AKADEMIJA ZA ESTETIKU I KOZMETIKU PUTITY
PREDMET: ANATOMIJA
SEMINARSKI RAD
TEMA: ŽELUDAC
PROFESOR: Olivera Matović Student: Sara Dostanić
Beograd 2018
SADRŽAJ
Uvod i funkcija 1
Sponjašnji izgled 1
Zidovi i ivice želuca 1
Dimenzije 2
Položaj 2
Odnosi 2
Projekcije 2
Peritoneum 3
Gradja 3
Živci 4
N.vagus 4
Literatura 5
UVOD I FUNKCIJA
Želudac je prošireni deo kanala za varenje, pruža se od jednjaka(oesophagus) do dvanaestopalačnog creva(duadenum). Svojim gornjim krajem želudac komunicira sa jednjakom preko kardijačnog otvora(ostium cardiacum), a svojim donjim krajem komunicira sa dvanaestopalačnim crevom preko piloričnog otvora(ostium pyloricum). Želudac služi kao rezervoar za hranu, u njemu se hrana meša i započinje varenje pod dejstvom želudačnog soka.
SPOLJAŠNJI IZGLED
Po svom obliku želudac podseća na uspravljenu udicu čiji je savijutak okrenut udesno i unazad. Na želucu se razlikuju vertikalni,duži i horizontalni, kraći deo. Ova dva dela zaklapaju prav ugao otvoren udesno i unazad. Vertikalni deo želuca sastoji se iz kardije, želudačnog dna i tela želuca.
Kardija(pars cardiaca)- deo želuca koji okružuje ostium cardiacum.
Dno želuca(fundus gastricum)-gornji, manji segment vertikalnog dela želuca koji se nalazi iznad i ulevo od kardije.
Telo želuca(corpus gastricum)-donji deo vertikalnog dela,pruža se od želudačnog dna naniže i napred, a na svom donjem kraju sužava se i prelazi uhorizontalni deo želuca.
Piloriči deo (pars pylorica)- horizontalni deo želuca.
Predvorje pylorusa (antrum pyloricum)- levi, širi deo piloričnog dela.
Pilorični kanal (canalis pyloricum)- desni uži deo piloričnog dela.
Pilorični otvor ( ostium pyloricum)- komunikacija želuca i tankog creva.
ZIDOVI I IVICE ŽELUCA
Želudac je spljošten od napred u nazad i na njemu se razlikuju prednji i zadnji zid i desna i leva ivica.
Prednji zid(paries anterior)-gleda napred i naviše.
Zadnji zid(paries posterior)-okrenut nazad i naniže.
Desna ivica-mala krivina(curvatura minor)-konkavna udesno i naviše. Ona počinje na desnoj ivici kardijačnog otvora i spušta se niz telo želuca do njegovog spoja sa piloričnim delom, odatle skreće udesno, duž piloričnog dela želuca i završava na njegovom spoju sa duodenumom. Na mestu gde se spajaju vertikalni i horizontalni deo želuca na maloj krivininalazi se ugaoni urez(incisura angularis).
Leva ivica želuca-velika krivina želuca(curvatura major)-ona počinje na levoj ivici kardijačnog otvora, zatim se penje ulevo, ograničavajući odozgo kupolu fundusa ventriculi. Silazi niz telo želuca do njegovog spoja sa piloričnim delom gde skreće udesno i pružajući se duž piloričnog dela želuca završava na njegovom spoju sa duodenumom. Početni deo velike krivine, koji predstavlja desnu ivicu fundusa, sa levom ivicom trbušnog dela jednjaka zaklapa oštar ugao, otvoren naviše, koji se naziva kardijačni urez(incisura cardiaca).
DIMENZIJE
Znatno variraju u zavisnosti od pola, uzrasta, stava tela i količine želudacnog sadržaja. Zbog toga se teško mogu odrediti granice izmedju normalnih i patoloških dimenzija ovog organa. Dužina(visina) srednje ispunjenog želuca iznosi oko 25cm, njegova najveća širina oko 20cm i debljina 9cm.
POLOŽAJ
Želudac leži u nadmezokoličnom spratu peritonealne duplje abdomena. Dno i najveći deo tela želuca skriveni su iza levog rebarnog luka i leže u regio hypochondriaca sin, dok manji deo tela želuca i pilorični deo leže u regio epigastrica. Gornji deo želuca tj. njegovo dno, dopire naviše do donje strane leve kupole dijafragme a horinzontalni deo želuca spušta se naniže do poprečnog kolona i njegovog opornjaka(mesocolon transversum).
