SEMINARSKI RAD

ZNAČAJ MINERALNIH MATERIJA U KOZMETOLOGIJI

 

SADRŽAJ

            Strana

1. Uvod. 3
2. Kalijum.. 4
3. Cink. 4
4. Jod. 5
5. Selen. 5
6. Sumpor 6
7. Hrom.. 6
8. Aluminijum.. 6
9. Bakar 7
10. 9. Zaključak. 8

Literatura. 9

 

1. Uvod

 

Prirodni mineralni sastojci kao što su oksidi metala, silicijum-dioksid ili karbonati deo su kozmetičkih rituala koje žene koriste od davnina. Već milenijumima se minerali koriste u lekovima i kozmetici, samostalno ili u smesama, na primer, u starom Egiptu su ljudi svoje oči bojili malahitom ili galenitom.

Odabrani minerali daju proizvode na bazi minerala koji imaju različita svojstva koja mogu imati korisna dejstva za telo. Odnos spoljašnjih i unutrašnjih minerala važan je za zdravlje i funkcionisanje organizma. Oni se uspešno koriste ne samo u farmaciji, već i u terapijskim kupkama od blata, slanim kupkama, tretmanima sa blatom i drugim. Zemljani minerali, uključujući i one dragocene kao što je zlato, danas ulaze u sastav mnogih kozmetičkih preparata. Trenutno su se minerali našli na vrhu liste kozmetičkih sastojaka jer imaju širok spektar dejstava. Na primer, neke mineralne materije pružaju zaštitu od Sunčevih UV zraka.

Senzibilizatori kao što su filosilikati kontrolišu efikasnost dugotrajnog prekrivanja i održavaju osećaj kože nalik svili. Njihovi tonovi omogućavaju da se istinski ton kože vidi i istovremeno pružaju besprekorno i ravnomerno prekrivanje. Mineralne materije imaju i neka aktivna svojstva. Njihova fizička i hemijska svojstva kombinovana su na svim nivoima sa zadivljujućim svojstivima na nanoskali. Njihova karakterizacija je od suštinskog značaja za studije formulacije, sve do tačke za razumevanje svojstava filera kao i međusobne interakcije vezane za granulometriju. To je na primer slučaj sa „kremastim efektom“ koji omogućava čistim puderima da zamenjuju obojena sredstva za potpuno prekrivanje. Mineralne čestice se odlikuju njihovom veličinom, morfologijom, hemijskim sastavom, kristalnom strukturom, površinom, raspodelom veličine, stanjem aglomeracije, površinskim nabojem, rastvorljivošću ili disperzibilnošću, itd…

Danas je izazov da se sva ova poznata svojstva mineralnih materija ukomponuju u kozmetičke preparate koji će biti što učinkovitiji i pružiti svoj maksimalni efekat. Prednosti mineralne kozmetike su činjenica da je ona prirodna i u predloženim razmerama, da ja bezopasna. Kozmetika, ako se pravilno nanese, ima blagotvoran uticaj na kožu, ali i putem perkutane apsorpcije na celo telo, jer se u njoj nalaze značajne količine elemenata neophodnih za pravilno funkcionisanje organa i tkiva.

Mineralna kozmetika se lako ispere vodom i njen efekat se javlja uglavnom u vreme kada je na koži. Zbog perkutane apsorpcije, elementi apsorbovani iz minerala transportuju se kroz cirkulacioni sistem i distribuiraju se u celom telu. Apsorbovani elemnti u telu se ponašaju kao aktivatori enzima, stimulišu rad endokrinih žlezda, obezbeđuju koži odgovarajuću pH vrednost, učestvuju u procesu detoksikacije itd…

2. Kalijum

 

Kalijum se koristi u kozmetičkoj industriji kao pH podešavač ili sredstvo za bujanje u raznim formulama, uključujući proizvode za kupanje, sredstva za čišćenje, mirise, pudere za stopala, boje za kosu, šminku, proizvode za nokte, šampone, proizvode za brijanje, depilaciju, negu kože i sunčanje. Ima jedinstvenu sposobnost da privlači molekule vode iz svoje okoline i na kraju se rastvara u vodi koju je prvobitno apsorbovao, uravnotežujući formulu bez stvaranja viška kilograma ili promene sastava.

