ISHRANA DECE SVIH UZRASTA

YORK UNIVERSITY USA
Akademija za estetiku i kozmetologiju „Purity“
Seminarski rad iz predmeta Ishrana
ISHRANA DECE SVIH UZRASTA
Profesor: dr Momčilo Matić Student: Jelisaveta Kojić
Beograd, 2020.SADRŽAJ
1. Uvod……………………………………………………………………………………………..3
2. Metabolizam…………………………………………………………………………………..4
3. Ishrana u najranijem detinjstvu………………………………………………………….5
4. Ishrana dece……………………………………………………………………………………6
5. Ishrana školske dece………………………………………………………………………..7
6. Deca i navike u ishrani…………………………………………………………………….9
7. Ishrana u pubertetu i adolescenciji…………………………………………………..10
8. Zaključak……………………………………………………………………………………..11
9. Literatura……………………………………………………………………………………..123
Uvod
Onakvi smo kakvu hranu uzimamo !
Od davnina je poznato da smo onakvi kakvu hranu uzimamo, jer sve što postoji na našoj
planeti ima svoju vibraciju i dejstvo na okolinu. Tako, od onog što unosimo u svoj organizam
zavisi funkcionisanje našeg celokupnog sistema, naše misli i osećanja, ponašanje, odnos
prema celokupnom životu i naravno, zdravlje.
Još je poznati grčki lekar Hipokrat rekao: “Tvoja hrana biće tvoj lek”. Savremena medicina
je nakon decenija istraživanja došla do zaključka da je uzrok čovekovih bolesti upravo hrana
koju jede ili ona koju ne jede.
Čovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloženje direktno su uslovljeni načinom
ishrane koji svakodnevno primenjuje. Pravilna i zdrava ishrana pomaže pojedincu da se lakše
suoči sa životnim teškoćama i da se zaštiti od mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolesti.
Zdrava ishrana u porodici omogućava mnogo pravilniji fizički i duhovni razvoj dece i više
radosti i ljubavi u međusobnoj komunikaciji i zajedničkom životu.
Uloga i značaj pravilne ishrane naročito dolazi do izražaja u detinjstvu kada dolazi do
najintezivnijeg rasta i razvoja. Smatra se da ona predstavlja osnovu zdravlja za ceo život.
Zbog toga će u ovom radu biti detaljnije prikazana ishrana dece svih uzrasta. 4
Metabolizam
Metabolizam je proces iskorišćavanja hranljivih materija iz hrane koja se unosi i pretvaranje
u energiju. Dva procesa su prisutna u razgradnji hranljivih materija a to su katabolizam i
anabolizam.

Katabolizam predstavlja razlaganje hrane i pretvaranje iste u energiju, dok anabolizam
predstavlja proces ugradnje hranljivih sastojaka u ćelije. Oba ova procesa su povezana.
Ubrazavanje jednog od ova dva procesa dovodi do zdravstvenih poremećaja, prvenstveno
kroz promene u telesnoj težini.
Metabolizam kod dece se razlikuje od metabolizma odraslih. On je usklađen sa brzinom
detetovog rasta.
Bebe rastu mnogo brže u prvoj godini života, te nije ni čudo što mnogi roditelji kažu da im je
vreme “proletelo” uprkos tome što se aktivnosti najmlađih članova porodica u tom periodu
svodi na spavanje, dojenje i malo igre.
Upravo u tom period najočigledniji je ubrzan rast na fizičkom nivou. Primera radi, školsko
dete raste oko 2 santimetara godišnje, a u prvih 12 meseci života prosečna beba poraste čak
25.5
ISHRANA U NAJRANIJEM DETINJSTVU
Pravilna ishrana odojčeta (deteta u prvoj godini života) ima veliki značaj u zaštiti i održanju
zdravlja, kao i u psihološkom razvoju deteta. Uz adekvatnu ishranu odojče se najbrže razvija i
napreduje. Ishrana odojčeta može biti prirodna (dojenje), mešovita i veštačka. Većina majki
je zdrava, sposobna da doji i to treba da radi. Majčino mleko je najsavršenija i nezamenjiva
hrana za odojče, jer je prilagođeno potrebama bebe. Osim što obezbeđuje prirodnu ishranu
dojenjem se ostvaruje veza između majke i bebe, emocionalna stabilnost i pospešuje imunitet.
