što znači nositi).[69] Izraz vitamin E označava osam sastojaka pronađenih u prirodi. Četiri od njih se nazivaju tokoferoli, a ostalih četiri su tokotrinoli, i označeni su prefiksima α, β, γ, i δ.[70] Drugim rečima on zapravo označava grupu antioksidativnih molekula od kojih je u ljudskom telu najaktivniji α-tokoferol,[71] koji se nalazi u obliku lepljive, uljane tečnosti svetložute boje[72], i koji deluje kao antioksidans koji rastvara mast i koji zaustavlja proizvodnju reaktivnih vrsta kiseonika, formiranih kada masti prolaze kroz oksidaciju.[73] Tokoferol se sintetiše od biljke i mora se dobiti putem ishrane. Najbogatiji izvori su orasi, spanać, cela zrna, maslinovo ulje i suncokretovo ulje.[74] Smatra se da je tokoferol snažan antioksidans kao i da ima zaštitnu ulogu nad drugim molekulima čije je delovanje u vidu antioksidanata, štiteći ih od razarajućeg uticaja slobodnih radikala. Tokoferol povećava obnavljanje ćelija, štiti srčani mišić, pozitivno deluje na funkciju nervnog sistema, i povećava sposobnost organizma. Kada je reč o kozmetici, delovanje ovog vitamina je višestruko: štiti kožu od negativnog dejstva UV zračenja, smanjuje pojavu facijalnih bora, i odlaže proces starenja kože. Takođe, sprečava nastajanje liperperoksida koji dovode do perutanja kože i stvaranja akni.[75] Treba napomenuti stabilnost ovog vitamina, jer od svih liposolubilnih vitamina[76], vitamin E je najotporniji prema svetlostiv, UV zracima, toploti i oksidacionim sredstvima.[77] Naime, vitamin E koji se prirodno javlja u hrani u obliku tokoferola, polako oksidira kada se izlaže vazduhu. Stabilnost tokoferola može se povećati upotrebom konjugata vitamina E, koji su esteri tokoferola, otporni na oksidaciju, ali i dalje mogu prodreti u slojeve kože. Iako mnogi kozmetički proizvodi sadrže vitamine C i E, vrlo mali broj njih je zapravo efikasan u lokalnoj primeni, jer je stabilnost zbog vitamina C kompromitovana čim se proizvod otvori i izloži vazduhu i svetlosti.[78] Uprkos razvijanju novih formula za upotrebu u proizvodima za negu kozmetike i kože, nedostaje kontrolisana klinička ispitivanja koja pružaju obrazloženje dobro definisanih doziranja za oralnu i lokalnu upotrebu vitamin E. Bolje razumevanje ovog vitamina može pomoći u proceni indikacija i režima doziranja za sprečavanje i lečenje akutnih i hroničnih poremećaja kože.[79]

Izrada ulja iz semenki grožđa

Mehanička ekstrakcija (hladno presovano ili vruće stisnuto) i hemijska ekstrakcija su metode koje se najčešće koriste kada je u pitanju ceđenje ulja od semenki grožđa. Hladno presovanje se veoma koristi da bi se proizvelo ulje od semenki grožđa za kozmetičku upotrebu pošto ovaj metod očuva prirodnu strukturu ulja držeći se podalje od svih mogućih hemikalija.[80] Dakle, ulje semenki grožđa je najčešće nerafinisano ili hladno presovano. Ono je nerafinisano zato što onda ima prijatniji miris i ukus, nego ulje koje mora da prođe kroz neku od 6 faza rafinacije. Takođe, hladno presovano je jer tako u potpunosti zadržava sve hranljive sastojke, pre svega esencijalne masne kiseline, koje se prirodno nalaze u semenu.

Postoji razlika između nerafinisanog i hladno presovanog ulja, a ona se ogleda u sledećem:

HLADNO PRESOVANO ULJE ili ceđeno ulje se dobija prirodnim postupkom, to jest, mehaničkim presovanjem isključivo od jedne vrste sirovine, i hladno presovanom ulju nije dozvoljeno dodavanje aditiva.
NERAFINISANO ULJE se takođe dobija istim postupkom, mehaničkim presovanjem, ali sa tom razlikom da se njemu može dodati dva ili više hladna presovana ili devičanska ulja.

Kao i druga lekovita ulja, ulje semenki grožđa se mora čuvati na tamnom i suvom mestu kada se ne koristi. Ako se često ne koristi, može se desiti da se stegne, tako da je najbolje da se čuva u frižideru jer će onda taj proces odvijati puno sporije.

Ovo ulje je prozirno, sa jedva primetnim žutozelenim tonom, blagog je i slatkastog ukusa koji podseća na orah. Specifičnost ulja od semenki grožđa je što se ono lako apsorbuje i prodire u kožu, pri čemu sa sobom nosi potrebne sastojke i nutrijente koji hidriraju kožu. [81] Senzorna svojstva su jako prijatna, slična maslinovom ulju i za razliku od rafinisanog, neutralnog je mirisa i ukusa. Ukoliko je za njegovu proizvodnju korišćen kvalitetan materijal, ovo ulje ima voćni miris i ukus koje blago podseća na orah.[82] Ovo ulje se, kao što i sam naslov kaže, dobija iz semenki grožđa. Obično se ono dobija iz semenki grožđa koje se bacaju tokom procesa proizvodnje vina. Obzirom da semenke grožđa (koštice) sadrže mnoge benefite, ovo je izvrstan način da se iskoriste delovi grožđa koji su se nekada predstavljali otpad. Koža i semenke čine najveći deo otpadnih proizvoda, ako se u nekom slučaju semenke ne iskoriste za proizvodnju ulja, uvek se mogu upotrebiti kao kompost za zemljište.[83]

GLAVA 4

DEJSTVO ULJA OD SEMENKI GROŽĐA NA KOŽU SA EKSPERIMENTALNOM FAZOM DELOVANJA

STRUKTURA I FUNKCIJA KOŽE SA PENETRACIJOM PROIZVODA KROZ KOŽU

U cilju što kvalitetnijeg prikaza dejstva ulja od semenki grožđa na kožu, na početku ovog poglavlja bavićemo se strukturom kože, funkcijom i penetracijom proizvoda kroz kožu. Upoznavenje sa strukturom kože je ključan aspekt razumevanja određenih delova ovoga rada. Koža predstavlja najveći organ u ljudskom telu, čija težina može da iznosi između 2 i 4,5kg (predstavljajući oko 16% ljudske mase), imajući površinu od 1,5 – 2m^{2 [84]}. Debljina kože je različita što zavisi kako od individualnih osobina, rase ljudi kao i od predela tela što u proseku iznosi između 0,5-3mm. Koža na dlanovima, tabanima i potiljku je najdeblja dok je oko očiju i na kapcima koža vrlo tanka. [85] Iako koža na izgled deluje, možda poprilično jednostavno u svojoj strukturi u pozadini toga leži jedna jako zapletena mikroanatomska struktura. Pored hiljada ćelije koje se nalaze u okviru 2,5cm kože još se nalazi 650 znojnih žlezda, 65 folikula dlake, 17m kapilara, 71m nerava, hiljade nervnih završetaka, Merkelove ćelije za osećaj pri dodiru, i Langerhansove ćelije za imunološku zaštitu. Koža takođe sadrži ćelije melanina koje su odgovorne za proizvodnju melanina koji koži daje boju. [86]

Koža kao organ sastoji se od tri dela: epiderm, derm, hipoderma.

Epiderm

Epiderm predstavlja najtanji sloj od tri navedena. Najtanji je u predelu oka tj. kapka, 0,1mm. U predelu tabana i dlanova epiderm je najdeblji u proseku 1mm. [87] Da bi smo razumeli koliko je epiderm tanak, imajući u vidu činjenicu da u epidermu ne postoje krvni sudovi, svaki put kad se posečemo mi smo već probili ceo sloj epiderma. Unutar epiderma razlikuju se 4 tipa ćelija, različitih funkcija i različitog embrionalnog porekla: kerationciti, melanociti, Langerhansove ćelije, Merkalove ćelije. [88] Keratinociti su ćelije ektodermalnog porekla . Uključeni su u stalni proces diferencijacije (menjanje) i proliferacije (umnožavanje) novih ćelija koje zamenjuju stare, koje sa površine kože otpadaju mehanizmom perutanja. Taj proces se naziva deskvamacija ili keratinizacija, koji kod mlađih ljudi traje 28 dana a kasnije sve duže. Otpale keratinske ljuspe sa površine kože kontinuirano bivaju zamenjene novim, koje dospevaju pomeranjem iz dubljih slojeva kože tokom procesa keratinizacije. Smatra se da u toku 24h otpadne 0,5-1,0g keratinskih ljuspi sa površine kože. [89] Negde je procenjeno da normalna koža izgubi oko milion keratinskih ljuspi svakih 40min [90] pa je izračunato da u proseku životnog veka jednog čoveka to bi bilo oko 18kg.[91] Oko 90% ćelija epiderma su keratinociti, metaforički ih možemo prikazati kao cigle epiderma. Melanociti predstavljaju oko 8% od ukupnog broja ćelija u epidermu.[92]

Epiderm je podeljen u 5 funkcionalno izdiferenciranih slojeva:

