KAKO IZBEĆI TROVANJE HRANOM U LETNJEM PERIODU? - dr Momčilo Matić

Kako izbeći trovanje hranom u letnjem periodu?

Najčešća trovanje hranom, a kao posledica nastaju određene infekcije, dešavaju se u letnjem periodu, posebno promenom mesta boravka na odmoru. Važno je dobro se pripremiti za boravak na odmoru i maksimalno voditi računa da se ne otrujemo i ne dobijemo infekciju. 2-3 dana pre polaska na putovanje, individualno ili porodično, važno je da budemo spremni bez prisustva nervoze i napetosti. Najčešće krećemo na brzinu istog dana kada smo bili na poslu, a u nekim slučajevima i sa samog posla. U takvim situacijama dešava se da zaboravimo neke osnovne stvari, lekove za prvu pomoć i sl.

Kada smo već stigli na određeno mesto, u toku boravka, preporuka je da se držimo nekih važnih pravila. Prvo, ne piti vodu iz česme osim ako ne postoji informacija da je voda mikrobiološki i tehnički potpuno ispravna. I u takvim situacijama najbolji izbor je piti flaširanu vodu. Osobe koje žive u mestima gde smo doputovali (meštani) možda i piju tu vodu jer su se na nju navikli. Vaš stomak nema u dovoljnom broju bakterije koje će vas zaštititi od eventualne infekcije. Da bi izbegli trovanja vodom za svaki slučaj treba izbegavati i pranje zuba istom a u restoranima ne koristiti led u pićima za rashlađivanje, posebno ako ste upozoreni da je voda sumnjivog kvaliteta.

U letnjem periodu i flaširana voda može biti lošeg kvaliteta. Voda u plastičnim bocama koje su izložene jakom suncu može biti rizična za piće, posebno kada su mala deca u pitanju. Plastika se zagreva i može osloboditi minimalnu količinu bisfenola-a iz svog sastava a poznato je da je ta supstanca veoma toksična. Zato birajte vode (to važi i kada niste na odmoru) koje nisu izložene jakoj sunčevoj svetlosti, posebno u letnjem periodu.

Sledeće što je važno, leti izbegavajte brzu hranu, posebno u objektima koji vam se ne čine čistim ili zapazite da osoblje koje priprema hranu ne drži do higijene. Veoma su rizične namirnice koje se prodaju neotpakovane ili se prodaju na pijacama, ulici i na tezgama. Letnji period je najbolje vreme da se namirnice lako kontaminiraju bakterijama, virusima, parazitima i ostalim toksičnim supstancama. Leti, da bi izbegli trovanje hranom, najbolje je namirnice kupovati u konzervama, ili dobro upakovane u velikim marketima gde osoblje ne dolazi u dodir sa novcem i ljudima. Najbolji način da se zaštitimo od trovanja je spremanje jela kod kuće.

Kako održavati higijenu ruku i pribora

Nešto što je najvažnije da izbegnemo stomačne tegobe (povraćanje, dijareju, stomačni grip, hepatitis a ponekad i teška trovanja) je redovno i obavezno pranje ruku. Evo uputstava kako i kada prati ruke i održavati ličnu higijenu, gde god da smo – u kući, na putovanju, u školi, fakultetu, na poslu i sl. Na putovanjima nije loše koristiti antibakterijske vlažne maramice i na drugim mestima gde nam čista voda nije pristupačna i nemamo uslove za održavanje dobre higijene.

Posebno je važno oprati ruke pre jela i pre kontakta sa bilo kojom vrstom hrane. Ruke treba nakvasiti vodom, zatim dobro natrljati sapunom, kako dlanove tako i unutrašnje i spoljašnje delove prstiju i među prstima. Pod mlazom tople vode dobro ih isprati i papirnim ubrusom obrisati ili osušiti fenom. Svaki član porodice treba da ima svoj peškir za ruke i lice. Loše je da peškir dugo ostaje vlažan jer se bakterije mogu zadržati u istom. To važi i za krpe za brisanje sudova. U kuhinji treba imati posebno krpe za ruke a posebno za sudove. Krpe od platna ne koristiti za brisanje radnog stola već one koje upijaju vodu i lako se cede. Ne postoji lakši način za prenošenje infekcije ako se ruke ne operu odmah posle ulaska u stan, bez obzira da li smo izašli da ispratimo gosta ili smo izbacili smeće, pomerili auto na parkingu, a posebno ako smo koristili javni gradski prevoz i slično. Virusi i bakterije se najviše prenose na onim delovima koje dodiruju ljudi rukama. Ovo pravilo važi i u kući. Posle telefoniranja, rada na kompjuteru, odlaženja u toalet, korišćenja daljinskog upravljača, čitanja knjige i slično. Neposredno pre uzimanja hrane to je zlatno pravilo – oprati ruke. Ovo pravilo važi za sve, kako za decu ili za odrasle, bilo da su zdravi ili bolesni.