Majčino mleko je bakteriološki ispravno i sterilno, a sisanje omogućava pravilan razvoj
vilice.

Kada prođe ovaj period detetu možemo davati određene namirnice kao što su kašice od
banane, šargarepe, avokada… Sa dodavanjem hrane detetu ovog uzrasta mora se prići sa puno
opreznosti. Važno je znati da je najbolje vreme za davanje hrane posle bebinog buđenja,
posebno kada dajemo novu namirnicu da bi ispitali reakciju bebe na istu. Odbijanje ponuđene
namirnice od strane deteta je znak da je dete ne prihvata i da je bilo kakvo silovanje da se
hrana ubaci u bebina usta uzaludno. Veliki procenat dece do sedme godine života iste vrste
hrane koju su pri prvoj probi odbila neće jesti.
Da bi beba prihvatila određenu vrstu namirnice/hrane pogotovo ako je namirnica ili sastav
obroka jako zdrav trebalo bi pokušavati više puta i do dvadesetak. Praviti pauze u nuđenju
hrane i posle dva tri ili četiri dana ponovo pokušati. Treba iskoristiti najbolju situaciju kada je
dete opušteno i dobro je to činiti bez prisustva ostalih jer to može odvući pažnju malog deteta
i pokušaj može propasti.
Maloj deci ne treba davati hranu koja sadrži bele šećere, slanu hranu i neke začine (biber,
ljuta paprika, začin C i sl.). Davanjem ove hrane koja je loša u ishrani dece stvaraju se navike
da oni kasnije zavole slatkiše i slanu hranu. Deca nisu predodređena da jedu ni previše slatku,
ni previše slanu hranu. Roditelji su ti koji im stvaraju takvu naviku. Od začina se mogu
uključivati izuzetno zdrave namirnice (beli luk, nana, zeleniš), ali početi sa malim dozama
prateći reakciju deteta. Malu decu ne treba udaljavati od kuhinje, neka budu u blizini i neka
prate sve što se dešava oko pripreme hrane. Osetiće deca miris hrane, prijatan ili neprijatan,
svejedno, ali je važno da ga osećaju. Tako se razvijaju različiti ukusi kod male dece.6
ISHRANA DECE
Roditelji su dobar primer svojoj deci u izboru hrane. Ako roditelji uživaju u izboru zdrave
hrane, deci to neće ostati nezapaženo.
Ishrana dece treba da sadrži dosta voća , povrća, žitarica. Odnosno hrane bogate vlaknima.
Deca se trebaju navikavati da jedu zdravu hranu u predviđenim obrocima, a između obroka
uzimati, vodu, voće, ceđene sokove, integralne grickalice kao i suvo voće koje nije tretirano
sumpornim i drugim jedinjenjima (grožđe, kajsije, banane, urme, smokve i dr.) umesto
slatkiša i nezdravih namirnica.
Redovno snabdevanje zdravom hranom kod dece neće izazvati pad energije u organizmu, što
je od ogromne važnosti za njihov rast i mentalne aktivnosti.
Obroci kojih treba da bude tri, većinom treba da sadrže integralne žitarice posebno proso,
heljda, kinoa, zatim voće, povrće kao što su kupus, karfiol, brokoli, šargarepa, kao i
mahunarke(grašak, pasulj, boranija, sočivo), posna mesa (pečena ili barena). Uz obilan
doručak, dovoljno sna, vežbanjem na čistom vazduhu i dobrim kombinovanjem hrane može
se izbeći gojaznost kod dece i omogućiti pravilan rast i razvoj.7
ISHRANA ŠKOLSKE DECE
Pravilna ishrana je osnovna baza dobrog zdravlja deteta i podrazumeva pravilan i
raznovrstan izbor namirnica, koja sadrži sve hranljive i zaštitne sastojke i optimalan dnevni
unos energije.
