MAČKASTE OČI - sa nastave na predmetu Scenska šminka
Mačkaste oči
Mačkaste oči.Na ovom času na predmetu Scenske šminke studenti prve godine smera Makeup arstist učili su kako se rade mačkaste oči. Princip ovakve tehnike šminkanja je uokviravanje čitavog oka. Crni krejon se nanosi duž cele unutrašnjosti oka. Takođe ga nanosimo ispot gornjih trepavica. Obavezan je crni eyeliner koji nanosimo u arapskom stilu i završavamo ga produženo u unutrašnjim uglovima oka. Boja za blendovanje ovakve tehnike može varirati od sive, smeđe i crne, preko svetlijih i živopisnijih boja. Obavezno je nanošenje veoma guste, crne maskare ili veštačkih trepavica. Uz ovako izražene oči najprikladnija je neutralna boja karmina. S obzirom da je ovo šminka namenjena scenskom nastupu karmin može biti i jarko crvene ili pink boje. Ovakav upadljiv makeup najčešće nose performeri u nastupima kako bi gledaoci videli šminku sa velikih razdaljina.Mačkaste oči,sve o toj tehnici mozete nauciti na nasoj Akademiji.
Više o smeru MAKEUP ARTIST pogledajte OVDE
Mačka
Mačka, takođe zvana i domaća mačka ili kućna mačka, je mali mesožder, sisar iz roda Felis. Veruje se da je njen predak bila divlja afrička mačka, Felis silvestris lybica. Mačke žive u bliskoj vezi sa ljudima najmanje 9.500 godina.
Postoji mnogo različitih sorti mačaka, od kojih su neke bezrepe ili bezdlake, kao rezultat mutacija i ima ih u različitim bojama. One su vešti grabljivci i poznato je da za ishranu love preko 1000 različitih vrsta životinja. Veoma su pametne. Neke od njih se mogu naučiti, ili čak nauče same, da pokreću jednostavnije mehanizme, poput kvake na vratima ili ručice na vodokotliću.
Komuniciraju glasom (mjaukanjem), predenjem, frktanjem, režanjem, škljocanjem, i sa još oko stotinu drugih glasova, kao i govorom tela. Mačke koje žive u grupama koriste kombinaciju glasova i govora tela za međusobno sporazumevanje.
Pošto je odomaćivanje mačke relativno skoro, mačke takođe mogu samostalno da žive u divljini, često formirajući manje kolonije. Povezanost ljudi i mačaka dovela je do njenog pojavljivanja u mitologiji i legendama više kultura, uključujući drevnu egipatsku, kinesku i nordijsku.
Uobičajeno verovanje bilo je da je mačka pripitomljena u drevnom Egiptu, gde je bila kultna životinja. Međutim, studija iz 2007. otkrila je da sve linije od kojih domaće mačke vode poreklo potiču od nekoliko (do pet) samopripitomljenih afričkih divljih mačaka (Felis silvestris lybica), sa Bliskog istoka, približno 8000. pre nove ere.
Naučna klasifikacija
Domaća mačka nazvana je Felis catus po Lineovoj nomenklaturi iz 1758. godine. Johan Kristijan Danijel fon Šreber (Johann Christian Daniel von Schreber) nazvao je divlju mačku Felis silvestris 1775. godine. Domaća mačka se danas smatra podvrstom divlje mačke: po striktnom pravilu Internacionalnog koda nomenklature životinja ime vrste bi trebalo da bude F. catus pošto ga je Line prvi upotrebio. Međutim, u praksi gotovo svi biolozi koriste F. silvestris za divlje vrste, a F. catus samo za domaću mačku.
Po mišljenju 2027 (objavljenom u tomu 60, deo 1, Bulletin of Zoological Nomenclature, 31. marta 2003. godine) Internacionalne komisije za nomenklaturu životinja „dozvoljena je upotreba 17 različitih imena zasnovanih na divljim vrstama, koja su nastala pre ili istovremeno sa onima zasnovanim na domaćim vrstama“, svrstavajući F. silvestris u divlju mačku, a F. silvestris catus za njenu domaću podvrstu (F. catus je još uvek važeći naziv, ukoliko se domaći oblik računa kao posebna vrsta).