 

3. Cink

 

Cink je jedan od najvažnijih mikroelemenata u ljudskom telu. Ulazi u sastav velikog broja enzima. Utiče na mnoge metaboličke procese i omogućava pravilno funkcionisanje celog tela, kao i kože. Cink štiti od slobodnih radikala i UV zračenja, reguliše keratinizaciju i proliferaciju fibroblasta. Cink je takođe uključen u melanogenezu, masne kiseline i metabolizam vitamina A i E. Cink lokalno ubrzava zarastanje rana, reguliše lučenje sebuma i pokazuje antiseptičko i antibakterijsko delovanje. Cink jedinjenja su kozmetički sastojci česte upotrebe. Oni se mogu naći u skoro svim vrstama kozmetičkih proizvoda koji pokazuju širok spektar svojstava.

Pozitivni efekti cinka na kožne procese rezultirali su uvođenjem njegovih jedinjenja u farmaceutske formulacije za lokalnu primenu, a potom i u kozmetičke proizvode. Postoji više od 30 jedinjenja cinka koja se koriste u kozmetičkoj pripremi. Svi oni predstavljeni su u Međunarodnom kozmetičkom rečniku.

Jedinjenja cinka pripadaju glavnim kozmetičkim adstrigentima. Deluju kao antiseptička i dezodorirajuća sredstva. Organske soli poput cinkovog acetata, jaktata, salicilata, citrata ili p-fenolsulfonata koriste se češće zbog manjeg iritirajućeg potencijala za kožu. Međutim, neka neorganska jedinjenja se takođe mogu naći u kozmetičkim formulacijama. To su cinkov hlorid i sulfat. Sve ove soli su uobičajeni antimikrobni i antiseptički sastojci preparati za oralnu negu (vode za ispiranje usta, paste za zube). Cink soli u proizvodima za oralnu negu takođe mogu da usporavaju formiranje naslaga na površini. Među najefikasnije inhibitore spadaju pirofosfat, pirofosfat plus polimer i cinkove soli. Ova sredstva apsorbuju rastuće kristale kalcijum fosfata i smanjuju stvaranje kristalnih faza omogućavajući kalcijum fosfatu da ostane u amorfnoj fazi. Neke studije su pokazale da cinkove soli zahtevaju veću koncentraciju za efikasnost (iznad 2%). Sa nižom koncentracijom (0,5%), efikasnost u stvaranju naslaga veoma je slaba.

Cinkove soli se takođe koriste u proizvodima za brijanje, dezodoransima i drugim. P-fenolsulfonat se uvodi u proizvode za brijanje. Zahvaljujući svojoj snažnoj sposobnosti, on olakšava postupak brijanja, posebno električnom sigurnosnom britvicom.

Cink oksid se koristi u širokoj paleti kozmetike i sredstava za ličnu negu, uključujući šminku, losione za bebe, sapune za kupanje i pudere za stopala… Kada se koristi u proizvodima za sunčanje, cink oksid deluje kao fizički blokator sunčevom ultraljubičastom (UV) zračenju, pomažući u smanjenju ili sprečavanju opekotina od sunca i prevremenog starenja kože.

 

4. Jod

 

U kozmetologiji je vrlo popularno korišćenje ekstrakta algi, jer je bogat jodom koji stimuliše rad štitne žlezde, pomažući u metabolizmu i samim tim pomaže u smanjenju masnih naslaga koje čine celulit. Takođe, jod je koristan i u regulisanju telesne težine.

Povidon-jod je antiseptik širokog spektra za lokalnu primenu u lečenju i sprečavanju infekcije rana. Povidon-jod pokazuje dugotrajnije antiseptičko dejstvo od tinkture joda, zbog spore apsorpcije kroz meko tkivo.

 

5. Selen

 

Selen je jedan od osnovnih minerala koji je u tragovima neophodan ljudskom telu. To je hranljivo sredstvo sa antioksidativnim svojstvima koje ima važnu ulogu u zaštiti ćelija od dejstva slobodnih radikala. Telo je razvilo odbranu, poput antioksidanata, za kontrolu nivoa slobodnih radikala koji oštećuju ćelije i mogu doprineti širokom spektru potencijalnih problema, u smislu zdravlja kože od akni i psorijaze do šireg biološkog nivoa do razvoja nekih hroničnih bolesti. Selen je takođe neophodan za normalno funkcionisanje imunog sistema i štitne žlezde, a može pomoći u smanjenju rizika od upale zglobova. To je, dakle, hranjivo sredstvo koje ima veoma važnu ulogu i u pogledu pravilnog funkcionisanja organizma, i kao deo režima nege kože.