Za dobar početak školskog dana najvažniji obrok je doručak. Deca koja preskaču doručak,
često odlaze u školu pospana, otežano prate nastavu i dekoncentrisana su. Gladna deca su
razdražljiva, slabo zainteresovana za gradivo i slabije pamte od svojih vršnjaka. Takođe kada
je reč o školskoj užini, deci treba pojasniti da nije sramota poneti od kuće zdrav sendvič
napravljen od celog zrna žitarica kao i neku voćku jer je sve više dece okrenuto nezdravoj
ishrani i užinama iz brze hrane.
Za školsku decu od velikog značaja je dovoljan unos vode i ne preskakanje obroka. Dečije
porcije se razlikuju u skladu sa apetitom i potrebama svakog deteta.
Da li dete previše dobija na težini možete i sami zaključiti na osnovu njegovog fizičkog
izgleda. Struk i trbuh su prvi pokazatelji.
Gojaznost kod dece školskog uzrasta
Način ishrane i odsustvo zdravih stilova života u Zapadnim zemljama i kod nas ide u pravcu
prave epidemije gojaznosti dece i mladih. Deca i mlade osobe koje imaju višak kilograma
imaće kada odrastu veliki broj zdravstvenih problema. Skoro da je neizbežno da će takva
deca oboleti od šećerne bolesti, arteroskleroze, imaće probleme sa zglobovima i kičmom,
disajnim organima, potencijom, kretanjem, plodnošću, pravilnim radom srca i bubrega,
imunim sistemom, pamćenjem, mogu biti anksiozni, depresivni…
Najčešći razlozi za prisustvo viška kilograma kod dece su preterano konzumiranje hrane, loše
kombinovanje hranljivih sastojaka, konzumiranje prerađene i brze hrane, nedostatak fizičke
aktivnosti i vežbanja, neke vrste lekova (hormonski lekovi…), nedovoljno kvalitetnog sna,
niska porođajna težina deteta, naslednost itd.
Da bi se ta gojaznost izbegla najefikasniji i najsigurniji način je uzimanje kvalitetnih i zdravih
namirnica u ishrani. U zdrave namirnice spadaju povrće svih vrsta, voće, mahunarke,
integralne žitarice, orašasti plodovi (ne u velikim količinama), proteini životinjskog porekla,
kombinovani sa puno salate i povrća a ne sa istom količinom ugljenih hidrata u istom obroku.
Jedna od opasnosti za dobijanje viška kilograma je i konzumiranje svih slatkiša posle obilnog
obroka od mesa (torte, kolači, čokolada, voće, napici sa puno šećera i slično).
Posebno treba izbegavati hranu kao što su skoro svi pekarski proizvodi osim integralnih,
industrijski proizvodi sa aditivima, svi proizvodi koji sadrže rafinisani beli šećer, ali i
proizvodi koji sadrže veštačke zaslađivače (aspartan, acesulfan-kalijum…), suhomesnati 8
proizvodi osim mesa dimljenog na vazduhu, izrazito masna mesa, industrijske majoneze,
umake i paste, smrznute proizvode od testa, beli hleb, so u većoj količini od 4-5 grama
dnevno, svi gazirani napici i sokovi sa šećerom, margarini i ostale transmasti, prženu i
pohovanu hranu, beli pirinač, svu brzu hranu (pomfrit, hamburgere, krofne…).
Gojaznost dece, kompjuteri,televizija
Mnogo gledanja televizije znači puno vremena povedenog u sedenju. Kroz televiziju deca
prihvataju i lošu hranu koja se nudi kroz reklamiranje. Gledanje televizije i korišćenje
kompjutera ignoriše znak sitosti kod dece. Kada je televizor isključen, ta mogućnost je
smanjena.

Deca često zahtevaju da jedu uz gledanje televizije ili kompjutera. Može im se to ponekad i
omogućiti, ali najbolje je tada dati neku voćku, povrće ili ceđeni sok.