Stratum basale (Matični sloj). Sloj koji se nalazi na granici između epiderma i derma. U ovom sloju se regenerišu (stvaraju nove) ćelije tokom života. Sastoji se od jednog reda cilindričnih ćelija koje su poređane duž bazalne membrane. U ovom sloju se nalaze melanociti koji su odgovorni za stvaranje melanina.
Stratum spinosum (Malpigijev sloj). Sastoji se iz 6-10 redova ćelija koje su napred cilindrične a idući prema površini postaju poligonalne i najzad spljoštene. Predstavlja najdeblji sloj epiderma. Ćelije ovog sloja se ne dodiruju međusobno već su povezane međućelijskim mostićima – tonofibrilima. A međućelijski prostor je ispunjen limfom, koja služi u ishrani živih epidermalnih ćelija. Tonofibrili daju čvrstinu i koheziju epidermu. Pri spoljašnjem povređivanju tonofibrili se nadimaju, zatvaraju međućelijski prostore i time sprečavaju oticanje limfe.
Stratum granulosum ( Zrnasti sloj). Sastoji se iz dva do tri reda spljoštenih vretenastih ćelija koje imaju jedro i pokazuju znakove izvesnih promena u odnosu na ćelije matičnog sloja. Kod njih ne postoji intercelularni fibrili, a ekstracelularni mostići se zbijaju. Na prelazu između granuloznog i rožastog sloja naglo dolazi do gubitka jedra i ostalih ćelijskih komponenti.
Stratum lucidum (Sjajni sloj). je svetao, tanak sloj koji sadrži eleidin. Eleidin je smeša proteinskih materija i masti. Sjajni sloj je najrazvijeniji i jasno vidljiv na dlanovima i tabanima, dok je na drugim delovima kože skoro nevidljiv.
Stratum corneum (Rožasti sloj). je sastavljen od oko 25 redova ćelija koje se nazivaju korneociti. Ove ćelije su bez jedra i ljuspastog su oblika. Ljuspice su u središtu ispunjene masnim naslagam koje im daju gipkost i nepropustiljivost za vodu. Od „lamelarnih granula“ formira se međućelijska supstanca sastavljena pretežno od lipida. Od lipida pristuni su ceramidi 50%, holestero 25% i golesteril sulfat oko 5%, time predstavljajući barijeru prema spoljašnjoj sredini. Tu se završava proces deskvamacije, promene ćelija epiderma od matičnog pa sve do krajnjeg rožastog sloja. [93]

Derm

Derm je sloj koji se nalazi između epiderma i hipoderma. Debljina derma takođe varira kako od dela tela tako i od dobi (starosti čoveka). U periodu od 3-7 godine života derm postaje duplo veći, zatim i u pubertetu njegova veličina se poveća. [94] U proseku derm je 20 puta deblji od epiderma.[95] Derm se sastoji uglavnom od vezivnih vlakana a u njemu se nalaze svi bitni elementi, žlezde – lojne i znojne, koren dlake, kolagena i elastična vlakna, a kroz njega još prolaze krvni sudovi i nervi koji vaskularizuju i inervišu kožu.[96] Derm se sastoji od: Stratum papillare (papilarne zona); Stratum subpapillare (subpapilarna zona); Stratum reticulare ( retikularne zone)

Papile derma su nejednake debljine, što čini i samu granicu između epiderma i derma talasastom. Osnovna ćelija derma je fibroblast. Vezivno tkivo derma bogato je ekstraćelijskim matriksom. Makromolekularne komponente vanćelijskog matriksa odgovorne su za reološka svojstva kože, mehaničku otpornost, kao i za njenu gipkost i elastičnost.(kolagena i elastična vlakna se proizvode u ćeliji fibroblasti) Kolagena i elastična vlanka koja se nalaze u papilarnom delu su zbijenija a prelaskom u retikularnu zonu ona bivaju sve rastresitija.[97] I kolagena i elsatična vlakna su sačinjena od proteina i svojom strukturom grade vezivno tkivo, dajući koži čvrstinu i elastičnost. Kolagane po svojoj strukturi nije fleksibilan dajući time koži črvstinu i ne mogućnost za rastezivanje, i imajući presudnu ulogu pri stvaranju otpornosti kože na pritisak. Pored vode, kolagen je najzastupljenija supstanca u koži. [98] Otkiveno je oko 20 različitih vrsta kolagenih vlakana od kojih je kolagen I nazastupljeniji u dermu.[99] Elastin daje koži elastičnost, i najbolji pokazatelj primećujemo pri mehaničkom pomeranju kože i njeno slobodno vraćanje u prvobitni položaj. Gubitak elastina možemo primetiti kod starijih osoba zbog sporijeg vraćanja kože u prvobitno stanje i taj nedostatk elastina u koži se naziva elastoza. Glukozaminoglukani su sačinjeni od lanaca ugljenih hidrata još poznati i kao polisaharidi. [100] Glukozaminoglukani su široko rasprostranjeni u vezivnom tkivu gde deluju kao molekularni suđer, vezujući proteine i vodu.[101] Jedna od poznatijih supstanci koje vrši tu ulogu je hijaluronska kiselina, koja ima neverovatnu sposobnost da vezuje vodu. Molekul hijaluronske kiseline je poprilično veliki i ne može da prodre u kožu ali nasuprot tome zabeleženo je da hijaluronska kiselina može da vezuje 1000 puta veću težinu vode od svoje sopstvene[102], nađen je isto podatak da 2gr hijalurona vezuje 98gr vode i gradi potom rastvor koji postaje sličan gelu. [103] Pored navedenih delova derma bitno je i ukratko napomenuti nešto o znojnim i lojnim žlezdama. Znojne žlezde se nalaze skoro na celoj površini kože i negde je procenjeno da prosečan čovek ima oko tri miliona žlezda. Podeljene su u dve vrste ekrine žlezde i apokrine žlezde. Funkcija znojnih žlezda je višestruka, neki autori smatraju da znojne žlezde modifikuju protok znoja, i to na način da ga zadržavaju ili eliminišu u zavisnosti od potrebe i stanja organizma. Osim eliminacione funkcije imaju značajnu ulogu i u održavanju termoregulacije organizma. Lojne žlezde se takođe nalaze duž cele površine kože osim na tabanima i dlanovima. Funkcija lojnih žlezda zavisi od konstitucionalih faktora, a smatra se da ima značaja i količina masti uzeta hranom. Uloga sebuma je fiziološki veoma značajna. on na koži i kosi gradi masnu prevlaku koja im obezbeđuje mekoću, sjaj i elastičnost. Kožu štiti od preteranog isparavanja vode sa površine, a samim tim i od isušivanja. Masna prevlaka deluje takođe kao zaštitni sloj, koji kožu štiti od sunčevog zračenja. značajna uloga masne prevlake je i u sprečavanju prodora raznih mikroorganizama. [104]

Potkožno tkivo – hipoderm

Potkožno tkivo sačinjava podlogu krzna, bogatu masnim tkivom, izdeljenu pregradama vezivnih vlakana, u kojima se nalaze krvni i limfni sudovi i ogranici nerava. U potkožnom tkivu nalazi se mnoštvo različitih ćelijskih elemenata, a ono je glavni rezervoar masti – potkožno salo koje deluje kao izolator u termoregulaciji i amortizuje mehaničke udare.

Funkcija kože

Jedna od glavnih uloga koje koža ima za organizam jeste zaštitna, time štiteći organizam od svih spoljašnjih i unutrašnjih faktora, a što je poznato pod nazivom dermofilaksija. [105] Koža ima više funkcija i zadataka, a neki od njih su:

Štiti organizam od fizičkih i hemijskih spoljašnjih uticaja
Učestvuje u termoregulaciji
Preko nje se apsorbuju određeni aktivni agensi-lekovi i kozmetoterapijski agensi
Deo je opšteg imunološkog sistema u organizmu
Kontroliše gubitak vode sa površine kože
Štiti od UV zračenja
Štiti od mehaničkog oštećenja
Ima važan estetsko-kozmetički značaj. [106]

Penetracija proizvoda kroz kožu

Ne tako davno, naučnici i doktori su smatrali da je koža barijera za gotovo sve stvari, to jest, da kroz nju ništa ne može da prodre, međutim, danas se zna da veliki broj supstanci može da prodre kroz kožu. Razvijeni su lekovi koji se apsorbuju transdermalno, što znači da su oni prodirali kroz epiderm i derm, a onda završili u krvotoku. Otkriće da lekovi mogu penetrirati kroz kožu otkrilo je mnoge nove poglede za različite tretmane, među koje spada i kozmetologija. Različiti su testovi rađeni kako bi se izmerile supstance koje prodiru kroz kožu, a tehnike su uključivale bojenje supstanci koje su bile „označene“ nekim radioaktivnim sastojkom. Ove radioaktivne čestice su onda mogle da se izmere u tkivu, ili u krvotoku, i tako bi se označio nivo penetracije.[107]

Kada su u pitanju ulja i njihova prodornost, izuzetno je važno da sastojci za negu kože zapravo i prodru kroz kožu. Zapravo, efektivnost nekog preparata za negu kože zavisi od dve stvari (ma koliko taj preparat bio skup) a to su: 1) koliko se sastojaka zadržava u koži, i 2) koliko se apsorbuje u koži. [108]

Postoje tri mogućnosti (slika 4) kako sastojci za negu kože mogu da prodru kroz nju:

apsorbovanje malih i propusnih čestica;
privremeno apsorbovane male i nepropusne čestice;
prolazak malih i nepropusnih čestica između ćelija kože.

