PROFESIONALNO FOTOGRAFISANJE na ispitu na kursu SCENSKE ŠMINKE
Profesionalno fotografisanje na ispitu
Polaznici kursa scenske šminke polagali su ispit. Profesionalno fotografisanje je radio Boban Mikičić a modeli su nam bile nove članice MissYu kompanije. Tema ispita bila je šuma, šumske vile, zelenilo i priroda. Polaznice su radile fantazu šminku sa bojama prilagonjenim temi. Sa dodacima aksesoara, trepavica i metalik boja modeli su ličili na šumske vile.
Profesionalno fotografisanje na ispitu scenske šminke.
Ako i vi želite profesionalno fotografisanje vašeg rada pogledajte OVDE
Kada zakoračimo u fotografski svet Vilijama Eglstona desi se nešto neobično: stvari počinjemo da vidimo drugačije. Mesta koja bi nam ranije delovala ljudski uobičajeno: žena na autobuskoj stanici, sto postavljen za jednog, unutrašnjost rerne, plafon crvene sobe- počinju da se menjaju u nešto višea boje, dimenzije i dubina prostora počinju da se ističu.
Eglstonove fotografije kao da su obojene blagom ironijom. Na posmatrača ostavljaju snažan utisak terajući ga da se zapita od čega beži žena sa autobuske stanice, za koga je postavljen prazan sto, šta se dešava u crvenoj sobi. Što više posmatramo ove fotografije svakodnevnog života, to nam je teže da razlučimo lepo od banalnog, uobičajeno od pretećeg.
Ovim rečima novinar Tim Sampson opisuje atmosferu Eglstonovih fotografija i u samo par rečenica prenosi esenciju njegovog rada: enigmatični, ironični i lični odraz njegovog intimnog sveta i zapažanja. Danas prepoznat kao jedan od pionira kolor fotografije, Vilijam Eglston (William Eggleston, rođen 1939) stvarao je skoro 50 godina a motivi njegovih fotografiju jesu svakodnevnica i običan život ljudi koje je susretao, od Misisipija odakle potiče pa do udaljenih krajeva Evrope. Ipak integralni deo Eglstonovog stvaralaštva nastaje na jugu Amerike koji je i bio njegova najveća inspiracija. Putevi, tržni centri, komšiluk, otvoren put, sela, gradovi, dvorišta, ulice, barovi, stranci, ulična rasveta, benzinske pumpe, prazni enterijeri, toaleti, prodavnice, parkinzi… Sve to predstavlja delove stvarnog sveta koji ga okružuje i koji on okom svoje kamere hvata na jedan suptilan, neposredan i javan način. Na prvi pogled Eglstonove fotografije deluju kao dela jednog amatera. Međutim njegovi snimci poseduju doslednost koja se ne može smatrati rezultatom slučajne kreacije. Nakon što ih malo bolje pogledamo možemo lako uočiti da su ove fotografije rezultat umetnički opravdanog prisvajanja popularnog i samim tim lako prihvatljivog vizuelnog govora tadašnjice. Mada se uglavnom koristi uobičajenim uglom posmatranja ponekad je efekat pojačan promenom perspektive (fotografija tricikla)a rezultat je paradoksalan. Sa jedne strane svet koji Eglston predstavlja na svojim fotografijama možemo doživeti kao blizak gotovo familijaran dok sa druge strane odaje utisak otuđenja i straha.
Na početku svog stvaralaštva, Eglston radi uglavnom crno-bele fotografije povećane sa 35mm filma. Fasciniran fotografijama Henrija Kartie-Bresona (Henri Cartier-Bresson), Eglston pedesetih godina XX veka tvrdi da ne može svoj rad da zamisli nikako drugačije sem kao savršenu kopiju Bresonovih dela. Tada verovatno nije ni zamišljao da će postati jedan od najznačajnijih američkih fotografa današnjice.Profesionalno fotografisanje na Akademiji Purity.