Zagovornici da malu decu ne treba držati pod staklenim zvonom su donekle u pravu jer prvi susret odbrambenih snaga malog deteta sa mikroorganizmima omogućava i njihovu kasniju otpornost na iste. Ali u kasnijem životnom dobu, prevencijom sprečavamo da mikroorganizmi ovladaju našim telom, a neki od njih kada uđu teško se mogu izbaciti ili ne mogu nikada. Decu treba učiti kako da pokrivaju usta kada kašlju i kijaju, kako da koriste papirne maramice, kako da koriste javne toalete, pribor za jelo i ličnu higijenu, intimno rublje i slično. Kada su bolesni, da pribor za higijenu i jelo ne koristi niko drugi osim njih samih. Deca treba da gledaju kako se pravilno priprema hrana, pere voće i povrće, posuđe i pribor za jelo. Ne samo da gledaju već i da učestvuju u skladu sa uzrastom u ovim poslovima. Deca tako stiču dobru naviku oko održavanja higijene namirnica i kada odrastu to se teško može promeniti.

Uz dobru higijenu ruku, ličnu higijenu i higijenu hrane da bi imali što manje infekcija u toku jedne godine ili duže, održavanje imunog sistema u dobrom stanju je veoma važno. Posebno je važna lična higijena i higijena namirnica za spremanje hrane leti, kada je razvoj mikroorganizama veći. Mala deca nemaju razvijeni imuni sistem, a imaju i manje sone kiseline u želucu koja uništava u dobroj meri bakterije i viruse u odnosu na odrasle. To je jedan od najčešćih razloga zašto deca prva dobiju dijareju ili neku upalu na odmoru ili u promenjenoj sredini.

Kako birati hranu?

Kada birate hranu, leti je važno da ona bude dobro termički obrađena, sveža i servirana topla, posebno ako se hranite u restoranima. Leti je važno obratiti pažnju na sladolede koji mogu izazvati ozbiljnija trovanja. Zato ih je najbolje kupovati upakovane u omotima.

Kada uzeti probiotike?

Da bi izbegli nadutost digestivnog sistema i remećenje crevne flore, kada ste van mesta stanovanja, na odmoru i sl., preventivno možete uzeti probiotike po savetu stručnog lica i piti dovoljno vode. Veoma je važno ne uzimati probiotike istovremeno sa hranom posebno proteinima životinjskog porekla u istom obroku. Sona kiselina se izlučuje u prvom satu varenja proteina pa bi probiotske kulture uzete zajedno sa tim obrokom bile uništene pre nego stignu na svoje pravo odredište – creva. Na ovaj način jačamo crevnu barijeru i prirodnim putem možemo sprečiti pojavu stomačnih tegoba (proliv, grčeve, nadutost, mučninu i bol u stomaku). Savet: Kod pojave bilo kakvih simptoma (dijareja, povišena temperatura, povraćanje, bol u grlu, stomaku i sl.) potražiti pomoć stručnog lica. Kod trovanja od pomoći može biti aktivni ugalj koji se prodaje u apotekama ali ga ne uzimati bez konsultacije lekara i farmaceuta. Uz trovanje i infekciju uvek je prisutan pad energije, osećaj zamora i iscrpljenosti. Mogu potrajati i meseci posle teških infekcija i trovanja da nam se vrati dobar nivo energije i popravi zdravstveno stanje. Treba napomenuti i to da česte infekcije u toku godine mogu uvesti naš imuni sistem u disbalans, iz koga u nekim kasnijim periodima mogu nastati i neki drugi zdravstveni poremećaji.