Kada je u pitanju prva mogućnost apsorpcije i kada su sastojci u proizvodu za negu kože mali i propusni, oni će biti usvojeni od strane ćelija kože i obrađeni. Nakon nekog vremena, sastojci će se izlučiti iz ćelija kože i ući će u cirkulaciju. Ovi sastojci su najčešće C, E i A vitamini.

Druga je mogućnost kada se proizvod ne aporbuje od strane ćelija kože, mada ih neke žlezde mogu privremeno apsorbovati. U ovom procesu postoje takozvani „efekti rezervoara“ u kojima se supstance mogu skladištiti u žlezdama za apsorpciju, pre nego što se oslobode u krvotok. Ovo uključuje sastojke kao što je aluminijum, što je razlog za neke kontoverze oko dezodoransa koji sadrže aluminijum.[109]

Treća mogućnost, kada su sastojci u proizvodu veliki da bi ih ćelije kože prihvatile, oni se kreću neko vreme između ćelija kože. Nakon tog vremena, ovi sastojci će takođe ući u cirkulaciju i biti izlučeni iz tela nakon nekog vremena. Ovo uključuje sastojke koji se kreću u prostoru između ćelija kože poznatog kao dermo-epidermalni spoj. [110]

DEJSTVA ULJA OD SEMENKI GROŽĐA

Grožđe spada u prva kultivisana voća, a kada je u pitanju njegov uticaj na zdravlje ljudi govori nam podatak da su rimljani još u starom veku znali za njegove medicinske i hranljive vrednosti, dok posebnu pažnju privlače semenke grožđa koje imaju blagotvorno delovanje na ljudsko zdravlje, unutrašnjom i spoljašnjom primenom.[111] Kada je u pitanju njegova primena u kozmetici ona je široka, od balzama za usne, krema za sunčanje, raznih losiona, hidratantnih krema i ostalih proizvoda. Ulje od semenki grožđa na površini kože formira zaštitni sloj koji sprečava gubitak vode i na taj način koža postaje elastična, meka i propustljiva. Pošto je prirodni antioksidans, kao takav, idealan je za revitalizaciju suve i oštećene kože. Dakle, jedan je od glavnih sastojaka za obnavljanje osetljive kože, naročito nakon sunčanja, kao i preparata za lečenje i sprečavanje celulita.[112] Takođe, ulje od semenki grožđa ulazi i u sastave i preparate za negu kose jer kosu čine sjajnijom i nežnijom, podstiče regeneraciju ispucalih krajeva kose koji su oštećeni a može i da podstakne njen ponovni rast.

Postoji nekoliko konkretnih razloga zbog čega bi trebalo uvrstiti ulje semenki grožđa u svakodnevnu rutinu kada je u pitanju higijena i održavanje kože, a razloge za ovu tvrdnju pronalazimo u nastavku ovog poglavlja, kroz opise dejstva ulja od semenki grožđa.

Anti-oksidativno dejstvo

Obzirom da je ovakvo dejstvo ulja od semenki grožđa usko povezano sa slobodnim radikalima, vredno je spomenuti da se organizam sam brani, hemijskim reakcijama detoksikacije, od slobodnih radikala, a jedinjenja koja u organizmu deluju kao antioksidansi su enzimi, vitamini i neki metali.[113] Najpoznatiji antioksidans je vitamin C, vitamin E, kao i koenzim Q35.[114] Teorija slobodnih radikala, kada je reč o starenju, a usko je povezano sa antioksidativnim dejstvom, predstavljenja od strane Harmana, je jedna od najšire prihvaćenih teorija u kojima se objašnjava razlog starenja. Slobodni radikali, poznati i kao reaktivne vrste kiseonika, su jedinjenja formirana kada se molekul kiseonika kombinuje sa nekim drugim molekulom čineći neparan broj elektrona. Molekul kiseonika sa parnim brojem elektrona je stabilan, međutim, kiseonik sa neparnim brojem elektrona je „reaktivan“ jer on traži i oduzima elektron od vitalnih komponenti praveći štetu. Ovo nam pomaže da shvatimo da slobodni radikali mogu da vode inflamaciji, što verujemo da ima ulogu u starenju kože. Ali, telo je stvorilo odbrambreni mehanizam, poznat kao antioksidans, koji štiti protiv razaranja od strane slobodnih radikala, tako što ih reducira i neutralizuje. Enzimi antioksidansa koji se prirodno javljaju na koži uključuju superoksid dismutazu, katalazu i peroksidazu. Kao proces prirodnog starenja, naši odbrambeni mehanizmi nestaju, dok proizvodnja reaktivnih vrsta kiseonika raste, što utiče na starenje.[115] U uslovima zdrave životne sredine, organizam proizvodi dovoljne količine antioksidanasa ne bi li se neutralisali slobodni radikali. Međutim, kapaciteti za proizvodnju antioksidanasa su na određeni način determinisani (predodređeni) genetski, a još zavise i od pola, životne dobi, načina života, određenih životnih navika kao i zdravstvenog stanja. Kako organizam stari, tako se smanjuje i sposobnost proizvodnje i snabdevanja antioksidansima. Kod pušača, hroničnih bolesnika, i kod ljudi koji su u konstantom stresu, takođe je prisutna manja sposobnost proizvodnje antioksidanasa.[116]

Fenoli grožđa su moćni prirodni antioksidansi, oni čak imaju veće antioksidativne aktivnosti nego neki dobro poznati antioksidansi, kao što je vitamin C [117], koji su jači 10 puta od njega. [118] Naučnici su istražili da antioksidativne aktivnosti su značajno povezane sa sadržajem polifenola u soku i vinu od grožđa. Antioksidativne karakteristike fenolnih jedinjenja grožđa su naširoko izučavane u in vitro testovima, uključujući čišćenje slobodnih radikala, inhibicije lipidne kiseline, itd. Ono što je proizašlo iz ovih istraživanja je da su antioksidativni kapaciteti ekstrakta iz semenki grožđa mnogo veći nego kada je u pitanju koža ili mesnati deo grožđa, što nas dovodi do zaključka da je ulje od semenki grožđa jako bogato antioksidantima.[119]

Anti-inflamatorno dejstvo

Polifenoli grožđa imaju veliki zdravstveni potencijal kada je u pitanju inflamatorno dejstvo. Utvrđeno je da rezveratrol može poboljšati intrafagocitozu[120] u ljudskom promonocitu[121] i redukovati zapaljenje kod bubrega pacova.[122] Fenolna jedinjenja u grožđu, posebno u semenima grožđa, pokazala su značajne anti-inflamativne efekte na pacovima, miševima i ljudima [123], a molekuli koji su tome doprineli su flavanoli i procijanidi. [124] Brajli je otkrio da su ekstrati kože i semenki grožđa sprečavali inflamaciju, nakon tretiranja ekstraktima tokom 30 minuta. Osim toga efekat koji je stvorilo seme grožđa je skoro paralelan sa indometacinom, koji je običan lek protiv upale. Ovi nalazi jasno pokazuju da fenolna jedinjenja u grožđu imaju očigledno anti-inflamatornu aktivnost.[125] Fenoli grožđa ispoljavaju anti-inflamatorne efekte antioksidativnim delovanjem, kao i preko imunomodulacije, a rezultati pokazuju da proanticijanidi iz grožđa sprečavaju upalu.[126]

Iz ovih podataka može se videti da dejstvo ulja iz semenki grožđa ima bitnu ulogu kada je u pitanju rešenje inflamatornog stanja, ali, ipak, u ovom radu nije prikazan eksperiment koji uključuje inflamatornu aktivnost na kožu čoveka, jer do pisanja rada nisu pronađeni takvi podaci.

Starenje kože i posledice doprinesene sunčevim zracima

Starenje kože je kompleksan, progresivan i neizbežan biološki proces. Iako je prvenstveno i fiziološki proces (hronološko starenje) koji uključuje našu sopstvenu genetičku pozadinu, takođe postoji i patološki proces (prerano starenje).^[127] Znaci koji se pojavljuju kada je starenje kože u pitanju su: smanjuje se broj slojeva ćelija i epiderm se tanji, zaravnjavanje dermo-epidermalnog sloja, koža postaje sve podloženija oštećenjima, pojavljuju se atipične ćelije i keratinski sloj je izmenjen, rast kose i nokata se usporava, sve je manja elastičnost kožnog tkiva, sekrecija lojnih i znijnih žlezda se takođe smanjuje, smanjuje se sadržaj higroskopnih sastojaka, zbog smanjene funkcije estrogenih hormona koža postaje suva, smanjuje se cirkulatorna perfuzija, koža biva atrofična i mlitava i kao posledica smanjenja elastičnosti pojavljuju se bore.[128] Starenje je obično povezano sa povećanom pojavom bora, i smanjenom otpornošću kože. Bore su jedna od najprirodnijih i primetnijih progresija starenja, i većina ljudi želi da spreči te promene koje se dešavaju na koži. Bore su rezultat sporog habanja epiderma.[129] Postoje dva tipa faktora koja imaju direktan uticaj na starenje kože, i to su unutrašnji i spoljašnji faktori.