ODNOSI
Prednji zid želuca ima različite odnose u svom gornjem i donjem delu. Gornji deo prednjeg dela želuca skriven je iza levog rebarnog luka i naleže na prednji deo svoda dijafragme, preko koga je u odnosu sa donjom ivicom levog plućnpg krila i levim donjim rebarno-dijafragmatičnim špagom plućne maramice(recessus costodijaphragmaticus). Izmedju gornjeg dela prednjeg zida želuca i prednjeg dela svoda dijafragme leži levi režanj jetre(lobus sinister hepatis). Donji deo prednjeg zida želuca naleže direktno na epigastrični deo prednjeg trbušnog zida i preko njega je dostupan palpaciji. Zadnji zid želuca gleda u šupljinu opornjačke kese(bursa omentalis). Preko ovog špaga peritonealne duplje zadnja strana želuca naleže na želudačnu stranu slezine(facies gastrica) i na prednju stranu levog bubrega, leve nadbubrežne žlezde i gušterače. Navedeni organi činezajedno ležište želuca(lectalus ventriculi). Ispod navedenih organa zadnji zid želuca je u odnosu sa poprečnim kolonom i gornjom stranom poprečnog mezokolona.
PROJEKCIJE
Ostum cardiacum- projektuje se na sedmoj levoj rebarnoj hrskavici, 3cm upolje od leve ivice sternuma.
Curvatura minor se projektuje na liniji koja polazi od projekcije kardijačnog otvora, zatim se priža vertikalno naniže: 7cm iznad pupka skreće horinzontalno udesno i završava 1cm udesno od prednje središnje linije prednjeg trbušnog zida.
Curvatura major počinje od projekcije kardijačnog otvora zatim se penje ulevo u vidu luka, kondeksnog naviše, i na sisnoj liniji dostiže peti medjurebarni prostor, odatle projekcija velike krivine se spusta ulevo od pazužne linije a zatim silazi vertikalno naniže do preseka sa levim rebarnim lukom, gde skreće horizontalno udesno i završava 1cm udesno od središnje linije prednjeg trbušnjeg zida, 6cm iznad pupka.
Medju projekcijama želuca od posebnog su značaja za kliničku praksu Labbeo želudačni trugao Traubeov polumesečasti prostor.
Labbeov želudačni trougao predstavlja proekciju onog dela prednje strane želuca koji naleže neposredno na prednji trbušnji zid. Labbeov trougao ograničen je
Levo-levim rebarnim lukom.
Desno-linijom, koja spaja prednje krajeve osme leve rebarne hrskavice i devetog desnog rebra.
Dole-horizontalnom linijom koja prolazi na 6cm iznad pupka.
Traubeov polumesečasti prostor(spatium seminulinare Traube) predstavlja proekciju onog dela želuca, koji je skriven u levom hipohondrijumu,a leži neposredno iza prednjih delova 6. 7. 8. i 9. rebra. Ovaj prostor ograničavaju:
Odozdo-levi rebarni luk,a odozgo lučna linija,konkavna nadole i udesno,koju čine zdesna ulevo- projekcija dela donje ivice jetre, projekcija dela donje ivice levog plućnog krila i projekcije gornje ivice slezine(ta lučna linija prolazi od sternalnog kraja osme leve rebarne hrskavice, pruža se do preseka petog levog medjurebarnog prostora sa medioklavikularnom linijom zatim skreće ulevo i naniže do preseka osmog rebra sa prednjom pazušnom linijom i slilazi niz prednju pazušnu liniju do njenog preseka sa devetim rebrom).
Deo želuca, koji se projektuje u Traubeovom polumesečastom prostoru, odvojen je od prednjeg zida grudnog koša samo donjim, kostodiafragmatičnim špagom plućne maramice i prednjim delom svoda dijafragme. Kako je taj deo želuca obično ispunjen vazduhom, pri perkusiji ovog prostora normalno se čuje timpaničan perkutorni zvuk. Kada je donji, kostodijafragmatični špag plućne maramice ispunjen tečnošću(zapaljenja plućne maramice), perkutorni zvuk je tup.
PERITONEUM
Želudac je intraperitonealan organ. Viscelarni peritoneum potpuno odvaja želudac pomoću prednjeg i zadnjeg lista, oba lista se spajaju duž male i velike krivine želua gradeći peritonealne duplikature koje se pružaju od želuca do susednih organa i zidova trbušne duplje-oni predstavljaju veze želuca tj. opornjake(omenta).
Mali opornjak(omentum minus) pruža se od donje strane jetre naniže do male krivine želuca i gornjeg dela duodenuma, oblika je nepravilnog četvorougla sa 4 ivice: gornja, donja, desna i leva.
Veliki opornjak(omentum majus) pruža se od velike krivine želuca do donjeg dela duodenuma. Ima odbrambenu ulogu kod zapaljenskih procesa na tankom crevuomentom majus se skuplja ispred zapaljenskog mesta i stvara oko njega srasline koje lokalizuju proces.
GRAĐA
Zid želuca grade serozni, podseruzni, mišićni, podsluzokožni i sluzokožni omotač.