Treba voditi računa i o napicima koji se konzumiraju. Najbolji i najzdraviji napitak je flaša
vode. Umesto gaziranih sokova punih šećera, najbolje je piti vodu, limunadu i čaj.9
DECA I NAVIKE U ISHRANI
Kada je pravilna ishrana u pitanju, lični primer roditelja će biti najbolja “škola” za dete.
Dečiji um sve upija. U mozgu, na aksonima (izraštaji na početku membrane nervne ćelije)
stvaraju se kvržice (buton) na kome se beleže sve navike, i dobre i loše, i ako se često
ponavljaju učvršćuju se i teško ih je se osloboditi u odraslom dobu. Najveći broj navika
dobrih ili loših stičemo u detinjstvu. Najvažniji period za angažovanje roditelja u dečjem
odrastanju i vaspitanju i stvaranju navika je do 7 godine života, posebno kada je u pitanju
ishrana.
Za pravilan rast i razvoj dece ishrana ima ogromnu važnost. Zato, od prvog zalogaja treba
učiti decu dobrim navikama, zdravoj ishrani prilagođenoj određenom uzrastu. Pri tome,
najveća odgovornost je na roditeljima, jer sve navike deca usvajaju iz porodice, a tako je i
kada je u pitanju izbor namirnica koje će se naći na trpezi.
10
ISHRANA U PUBERTETU I ADOLESCENCIJI
Period puberteta je izuzetno buran. On izaziva psihičke i fizičke promene. U adolescenciji
obično dolazi do velikih psihičkih promena unutar ličnosti, ali i do poremećaja u ishrani. Bez
obzira na sve te promene ne sme se dozvoliti da adolescent uđe u gojaznost zbog povećane
potrebe za hranom. Pubertet ne opravdava previše uzimanja hrane. Izbalansirana ishrana i
dalje mora biti prisutna. Može se povećati unos hrane, ali ne previše. Malo više voća ili
povrća je obično najbolji izbor.
Najbolje rešenje da se izbegnu poremećaji u ishrani i da se održi dobra telesna težina i ne uđe
u gojaznost je vežbanje. Deca posle 10 godine života obavezno moraju imati dovoljno fizičke
aktivnosti. 11
ZAKLJUČAK
Pravilna ishrana je ključni faktor rasta i razvoja svakog deteta. Ishrana dece u velikoj meri
utiče na sve aspekte odrastanja: fizički, emotivni, socijalni i mentalni. Deca u toku svog rasta
uče sve što će im biti potrebno kad budu zrele osobe.
Za decu je veoma važno, kakve namirnice će da unose u svoj organizam, a u njima nebi
trebalo da ima industrijskih proizvoda punih šećera i soli, veštačkih boja, zaslađivača,
stimulansa, dakle – aditiva. Svi smo čuli za izreku ,,zdravlje na usta ulazi” a da bi deca bila i
ostala zdrava, potrebno je da u ishrani unose svih 7 „stubova“ zdrave ishrane: belančevine,
ugljene hidrate, masti, vlakna, vitamine, minerale i vodu.
Deci ne treba stalno davati istu, monotonu hranu, jer samo raznovrsnom nutritivno vrednom
(hranjivom) ishranom dete dobija upravo ono što mu je potrebno. Roditelji u velikoj meri
mogu da utiču na to da li će dete da bude probirljivo u ishrani, jer su oni detetov model.
Hrana detetu daje energiju, a u osnovi održanja života je upravo ta energija utkana, jer ona
omogućuje rad srca, disanje i funkcije svih drugih organa u telu. Bez energije nema kretanja
tela, kao i bilo kakvih aktivnosti koje dete ostvaruje u životu. 12
LITERATURA
Prof. dr Momčilo Matić – Skripta sa hristomatijom tekstova za obuku Nutricionizam,
Beograd 2018.
Prof. dr Momčilo Matić, Kako telo dobija i gubi energiju, Beorad 2016.
Magdolna Zelić, dr Ljiljana Kotlarić – Zdravstevna nega dece, Beograd
Ana Grifing – Moj prvi zalogaj, 2016
Časopis Mama i beba, Ishrana školske dece i gojaznos