Unutrašnji faktori. Ovo su faktori nad kojima mi imamo malu kontrolu i u grupu ovih faktora ubrajaju se :

genetika i etnicitet, koji imaju značajnu ulogu u tome koliko naša koža stari, ali takođe i naša predispozicija na mogućnost tolerancije izloženosti suncu;
gravitaciona sila je takođe faktor koji konstantno vuče našu kožu na dole, i ovaj je faktor isti za sve;
facijalne ekspresije koji su ponavljani pokreti na licu čiji je rezultat formiranje linija na koži lica kao i linija oko očiju, takozvane mimičke bore jer su posledica mimike.

Spoljašnji faktori. Ovi faktori su primarno faktori okruženja koji doprinose starenju. Mnogi naučnici i dermatolozi veruju da su ovi spoljašnji faktori odgovorni za 85% starenja kože. U spoljašnje faktore spada:

Izloženost na suncu. Obzirom da će se rad kasnije baviti ovim faktorom starenja, za sada je samo spomenut kao najvažniji i najodgovorniji, kada je u pitnaju starenje kože.
Pušenje. Ovaj faktor nije opasan samo zbog bolesti pluća, već on igra značajnu ulogu kada je starenje u pitanju. Naime, pušenje proizvodi ogroman broj slobodnih radikala, nestabilnih molekula koji su prourokuju biohemijsko starenje.[130] Sa samo jednim udisajem duvanskog dima, naučnici smatraju da se unese oko 1000 triliona slobodnih radikala.[131]
Prekomerna upotreba alkoholnih pića. Upotreba alkohola sprečava telo da obnavlja samo sebe, takođe, alkohol dehidrira kožu tako što izbacuje vodu iz tkiva, što prouzrokuje suvu kožu.
Kombinacija pušenja i upotreba alkohola može da bude razarujuće za tkiva. Upotreba i jednog i drugog može učiniti kožu beživotnom. Korišćenjem cigareta i alkohola otežava koži da se sama obnavlja, a i štetu koja je nastala upotrebom ova dva je nemoguće obnoviti tako brzo, i zato ljudi često izgledaju starije.
Stres takođe igra značajnu ulogu kada je naše zdravlje u pitanju, i doprinosi starenju svih naših organa, uključujući i kožu. Istraživanja pokazuju da stres uzrokuje biohemijske promene na ćelijskom nivou koji vode do oštećenja tkiva koje se drugim rečima naziva starenje. Vežbanje, tehnike relaksacije, i zdrav um mogu da reduciraju nivo stresa, kao i aromaterapije i razne masaže.
Loša ishrana. Nezdrava i loša ishrana lišava oranizam proteina, masti, ugljeno hidrata, vitamina i minerala koji su neophodni u očuvanju i obnavljanju kože, čineći je mladom i lepom. [132]

Kod unutrašnjih faktora starenja, postoji atrofija kako epiderma tako i derma, što podrazumeva devijaciju dermalno-epidermalnog sloja. Epidermalna atrofija se dešava zbog redukcije keratinocita, kao i melanocita i Langerhansovih ćelije, dok se dermalna atrofija iskazuje smanjenjem aktivnosti ćelije fibroblasti, što dalje prouzrokuje smanjenje kolagenih i elastičnih vlakana u dermu.[133]

Koža je najveći organ u telu, i kao takav organ najviše pokazuje promene koje nastaju starenjem, tj. takve promene su na njoj najvidljivije. Slično celom organizmu, koža podleže starenju a najkakterističnije je starenje atrofijom kože gde se gubi elastičnost i usporava metabolička aktivnost.[134] Koža sadrži takozvane ćelije fibroblasti, čija je funkcija da stvaraju kolagen. Kada osoba stari, koža će regenerisati manje ćelija fibroblasti a samim tim i manje kolagena, što dovodi do bora i starijeg izgleda kože.^[135] Postoji određena procena da odrasla osoba gubi u proseku oko 1% kolagena na godišnjem nivou. [136]

Ekstrakt semenki grožđa ima snažan oksidativni efekat vezivanja sa kolagenom, što je pokazalo da štiti telo od preranog starenja.[137]

Sunce je fenomenalna struktura koja pomaže biljkama da konvertuju ugljen-dioksid u čist kiseonik. Mi ne možemo da živimo bez kiseonika i mi ne možemo da živimo bez sunca, jer kada smo izloženi suncu to nam pomaže da stvaramo vitamin D, važan i hranljiv vitamin koji je esencijalan za mnoge funkcije u telu. Međutim, sunce je istovremeno i najgori neprijatelj kože jer stvara slobodne radikale koji uništavaju ćelije, a posebna je destrukcija kolagena i elastina. Često izlaganje sunčevim zracima uzrokuje štetu na koži-prerano starenje kože, kao i rak kože. Sunce je odgovorno za izraženije bore, hipo i hiper-pigmentacije, grubu teksturu kože i solarnu elastozu. Simptomi koji su nastali kumulativnom izlaganju sunčevim zracima nazivaju se fotostarenje. Pored očiglednih znakova starenja, sunce je takođe odgovorno za zapaljenje povezano sa crvenilom kože, teleangiektazijama (kapilarnim rastezanjem), rozaceom, i drugim inflamatornim oštećenjima.[138] Sunce projektuje tri osnovna ultraljubičasta zračenja, a to su: ultraljubičasto C (UVC), ultraljubičasto B (UVB) i ultraljubičasto A (UVA). UVC (200-280nm) su kratki zraci koji su blokirani ozonskim omotačem. Ovi zraci imaju germicidno svojstvo i u velikim dozama su smrtonona za živa stvorenja. UVB (290-320 nm) su zraci sa većom prodornošću od UVC, i ovi zraci uzrokuju većinu raka kože i odgovorni su za opekotine od sunca. Neki UVB zraci prodiru do derma, ali se ipak većina zraka zaustavi na nivou epiderma. UVA (320-400 nm) imaju još veću prodornost od UVB, prodiru do derma a imaju mogućnost da utiču na kožu čak i preko stakla.[139]

William Montagna je uradio eksperiment oštećenja kože izložene na suncu, na uzorku od 200 žena bele kože starosti od 21-55 godina, koje su živele u Arizoni, na području intenzivnog sunca. U eksperimentu su zapisane sve moguće promene koje su se pojavile na koži, od stratum corneuma, duž celog epiderma i derma. Korneociti su bili deblji sa amorfnom materijom koja se nalazila između njih, a povremeno i u korneocitima. Prelaz između stratum luciduma i stratum corneuma često je bio nejasan. Stratum lucidum je bio deblji u poređenju sa njegovim stanjem kod normalnog epiderma. Zabeleženo je da su ćelije epiderma bile u neskladu, sa atipičnim oblikom i veličinom.[140] Takođe, postoji i drugi eksperiment Williama Montagne gde je izvršeno ispitivanje na 19 žena bele kože i 19 žena crne kože, i koji je zabeležio dramatične promene nakon duge izloženosti sunčevim zracima. Epiderm crne kože je pokazao samo beznačajne promene u odnosu na epiderm kože kod belaca. Histološka analiza epiderma mnogih žena crne puti je prikazala normalan epiderm, dok u drugim slučajevima vakuole i diskeratoze su bile prisutne u keraticinocitima Malpigijevog sloja. Što se tiče stratum luciduma koji je izložen suncu, kod kože belaca je on iskrivljen i natečen sa povećanim slojevima ćelija, dok stratum lucidum kod kože crnaca je jedva pokazivao znakove bilo kakve promene.[141]

Semenke grožđa imaju ulogu da vrše efekat protiv starenja uopšte, naročito zbog prisustva antioksidanta, rezveratrola, što je pokazano u jednoj in vitro studiji kada se koristio model ljudskog epiderma gde je ekstrakt semenki grožđa bio sposoban da spreči oksidativno oštećenje kože izazvano izloženosti UVB zracima.[142]

Hidratantno dejstvo

Voda je jedan od najvažnijih sastojaka našeg organizma, i njen procenat u našem organizmu iznosi između 45-75% od ukupne telesne težine. U ljudskom telu postoje dve vrste vode: metabolička voda koja se dobija hemijskim reakcijama u samom organizmu, i voda koju unosimo u organizam kroz piće i hranu, i obe ove vrste vode su rezervoar za telo.[143] Kada je reč o vodi, dobro je poznata činjenica da je ona jedan od glavnih faktora kada je hidratacija kože u pitanju. Pored vode, postoje i drugi faktori koji utiču na pojavu dehidrirane kože: stres, spoljašnja sredina, prekomerno korišćenje grubih iritirajućih sredstava, kao i korišćenje neadekvatnih kozmetičkih preparata. Znaci dehidatacije se menjaju u zavisnosti od godišnjih doba, klimatskih uslova, kao i načina života.[144] Kada je u pitanju koža, njen kapacitet i sposobnost da zadrži vodu je usko vezana za stratum corneum koji je barijera za gubitak vode.[145] Posmatrajući kožu lica može se primetiti da je ona posebno podložna promenama sa smenama godišnjih doba. Njena funkcionalnost je daleko manja kada je suvo i hladno vreme za razliku od toplog i vlažnog vremena koje imamo tokom letnjeg perioda. Veliki procenat žena smatra da im je suvo lice, osećaju nelagodu, zatezanje kože i svrab, a određena istraživanja su pokazala da se na tržištu ne mogu naći proizvodi koji bi u potpunosti zadovoljili potrebe potrošača kada je u pitanju vlaženje kože. [146] Međutim, postoje supstance u ulju od semenki grožđa koja u sebi nose određene benefite kada je u pitanju hidratacija kože, i jedan od njih su masne kiseline. Masne kiseline u ulju od semenki grožđa ga čine odličnim ovlaživačem jer formira zaštitnu prepreku na koži i sprečava gubitak vlage. Takođe, treba naglasiti da je ovo ulje lako, lakše je od kokosovog ulja i ulja jojobe,[147] i zbog takve svoje karakteristike ono ne može da zaguši pore, što znači da se može koristiti čak i za masnu kožu.[148] Ono hidrira kožu i dobro „balansira“ masna i suva područja kože. Ulje od semenki grožđa takođe deluje kao izvrsno bazno ulje za mešanje sa esencijalnim uljima ako želite da njima dodatno nahranite kožu.[149]