Seruzni omotač(tunica serosa) je najpovršniji sloj želudačnog zida kojeg grade da lista visceralnog peritoneuma, od kojih jedan obavija prednji a drugi zadnji zid želuca. Zadnja strana fundusa ventriculi nije obavijen peritoneumom.
Podseruzno tkivo(tela subserosa)je slabo razvijen pa je serozni omotač čvrsto srastao sa mišićnim omotačem.
Mišićni omotač(tunica muscularis) je veoma razvijen i izgradjen je od tri sloja glatkih mišićnih vlakana, koja se razlikuju po pravcu pružanja. Idući od površine u dubinu: uydužni sloj(stratum longitudinale), kružni sloj(stratum circulare) i kosa vlakna(vibrae obliquae).
Uzdužni sloj mišićnih vlakana je veoma tanak i predstavlja produžetak uzdužne musulature jednjaka. Kružni mišićni sloj je znatno deblji i gradi 2/3 mišićnog omotača želuca. Njegova debljina raste idući od kardije prema pilorusu. U predelupiloričnog otvora kružni mišićni sloj naglo zadebljava i gradi: m. spinchter pyloricum. Najdublji sloj mišićnog omotača želucagrade kosa vlakna oblika parabola koja obuhvataju odozgo kardijačni urez a kraci parabola razilaze se radijalno u prednjem i zadnjem zidu želuca. Uzdužni i kružni mišićni slojevi vrše peristaltičke pokrete i istiskuju želudačni sadržaj u duadenum dok kosa vlakna održavaju tonus želuca i mešaju njegov sadržaj.
Podsluzokožni sloj(tela submucosa) izgradje je od rastresitog vezivnog tkiva i labavo povezuje mišićni sa sluzokožnim slojem.
Sluzokožni omotač(tunica mucosa) sastoji se od epitela(lamina epithelialis) najpovršniji sloj, krzna(lamina propria mucosae) u njemu se nalaze želudačne žlezde i mišićni list(lamino muscularis mucosae) čijom se kontrakcijom formiraju želudačni nabori(plicae gastricae). Nabori se pružaju u različitim pravcima i nestaju kada je pun. Izmedju želudačnig nabora nalaze se želudačna polja(areae gastricae), na njima se nalaze želudačne jamice( fove olae gastricaje) na čijem se dnu otvaraju izvodni kanali želudačnih žlezda. Želudačne žlezne luče HCL, enzime i sluz a u sluzokoži pilorižnog dela želuca, naza se pilorične žlezde(glandulae pyloricae) koje luče samo sluz koja štiti želudačnu sluzokožu od proteulitičkogdejstva želudačnog soka.
Živci
Želudac inervišu tri vegetativna sleta koji vode poreklo od plexusa coeliacusa. To su plexus gastrici, plexus splenicus i plexus hepaticus. Osim navedenih spletova učestvuju i direktne parasimpatičke grane desnog i levog vagusa, koje se odvajaju od njihovih stabala na gornjem delu male krivine, to su plexus myentericus i plexus submucosus. Parasimpatička vlakna ovih spletova ubrzavaju mišićnu kontrakciju želudačnog zida i podstiču lučenje želudačnih žlezda dok simpatikus deluje antagonistički.
Viscerosenzitvna simpatička vlakna koja polaze iz želuca kroz simpatičke grane celijačnog pleksusa do sedmog,osmog i devetog grudnog ganglIona simpatičkog stabla odakle odlaze u spinalne ganglione odgovarajućih grudnih kičmenih živaca i sprovode signale do kore velikog mozga. Zato se bol poreklom iz želuca projektuje na zidovima grudnog koša i abdomena u inervacionim produčjima sedmog osmog i devetog para grudnih kičmenih živaca.
ŽIVAC LUTALICA-NERVUS VAGUS
Živac lutalac je mešovit i lopanjski živac koji sadrži motorna senzitivna i parasimpatička vlakna. Motorna vlakna inervišu poprečno prugaste mišiće mekog nebca ždrela i grkljana.
Senzitivna vlakana inervišu deo kože spoljašnjeg ušnog kanala, delove tvrde moždane opne, sluzokožu ždrela, epiglotisa, grkljana i digestivnog trakta. Parasimpatička vlakna inervišu srce i glatku muskulaturu i žlezde respiratornih i digestivnih organa. Na želudac parasimpatička vlakna pojačavaju rad glatke muskulature i žlezda zida želuca pa se peristaltika i varenje hrane ubrzava.
LITERATURA
- Anatomija čoveka 1, abdomen i karlica; Marija Mijač, Vera Draganić, Vidosava Radonjić
- Anatomija čoveka 2, anatomija glave i vrata; Dr Slavoljub V. Jovanović, Dr Nadežda A. Jeličić
- Histologija; V. Bumbaširević, V. Lačković, N. M. Milićević, Ž. Milićević, S. Mujović, M. Obradović, S. Pantić, B. D. Stefanović i D.Trpinac