UMETNIČKO IZRAŽAVANJE - kolokvijum na predmetu Scenska šminka

Umetničko izražavanje

Umetničko izražavanje je ljudska delatnost ili proizvod ljudske delatnosti koja ima za cilj stimulisanje ljudskih čula kao i ljudskog uma i duha. Umetnost je aktivnost, objekat ili skup aktivnosti i objekata stvorenih sa namerom da se prenesu emocije ili/i ideje. Osim ove definicije, ne postoji nijedna druga opšteprihvaćena definicija umetnosti, s obzirom da je definisanje granica umetnosti subjektivna, a potreba za umetnošću se obično naziva ljudskom kreativnošću.

Umetnost, kao i rad, proizvodnja, egzistencija, religija, seks, nauka, filosofija, pripada kulturi. Ona nije samo neodvojiva u formalnom smislu od svega što čini kulturu, već je i u suštinskom smislu jedinstvena s njom. Ona je data kulturom. Bez kulture i svega što čini kulturu, ona i ne postoji. Ova upućenost nije spoljna, već unutrašnja. Ona je organska, pa zato sudbinska i fatalna. Nasuprot tome, takođe i umetnost određuje kulturu i po njoj znamo o kojoj kulturi je reč.

Sve ovo je bitno da bi se mogla razumeti umetnost, da bi se shvatilo kako i zašto postoje različitosti u umetnosti, zašto joj se menjaju intelektualni i drugi ukusi, stilovi, pravci. Njen kvalitet i nivo su kulturom određeni. Bez razumevanja ove organske zavisnosti i veze, ne bismo mogli razumeti suštinu.

Kvalitet umetničkog dela se obično procenjuje na osnovu količine stimulacije koju ono izaziva — utisak koji ono ostavlja na ljude. Takođe se meri brojem ljudi u kojima je to delo izazvalo neku emociju, u kolikoj meri to delo se ceni, kao i efekat ili uticaj koji to delo ostavlja danas ili je ostavilo u prošlosti. Većina umetničkih dela koja se generalno smatraju remek-delima poseduje ove atribute. Umetničko izražavanje je nešto što stimuliše samo čula ili samo um, ili kad mu je cilj nešto drugo, ne smatra se umetnošću. Neka dela moderne umetnosti ozbiljno dovode ovu tvrdnju u pitanje. Umetničko izražavanje je slobodno, neograničeno i može biti u mnogo različitih formi. U 19. veku, umetnost je bila pre svega okrenuta ka „Istini“ i „Lepoti“. Početkom 20. veka dolazi do ozbiljnog preokreta u poimanju umetnosti sa dolaskom modernizma, a potom u drugoj polovini 20. veka sa nagoveštajima postmodernizma.

Jedna od ključnih karakteristika lepe umetnosti za razliku od primenjene umetnosti je odsustvo bilo kakve upotrebne vrednosti. Međutim, ovo shvatanje je kritikovano kao klasna predrasuda i protivnici pogleda da umetnost ne može biti korisna kažu da svaka ljudska aktivnosti ma neku upotrebnu funkciju i da objekti za koje se tvrdi da su „beskorisni“, zapravo imaju funkciju pokušaja da mistifikuju i kodifikuju društvene hijerarhije. Ponekad se takođe tvrdi da korisnost nekog naizgled potpuno „nekorisnog“ dela je u efektu koji on ostavlja na svog stvaraoca ili posmatrača. Umetničko izražavanje možete videti na fotografijama na kojima su radovi studenata prve godine smera Makeup artist