EKSPERIMENTALNA FAZA UPOTREBE ULJA OD SEMENKI GROŽĐA

Ukupna proizvodnja grožđa u svetu je u 2012. godini bila 67 miliona tona. Kina, Sjedinjene Američke Državame, Italija, Francuska, Španija, Turska i Čile, postaju glavni proizvođači grožđa a proizvodnja se značajno razvija u zemljama bliskog istoka među kojima je počeo da se ističe i Iran.[150] Od ukupne proizvedene količine grožđa u svetu u toku procesa proizvodnje vina i sokova nastaje oko 5-10 miliona tona otpada, koji sadrži pokožicu sa semenkama.[151] Dok je nekada ovaj ostatak od proizvodnje vina i sokova predstavljao zaista samo otpad, danas je poznato nekoliko načina njegovog iskorišćavanja. Spektar upotrebe ovih proizvoda je jako širok: od proizvodnje prirodnih đubriva, izdvajanje alkohola ili kiselina, preko izdvajanja polifenolnih jedinjenja do proizvodnje ulja.[152] Semenka grožđa je lako dostupna sirovina sa obzirom da je jedan od glavniih nusprodukata u proizvodnji vina. Od suvog ostatka koji ostaje nakon ceđenja grožđa, oko 25% od ukupne količine grožđa, čak trećinu čine semenke grožđa.[153] Upravljanje velikim količinama organskog otpada koji nastaje u prehrambenoj industriji predstavlja ozbiljan ekološki problem. Neprestano se traga za novim procesima za kontrolisano odlaganje otpada i njegovo prevođenje u druge biološki aktivne i iskoristljive proizvode. Poslednjih nekoliko godina semenke grožđa su sve više u žiži interesovanja zato što sadrže značajnu količinu ulja i polifenolnih jedinjenja, koja su poznata po svojim antioksidativnim svojstvima.[154] Sa druge strane ulje iz semenke grožđa se karakteriše izuzetnim fizičko-hemijskim i senzornim karakteristikama, i veoma je bogato biološki aktivnim materijama.[155]

Uobičajeno je da su svojstva prodiranja proizvoda za lokalnu kozmetološku primenu jasno povezana sa tipom proizvoda koji se koristi. Takođe, prikladne in vivo metode su važne da okarakterišu prodiranje čestica i molekula. Kako god, konvencionalne in vitro metode merenja uvek zahtevaju uzimanje delića kože za biopsiju, što nije pravi prikaz kao u in vivo studiji, koja je uzeta i za ovaj eksperiment.[156] Iz tih razloga ovaj eksperiment se obavio in vivo, ali zbog nepristupačnosti bilo kakvim aparatima, krajnji rezultat je zasnovan na ličnom dojmu svakog volontera.

U ovoj studiji korišćeno je hladno ceđeno ulje od semenki grožđa proizvođača Probotanic, a u eksperimentu je učestvovalo sedam volontera (četiri ženskih i tri muška), uzrastne dobi od dvadeset pet do pedeset godina. Volonteri su zamoljeni da minimum dvadeset četiri sata ne koriste ništa pre prvog nanošenja ulja. Pre svakog nanošenja podrazumevalo se umivanje mlakom vodom i koža se ostavljala blago navlažena radi bolje apsorbcije ulja. Potom se ulje nanosilo na kožu lica, nanoseći jednu kap na čelo, i po jednu kap na jedan i drugi obraz. Zatim su volonteri bili zamoljeni da se ne umivaju tri do četiri sata nakon nanošenja ulja radi što boljih rezultata. Ovaj postupak su oni individualno ponavljali svake večeri narednih deset dana. Nakon tog perioda, svaki volonter pojedinačno je izneo svoje utiske o upotrebi ovog ulja. Rezultati su izneseni procentualno i podeljeni su u nekoliko grupa.

Nakon 10 dana korišćenja ulja od semenki grožđa rezultati su bili sledeći:

100% je osetilo da im je lice mekše i glatko,
100% će ovo ulje preporučiti članovima porodice,
85% je reklo da im je koža čvršća,
85% smatra lice hidriranim,
85% vidi poboljšanje u teksturi kože,
71% im lice izgleda jedro,
71% smatra da im je lice negovano,
71% će nastaviti da koristi ovo ulje.

Savetovano je volonterima, tako stoji i u deklaraciji proizvoda, da ukoliko nastave sa korišćenjem ulja od semenki grožđa da povremeno naprave pauzu od nekoliko dana zbog mogućnosti smanjenja sposobnosti kože da apsorbuje ulje.

Ova studija in vivo je pokazala da ulje od semenki grožđa ima značajno dejstvo kada je u pitanju nega kože zbog njenih karakteristika, svojstva, kao i hemijskog sastava, a krajnje pozitivna stvar se ogleda u tome što ovo ulje nije skupo i dostupno je svima.

GLAVA 5

ZAKLJUČAK

Kroz modernu evoluciju i otkrivanje novih sastojaka, sve je veća potreba za kozmetičkim preparatima koji doprinose zdravijem i lepšem izgledu čoveka. Dok se neki okreću za hemijskim preparatima, drugi prednost daju prirodnim sastojcim. Kroz ovaj rad prikazan je razvoj kozmetologije od drevnih vremena pa sve do danas i primećuje se kako hemijski sastav doživljava određeni progres u smislu da se sve više korporacija okreće ka što prirodnijim sastojcima. U Sjedinjenim Američkim državama je prodaja organskih proizvoda za negu kože 2012. godine zabeležila promet od preko 7,6 biliona dolara prometa i predviđa se da će do 2019. godine dostići cifru od 13,2 biliona dolara, što je konkretan pokazatelj korišćenja prirodnih sastojaka.[157]

Ovo ulje je pokazalo značajne efekte na koži o čemu je pisano u eksperimentalnoj fazi ovog rada. Takođe, ono što je bitno da se spomene je da ulje od semenki grožđa polako ali sigurno osvaja svetsko tržište baš zbog svojih benefita koji se vidu kroz njegovu upotrebu.

Kroz rad je prikazan i hemijski sastav koji čine tokoferol, lipidi i fosfolipidi, nezasićene masne kiseline, polifenoli i flavanoidi i svi oni imaju značajnu ulogu kada je u pitanju nega kože.

Ono što posebno treba naglasiti je progresija koju doživljava semenka grožđa, naime, primećen je ogroman publicitet semenke grožđa zbog njenih kvalitetnih sastojaka i sve više se koristi u kozmetičkim preparatima. Naravno, vredno je još jednom spomenuti i to da se za pravljenje ovog ulja koristi ono što je nekada bio „otpad“ u proizvodnji vina.

Na osnovu navedenog, danas se bez dileme može smatrati da semenke grožđa zaista ne predstavljaju otpadni materijal već veoma kvalitetnu sirovinu za dobijanje jednog od najkvalitetnijih ulja. Sa druge strane, i samo ulje izdvojeno iz semenke grožđa, zbog visokog sadržaja biološki aktivnih materija, predstavlja veoma kvalitetnu sirovinu za proizvodnju farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda visokog kvaliteta.

BIBLIOGRAFIJA

Patzelt, J. Lademann, H. Richter, M.E. Darvin, S. Schanzer, G. Thiede, W. Sterry, T. Vergou and M. Hauser, „In vivo investigations on the penetration of various oils and their influence on the skin barrier“, Skin Research and Technology, November, 2011
Aleksandra N Radovanović., KARAKTERIZACIJA I KORELACIJA BIOAKTIVNIH FENOLNIH JEDINJENJA CRVENIH VINA BALKANA I NJIHOVA ANTIOKSIDACIONA I ANTIMIKROBNA SVOJSTVA (doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Hemijski fakultet) 2014
alternativa-za-vas.com/index.php/clanak/article/grozde
Anđelković, Z. Marko, „Optimizacija ekstrakcije i karakterizacije folnih jedinjenja i bio ulja iz sorti Vranac i Merlo (Vitis vinifera L.) i njihova potencijalna primena.“ (Doktorska disertacija, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu, 2015)
Baumann, Leslie. COSMETIC DERMATOLOGY: PRINCIPLES AND PRACTICE (McGraw Hill Companies, USA) 2009
Baumann, Leslie. COSMETIC DERMATOLOGY: PRINCIPLES AND PRACTICE (McGraw Hill Companies, USA) 2009
Bralley, EE; Hargrove, JL; Greenspan, P; Hartle, DK. Topical anti-inflammatory activities of vitis rotundifolia (Muscadine Grape) extracts in the tetradecanoylphorbol acetate model of ear inflammation ( Med. Food2007)
Chacona, MR; Ceperuelo-Mallafrea, V; Maymo-Masipa, E; Mateo-Sanzb, JM; Arolac, L; Guitierreza, C; Fernandez-Reald, JM; Ardevolc, A; Simona, I; Vendrella, J. Grape-seed procyanidins modulate inflammation on human differentiated adipocytes in vitro. (Cytokine2009)
Charis M. Galanakis, HANDBOOK OF GRAPE PROCESSING BY-PRODUCTS (Elsevier Inc. London) 2017
Avi Shai; Howard I. Maibach; Robert Baran, Handbook of Cosmetic Skin Care (London: Informa) 2009
FAO-STAT: Food and Agriculture Organization, (Rome, Italy)
Food and Drug Administration (FDA). Frequency of use of cosmetic ingredients. FDA Database.2011. Washington, DC:FDA
Helena Karalić, Polifenolne tvari u vinu (Prehrambeno-tehnološki fakultet Osijek) 2014
http://elektron.tmf.bg.ac.rs/organskahemija/Lipidi-13_14.pdf
http://flipper.diff.org/app/items/5205
http://plantagea.hr/prirodna-kozmetika/ix-ulja-za-kozu-2/odabir-sastojaka-2/prema-masnim-kiselinama-2/
http://prirodnilek.com/slobodni-radikali/
http://uest.ntua.gr/iwwatv/proceedings/pdf/Sotiropoulou_et_al.pdf
http://www.centerchem.com/Products/DownloadFile.aspx?FileID=6846
http://www.cosmeticsinfo.org/Ancient-history-cosmetics
http://www.dgt.uns.ac.rs/download/ishrana04p.pdf
http://www.mdpi.com/1422-0067/11/2/622/htm#b102-ijms-11-00622
http://www.medioteka.hr/portal/ss_biologija2.php?ktg=9&pktg=&mid=39
http://www.nikel.com.hr/ceramidi-ps18
https://beautymunsta.com/beauty-benefits-of-grapeseed-oil-for-skin-hair/
https://farmaceuti.com/tekstovi/farmakologija-2/liposolubilni-vitamini/
https://farmaceuti.com/tekstovi/unc/vinova-loza-u-medicini-i-farmaciji/
https://prirodnoizdravo.com/ulje-od-kostica-grozda/
https://vitkigurman.com/hladno-cedeno-i-nerafinisano-ulja/
https://www.cosmeticseurope.eu/cosmetics-industry/history-cosmetics
https://www.curejoy.com/content/benefits-of-grape-seed-oil-for-skin/
https://www.goodhealthacademy.com/health-benefits/grapeseed-oil-for-skin/
https://www.granum.rs/hladno-cedena-i-devicanska-ulja/ulje-semena-grozda
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4976416/
https://www.personalcarecouncil.org/aboutus/ history?page=2&fbclid
https://www.probotanic.com/informacije/sve-blagodeti-ulja-kostica-grozda/
https://www.researchgate.net/publication/262451967_The_potential_for_production_of_grape_seed_oil_in_New_Zealand [accessed Apr 02 2018]
https://www.webmd.com/diet/grape-seed-extract
Jason Backe and others., MILADY STANDARD COSMETOLOGY, Cengage learning 2016
Johnson H. 1989. The story of wine, Mitchell Beaszley, London
Kinsella, J.E. (1974): Grapeseed oil, A rich source of linoleic acid. Food Technol
Kozmetologija, „Kako da se izborimo sa dehidriranom kožom,“ EstetikPro, Januar 2017
Bauman, COSMETIC DERMATOLOGY: Principles and Practice (McGraw-Hill; USA) 2009
Mark, Less. Skin Care Beyond the Basics, 4^th edition, (New York: Milady) 2012
Marko V. Malićanin, “IZOLOVANJE I FIZIČKO-HEMIJSKA KARAKTERIZACIJA ULJA IZ SEMENA CRVENIH SORTI GROŽĐA” (PhD. dissertation, UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF AGRICULTURE, Beograd, 2014)
Matthaus, B., Virgin grape seed oil: Is it really nutrition highlight?, (Eur. J. Lipid Sci. Technol.)
McGovern P. E. 1995. The origins and ancient history of wine, Gordon and Breach, Amsterdam
Milan B. Stojković, „ANTIOXIDANT ACTIVITY, PHENOLIC AND MINERAL CONTENT OF PLANT SPECIES: Geranium macrorrhizum L., Allium ursinum L., Stachys germanica L. AND Primula veris L. (PhD. dissertation, UNIVERSITY OF NIŠ FACULTY OF SCIENCE AND MATHEMATICS DEPARTMEN OF CHEMISTRY, Nis, 2014)
Milosavljević Marijana, „Hidratacija, ključna stvar za zdravlje kože,“ EstetikPro, Januar 2016
Milosavljević Marijana, „Voda kao najbolji antiage sastojak,“ EstetikPro, Jun 2018
Mukhtar H, Elmets CA. Photocarcinogenesis: mechanisms, models and human health implications. Photochem Photobiol 1996
Nichols JA, Katiyar SK. Skin photoprotection by natural polyphenols: anti-inflammatory, antioxidant and DNA repair mechanisms. (Arch Dermatol Res) 2010
Nikitović, mr Milijanka, KOZMETIČKI LEKSIKON (Novi Sad: SP PRINT, 2012)
OXFORD DICTIONARY OF Biochemistry and Molecular Biology REVISED EDITION 2000
Pardo, J.E., Fernandez, E., Rubio, M., Alvarruiz, A. Alonso, G.L., Characterization of grape seed oil from different grape varieties (Vits vinifera), (Eur. J. Lipid Sci. Technol.) 2009
Passos, C.P.Yilmaz, S., Silva, C.M., Coimbra, M.A., Enhancement of grape seed oil extraction using a cell wall degrading enzyme cocktail, (Food Chemistry) 2009
Rebecca, Penzer; Steven J. Erser, Principles of Skin Care: A Guide for Nurses and Other Health Care Professionals, (Chichester: Wiley-Blackwell), 2010
Scalbert A, Johnson IT, Saltmarsh M. Polyphenols: antioxidants and beyond, 2005
Senka Mazić, Kozmetologija 1 (Beograd:zavod za udžbenike, 2011)
Senka Mazić, Živorad Nidžović, Kozmetologija za 2,3. ili 4. razred medicinske škole (Beograd:zavod za udžbenike,2013)
Shi J, Yu J, Pohorly JE, Kakuda Y. Polyphenolics in grape seeds-biochemistry and functionality. J Med Food 2003, 6.
Terri, A. Nojak., Aesthetics Exposed Mastering Skin Care in a Medical Setting and Beyond, (Allured Publishing Corporation), 2014
Tomaino A, Cristani M, Cimino F, Speciale A, Trombetta D, Bonina F, et al. In vitro protective effect of a Jacquez grapes wine extract on UVB-induced skin damage. Toxicol In Vitro 2006, 402
Kulcitki, P.F. Vlad, GH. Duca, T. Lupascu, Investigation of grape seed proanthocianidins achievements and perspectives, (Chemistry journal of Moldova) 2007
Varinia M., Michalun; Joseph C. Dinardo, MILADY SKIN CARE AND COSMETIC INGREDIENTS DICTIONARY, (New York, USA) 2015
Watson, Ronald Ross; Preedy, Victor R.; Zibadi, Sherma. POLYPHENOLS IN HUMAN HEALTH AND DISEASE (Voluje 1, Academic Press, Jamestown Road , London)
gcimagazine.com
Yumiko Nakamura,Sumiko Tsuji,Yasuhide Tonogai, Analysis of Proanthocyanidins in Grape Seed Extract, Helath Foods and Grape Seed Oil (Journal of Health Science) 2003
Zoričić Milorad, VINOGRADARSKO VINARSKI PRIRUČNIK, (Split, Slobodna Dalmacija d.d. 2013)

[1] Food and Drug Administration (FDA). Frequency of use of cosmetic ingredients. FDA Database.2011. Washington, DC:FDA.

[2] Senka Mazić, Kozmetologija 1 (Beograd:zavod za udžbenike, 2011), 1.

[3] Isto, 2.

[4] Senka Mazić, Živorad Nidžović, Kozmetologija za 2,3. ili 4. razred medicinske škole (Beograd:zavod za udžbenike,2013), 12.

[5] https://www.cosmeticseurope.eu/cosmetics-industry/history-cosmetics

[6] Senka Mazić, Kozmetologija 1 (Beograd:zavod za udžbenike, 2011), 3.

[7] Senka Mazić, Živorad Nidžović, Kozmetologija za 2,3. ili 4. razred medicinske škole (Beograd:zavod za udžbenike,2013), 14.

[8] http://www.cosmeticsinfo.org/Ancient-history-cosmetics

[9] https://www.cosmeticseurope.eu/cosmetics-industry/

[10] Michalun. M Varinia; Dinardo, Joseph C., MILADY SKIN CARE AND COSMETIC INGREDIENTS DICTIONARY, (New York, USA) 2015, 3-5.

[11] https://www.personalcarecouncil.org/aboutus/ history?page=2&fbclid

[12] ed. Avi Shai; Howard I. Maibach; Robert Baran, Handbook of Cosmetic Skin Care (London: Informa) 2009

[13] Salvador, Amparo; Chisvert, Alberto, Analysis of cosmetic product, (Amsterdam, 2007), 32-33.

[14] MILADY SKIN CARE AND COSMETIC INGREDIENTS DICTIONARY, 3-5.

[15] https://www.webmd.com/diet/grape-seed-extract

[16] Galanakis, Charis M., HANDBOOK OF GRAPE PROCESSING BY-PRODUCTS (Elsevier Inc. London, 2017) 270.

[17] alternativa-za-vas.com/index.php/clanak/article/grozde

[18] Anđelković, Z. Marko, „Optimizacija ekstrakcije i karakterizacije folnih jedinjenja i bio ulja iz sorti Vranac i Merlo (Vitis vinifera L.) i njihova potencijalna primena.“ (Doktorska disertacija, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu, 2015), 13

[19] McGovern P. E. 1995. The origins and ancient history of wine, Gordon and Breach, Amsterdam.

[20] Johnson H. 1989. The story of wine, Mitchell Beaszley, London

[21] Anđelković Z. Marko, 14-15.

[22] Zoričić Milorad, VINOGRADARSKO VINARSKI PRIRUČNIK, (Split, Slobodna Dalmacija d.d. 2013), 17-18.

[23] Marko Malićanin

[24] Marko Malićanin Phd

[25] Kinsella, J.E. (1974): Grapeseed oil, A rich source of linoleic acid. Food Technol. 28:58-60

[26] Marko Phd

[27] Ibid

[28] Marko Phd

[29] Ibid

[30] http://flipper.diff.org/app/items/5205

[31] Senka Mazić, Kozmetologija 1, 56-57.

[32] Ibid, 52.

[33] http://www.centerchem.com/Products/DownloadFile.aspx?FileID=6846

[34] Senka Mazić, Kozmetologija 1, 54.

[35] Marko Malićanin Phd, 9.

[36] http://www.dgt.uns.ac.rs/download/ishrana04p.pdf

[37] http://www.centerchem.com/Products/DownloadFile.aspx?FileID=6846

[38] Mr Milijanka Nikitović, 281.

[39] http://plantagea.hr/prirodna-kozmetika/ix-ulja-za-kozu-2/odabir-sastojaka-2/prema-masnim-kiselinama-2/

[40] Mr Milijanka Nikitović, 226.

[41] http://plantagea.hr/prirodna-kozmetika/ix-ulja-za-kozu-2/odabir-sastojaka-2/prema-masnim-kiselinama-2/

[42] http://elektron.tmf.bg.ac.rs/organskahemija/Lipidi-13_14.pdf

[43] Senka Mazić, Kozmetologija 1, 93.

[44] https://farmaceuti.com/tekstovi/unc/vinova-loza-u-medicini-i-farmaciji/

[45] Marko Malićanin Phd, 14.

[46] Marko Malićanin Phd, 24.

[47] Marko Malićanin Phd, 24.

[48] http://elektron.tmf.bg.ac.rs/organskahemija/Lipidi-13_14.pdf

[49] Marko Malićanin Phd, 24.

[50] http://elektron.tmf.bg.ac.rs/organskahemija/P4_LIPIDI-master14.pdf

[51] Marko Malićanin Phd, 15.

[52] http://www.nikel.com.hr/ceramidi-ps18

[53] http://flipper.diff.org/app/items/5205

[54] Watson,i Ronald Ross; Preedy, Victor R.; Zibadi, Sherma. POLYPHENOLS IN HUMAN HEALTH AND DISEASE (Voluje 1, Academic Press, Jamestown Road , London) 2014, 47.

[55] Ibid, 865-867.

[56] http://flipper.diff.org/app/items/5205

[57] Rezveratrol je polifenolno jedinjenje pronađeno u koži i semenu grožđa, kikirikija, crnom vinu kao i drugim vidovima hrane, i saopšteno je da ima širok spektar bioloških i farmakoloških svojstava. Resveratrol je moćan antioksidant sa anti-upalnim svojstvima. Studije su pokazale da resveratrol deluje preventivno protiv raznih vidova kancera, sprečavanjem raznih ćelija koje mogu da iniciraju tumor. Baumann, Leslie. COSMETIC DERMATOLOGY: PRINCIPLES AND PRACTICE (McGraw Hill Companies, USA) 2009, 301.

[58] http://flipper.diff.org/app/items/5205

[59] Milan B. Stojković, „ANTIOXIDANT ACTIVITY, PHENOLIC AND MINERAL CONTENT OF PLANT SPECIES: Geranium macrorrhizum L., Allium ursinum L., Stachys germanica L. AND Primula veris L. (PhD. dissertation, UNIVERSITY OF NIŠ FACULTY OF SCIENCE AND MATHEMATICS DEPARTMEN OF CHEMISTRY, Nis, 2014), 12.

[60] Ibid, 12.

[61] Slobodni radikali su jaki oksidansi (teže da preotmu elektron drugim molekulima), a njih neutrališu antioksidansi, jer imaju elektrone koje mogu da daju oksidansima i tako ih stabilizuju (da ne budu reaktivni). Slobodni radikali pokreću lančane reakcije, jer kada nekom stabilnom molekulu preotmu elektron, on postaje slobodni radikal. A pa sada taj slobodni radikal napda druge molekule, da im preotme elektron i postane stabilan, i tako u krug. Slobodni radikali oštećuju sve ćelijske strukture: ćelijsku membranu, ćelijske organele, a najveća šteta nastaje kada dođe do oštećenja genetskog materijala, DNK. Promene u genima vode ka mutacijama, a mutacije ćelija mogu biti i ka malignim ćelijama. Slobodni radikali takodje ubrzavaju starenje organizma, jer dovode do ubrzanog propadanja ćelija. (http://prirodnilek.com/slobodni-radikali/, 2018).

[62] Mr Milijanka Nikitović, 376.

[63] Milan B. Stojković, 13.

[64] Karalić, Helena., Polifenolne tvari u vinu (Prehrambeno-tehnološki fakultet Osijek) 2014, 2.

[65] Kulcitki V., Vlad P.F., Duca GH., Lupascu T., Investigation of grape seed proanthocianidins achievements and perspectives, (Chemistry journal of Moldova) 2007, 37.

[66] Radovanocić N., Aleksandra., KARAKTERIZACIJA I KORELACIJA BIOAKTIVNIH FENOLNIH JEDINJENJA CRVENIH VINA BALKANA I NJIHOVA ANTIOKSIDACIONA I ANTIMIKROBNA SVOJSTVA (doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Hemijski fakultet, 2014), 17.

[67] Salvador, Amparo; Chisvert, Alberto, Analysis of cosmetic product, (Amsterdam, 2007), 356.

[68] Nakamura. Yumiko., Tsuji. Sumiko., Tonogai. Yasuhide, Analysis of Proanthocyanidins in Grape Seed Extract, Helath Foods and Grape Seed Oil (Journal of Health Science, 2003) 45.

[69] https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4976416/

[70] Salvador, Amparo; Chisvert, Alberto, Analysis of cosmetic product, (Amsterdam, 2007),367.

[71] Kada govorimo o nekom vitaminu, uglavnom mislimo na samo jednu komponentu. Sa većinom vitamina je tako, ali vitamin E tu pokazuje svoju posebnost. Naime, vitamin E obuhvata čak osam hemijski vrlo sličnih supstanca koje sve pokazuju i sličnu aktivnost. Zovemo ih tokoferoli. Najvažnijim se smatra α-tokoferol koji je i najzastupljeniji te pokazuje najveću biološku aktivnost. Možemo gotovo reći da je postao sinonim za vitamin E. (http://www.dietpharm.hr/e-vitamin-i4, 2017)

[72] Nikitović, mr Milijanka, KOZMETIČKI LEKSIKON (Novi Sad: SP PRINT, 2012), 362.

[73] http://flipper.diff.org/app/items/5205

[74] https://www.ncbi.nlm.nih.gov

[75] Senka Mazić, Kozmetologija 1, 146-147.

[76] Liposolubilni vitamini su vitamini koji su rastvorljivi u mastima. (https://farmaceuti.com/tekstovi/farmakologija-2/liposolubilni-vitamini/, 2018.)

[77] Ibid, 146.

[78] https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4976416/

[79] Ibid

[80] http://uest.ntua.gr/iwwatv/proceedings/pdf/Sotiropoulou_et_al.pdf

[81] Mr Milijanka Nikitović, 376.

[82] Marko V. Malićanin, “IZOLOVANJE I FIZIČKO-HEMIJSKA KARAKTERIZACIJA ULJA IZ SEMENA CRVENIH SORTI GROŽĐA” (PhD. dissertation, UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF AGRICULTURE, Beograd, 2014), 31.

[83]https://www.researchgate.net/publication/262451967_The_potential_for_production_of_grape_seed_oil_in_New_Zealand [accessed Apr 02 2018].

[84] Penzer, Rebecca; Erser, Steven J., Principles of Skin Care: A Guide for Nurses and Other Health Care Professionals, (Chichester: Wiley-Blackwell), 2010, 11.

[85] Mazić, Senka; Kovčić, Biljana; Marković, Jadranka, ESTETSKA NEGA 1 (Beograd: Zavod za udžbenike), 2006, 25.

[86] MILADY SKIN CARE AND COSMETIC INGREDIENTS DICTIONARY, 11.

[87] ed. Avi Shai; Howard I. Maibach; Robert Baran, Handbook of Cosmetic Skin Care (London: Informa) 2009, 4.

[88] Mazić. Senka, KOZMETOLOGIJA II: Kozmetički preparati (Beograd: Multigraf) 2004, 143.

[89] Mazić, Senka; Kovčić, Biljana; Marković, Jadranka., ESTETSKA NEGA I, 28.

[90] Hinchcliffe, S. S. Montague; R. Watson, PHYSIOLOGY for NURSING PRACTICE (London: Bailere Tindall), 1999

[91] Marieb, E.; Hoehn K., Human anatomy and physiology (San Francisko: Pearson Benjamin Cummings), 2007

[92] Penzer, Rebecca; Erser, Steven J., Principles of skin care, 12.

[93] Mazić, Senka; Kovčić, Biljana; Marković, Jadranka., ESTETSKA NEGA 1, 27.

[94] Bauman, Leslie., COSMETIC DERMATOLOGY: Principles and Practice (McGraw-Hill; USA) 2009, 8.

[95] Handbook of Cosmetic Skin Care, 4.

[96] MILADY SKIN CARE AND COSMETIC INGREDIENTS DICTIONARY, 19.

[97] Kozmetologija za 2,3. ili 4. razred medicinske škole, 20.

[98] Lees, Mark. Skin Care Beyond the Basics, 4^th edition, (New York: Milady) 2012, 7.

[99] MILADY SKIN CARE AND COSMETIC INGREDIENTS DICTIONARY, 19.

[100] Skin Care Beyond the Basics, 4^th edition, 8.

[101] KOZMETOLOGIJA II: Kozmetički preparati, 145.

[102] Skin Care Beyond the Basics, 4^th edition, 8.

[103] KOZMETOLOGIJA II: Kozmetički preparati, 145.

[104] Kozmetologija za 2,3. ili 4. razred medicinske škole, 23.

[105] Kozmetologija za 2,3. ili 4. razred medicinske škole, 27.

[106] KOZMETOLOGIJA II: Kozmetički preparati, 148.

[107] Mark, Less, 14.

[108] https://www.futurederm.com/everything-ever-wanted-know-applying-oils-skin/?fbclid=IwAR0owqflYXiKfHjGR7fh6_EKbU1XI-USwrk8ArayGvN1PS_7UFZVgYLT7T8

[109] https://www.futurederm.com/how-do-skin-care-ingredients-absorb-into-the-skin/?fbclid=IwAR1hlViuIXatn6bJjOvwfeAu3Hvs7Anc2uuXpF8AgCRtql6P9uPnnHSy_gU

[110] Ibid

[111] https://www.probotanic.com/informacije/sve-blagodeti-ulja-kostica-grozda/

[112] Ibid, 376.

[113] Kozmetologija 1, 135.

[114] Borel, Andre O., Paye, Mark., Maibach, Howard I., eds. HANDBOOK of COSMETIC SCIENCE and TECHNOLOGY, third edition, (USA: Informa healthcare) 2009, 296.

[115] Baumann, Leslie. COSMETIC DERMATOLOGY: PRINCIPLES AND PRACTICE (McGraw Hill Companies, USA) 2009, 292.

[116] Kozmetologija 1, 136.

[117] Watson,i Ronald Ross; Preedy, Victor R.; Zibadi, Sherma, 48

[118] Scalbert A, Johnson IT, Saltmarsh M. Polyphenols: antioxidants and beyond, 2005, 81.

[119] Watson,i Ronald Ross; Preedy, Victor R.; Zibadi, Sherma, 48.

[120] Fagocitoza je proces unošenja većih čestica (koje mogu biti delovi stanice, kao na primer bakterijska stanica) u veću stanicu. Proces se odvija na taj način što se stanična membrane “domaćina” umota i čestica obavije fagocitoznim mehurićem. Najbolji primer ovog procesa primećujemo kod leukocita (bela krvna zrnca), jer oni koriste baš fagocitozu za unošenje i onesposobljavanje bakterija koje dospeju u naše telo, i zato fagocitoza ima važnu ulogu u imunološkom sistemu. (http://www.medioteka.hr/portal/ss_biologija2.php?ktg=9&pktg=&mid=39)

[121] Monicit je veliki leukocit mononuklearnog fagocitnog sistema, sa bledo obojenom citoplazmom i jezgrom u obliku potkovice. Pronađen je u koštanoj srži i krvotoku. (OXFORD DICTIONARY OF Biochemistry and Molecular Biology REVISED EDITION)

[122] POLYPHENOLS IN HUMAN HEALTH AND DISEASE, 52.

[123] Chacona, MR; Ceperuelo-Mallafrea, V; Maymo-Masipa, E; Mateo-Sanzb, JM; Arolac, L; Guitierreza, C; Fernandez-Reald, JM; Ardevolc, A; Simona, I; Vendrella, J. Grape-seed procyanidins modulate inflammation on human differentiated adipocytes in vitro. (Cytokine 2009), 137–142.

[124] http://www.mdpi.com/1422-0067/11/2/622/htm#b102-ijms-11-00622

[125] Bralley, EE; Hargrove, JL; Greenspan, P; Hartle, DK. Topical anti-inflammatory activities of vitis rotundifolia (Muscadine Grape) extracts in the tetradecanoylphorbol acetate model of ear inflammation (J. Med. Food 2007), 636–642.

[126] Anđelković Z. Marko, 48.

[127] Mukhtar H, Elmets CA. Photocarcinogenesis: mechanisms, models and human health implications. Photochem Photobiol 1996, 355-367.

[128] KOZMETOLOGIJA II, 203-204.

[129] Watson, Ronald Ross; Preedy, Victor R.; Zibadi, Sherma. POLYPHENOLS IN HUMAN HEALTH AND DISEASE (Voluje 1, Academic Press, Jamestown Road , London) 2014, 865-867.

[130] Jason Backe and others., MILADY STANDARD COSMETOLOGY, (Cengage learning Milady, Boston: 20 Chanel Centre Street) 2016, 185-187.

[131] KOZMETOLOGIJA II, 202.

[132] Jason Backe and others., MILADY STANDARD COSMETOLOGY, (Cengage learning Milady, Boston: 20 Chanel Centre Street) 2016, 185-187.

[133] Burgess, Cheryl M., COSMETIC DERMATOLOGY (Springer) 2005, 41.

[134]Watson, Ronald Ross; Preedy, Victor R.; Zibadi, Sherma. POLYPHENOLS IN HUMAN HEALTH AND DISEASE (Volume 1, Academic Press, Jamestown Road , London) 2014, 820.

[135] Watson, Ronald Ross; Preedy, Victor R.; Zibadi, Sherma., 865-867.

[136] Terri, A. Nojak., Aesthetics Exposed Mastering Skin Care in a Medical Setting and Beyond, (Allured Publishing Corporation) 2014.

[137] Watson, Ronald Ross; Preedy, Victor R.; Zibadi, Sherma., 865-867.

[138] Lees, Mark., 363.

[139] Ibid, 363-364.

[140] Ibid, 41.

[141] Ibid.

[142] Tomaino A, Cristani M, Cimino F, Speciale A, Trombetta D, Bonina F, et al. In vitro protective effect of a Jacquez grapes wine extract on UVB-induced skin damage. Toxicol In Vitro 2006, 402.

[143] Marijana Milosavljević, „Voda kao najbolji antiage sastojak,“ EstetikPro, Jun 2018, 25.

[144] Marijana Milosavljević, „Hidratacija, ključna stvar za zdravlje kože,“ EstetikPro, Januar 2016, 20.

[145] Ibid

[146] Kozmetologija, „Kako da se izborimo sa dehidriranom kožom,“ EstetikPro, Januar 2017, 7.

[147] https://beautymunsta.com/beauty-benefits-of-grapeseed-oil-for-skin-hair/

[148] https://www.curejoy.com/content/benefits-of-grape-seed-oil-for-skin/

[149] https://prirodnoizdravo.com/ulje-od-kostica-grozda/

[150] FAO-STAT: Food and Agriculture Organization, (Rome, Italy)

[151] Matthaus, B., Virgin grape seed oil: Is it really nutrition highlight?, (Eur. J. Lipid Sci. Technol.) 645-650.

[152] Marko V. Malićanin, 2.

[153] Passos, C.P.Yilmaz, S., Silva, C.M., Coimbra, M.A., Enhancement of grape seed oil extraction using a cell wall degrading enzyme cocktail, (Food Chemistry) 2009, 48-53.

[154] Marko V. Malićanin, 2.

[155] Pardo, J.E., Fernandez, E., Rubio, M., Alvarruiz, A. Alonso, G.L., Characterization of grape seed oil from different grape varieties (Vits vinifera), (Eur. J. Lipid Sci. Technol.) 2009, 188-193.

[156] A. Patzelt, J. Lademann, H. Richter, M.E. Darvin, S. Schanzer, G. Thiede, W. Sterry, T. Vergou and M. Hauser, „In vivo investigations on the penetration of various oils and their influence on the skin barrier“, Skin Research and Technology, November, 2011, 364.

[157] www.gcimagazine.com

POSTANI I TI KOZMETICAR-ESTETICAR

OVDE

informacije na telefon

POZOVI