Iako selen ima brojne pozitivne osobine u nezi kože, ključna uloga se odnosi na njegova antioksidativna svojstva i sposobnost da se bori protiv slobodnih radikala. Slobodni radikali su veoma nestabilni i brzo reaguju sa drugim jedinjenjima, uglavnom napadaju najbliži stabilni molekul i „kradu“ njegov elektron. Kada „napadnuti“ molekul izgubi svoj elektron, postaje sam slobodni radikal, započinjući lančanu reakciju. Jednom kada se postupak pokrene, on se može kaskadno pretvoriti, što na kraju rezultira poremećajem živih ćelija, poput ćelija kože.

Normalno, telo može da se nosi sa slobodnim radikalima, ali ako antioksidanti nisu dostupni ili ako proizvodnja slobodnih radikala postane preterana, može doći do oštećenja ćelija. Od posebnog je značaja da se oštećenja slobodnih radikala nakupljaju sa godinama. Antioksidanti kao što je selen, neutrališu slobodne radikale darujući jedan od sopstvenih elektrona, okončavajući reakciju „krađe“ elektrona. Sami hranljivi sastojci antioksidansa ne postaju slobodni radikali davanjem elektrona jer su stabilni u bilo kojem obliku. U osnovi deluju kao sredstvo za uklanjanje ćelija, pomažući u sprečavanju oštećenja ćelija i tkiva koje mogu dovesti do oštećenja ćelije i tako pomažu u održavanju snage, zdravlja i elastičnosti ćelija kože.

Selen je indirektno odgovoran za održavanje telesne potrebe za najmanje tri druga hranljiva sastojka: vitamin C, glutation i vitamin E. Iako je hemija tih odnosa komplikovana, selen se usredsređuje na enzim nazvan glutation peroksidaza. Ovaj enzim ne može funkcionisati bez selena. Selen takođe deluje sinergistički sa drugim antioksidansima, posebno sa vitaminom E, pa zajedno pružaju još jaču zaštitu od oštećenja slobodnih radikala.

 

6. Sumpor

 

Sumpor je žuta čvrsta supstanca. U kozmetici sumpor se koristi u proizvodima za negu tela, kose i kože i proizvodima za čišćenje. Sumpor je prirodni element koji se proizvodi u velikim količinama u Teksasu, Luizijani, Kanadi, Evropi i Aziji. Sumpor je suštinska komponenta svih živih ćelija i poznat je od davnina. Metionin, cistein, homocistein i taurin su četiri uobičajene aminokiseline koje sadrže sumpor, ali samo prve 2 su ugrađene u proteine.

U lekovima bez recepta, sumpor se koristi kao sastojak za smanjenje broja fleka od akni, mitisera i bubuljica, kao i za kontrolu peruti, seboroičnog dermatitisa i psorijaze. U kozmetici i proizvodima za ličnu negu sumpor se koristi za poboljšanje izgleda i osećaja kose, povećanjem vlasi, gipkosti ili sjaja dlake ili poboljšanjem teksture kose koja je oštećena fizički ili hemijskim tretmanom i poboljšava izgled suve ili oštećene kože smanjujući ljuštenje i vraćanje gipkosti.

 

7. Hrom

 

Hrom je mineral kojeg nazivaju “bitnim elementom u tragovima”, jer su za ljudsko zdravlje potrebne vrlo male količine hroma. Postoje dva oblika hroma: trovalentni hrom i heksavalentni hrom. Prvi se nalazi u hrani i suplementima i bezbedan je za ljude. Drugi je poznati toksin koji može izazvati probleme sa kožom i rak pluća.

Hrom-hidroksidno i hrom-oksidno zelenilo su dozvoljeni za upotrebu kao aditivi u boji u kozmetici za spoljnu primenu, uključujući i upotrebu u području oko očiju. Kozmetika koja se prodaje potrošačima mora imati na etiketi listu sastojaka, uključujući aditive u boji. U kompleksu sa cinkom i vitaminom a, hrom ima značajnu ulogu u lečenju seboreične kože i akni.

 

8. Aluminijum

 

Sastojci koji sadrže aluminij imaju višestruku upotrebu u kozmetici i proizvodima za ličnu negu. Aluminijske soli se koriste kao antiperspiranti za kontrolu znojenja. Aluminijum takođe može biti prisutan u kozmetičkim bojama. Aluminijski prah se može sigurno koristiti za bojenje kozmetike za spoljašnju upotrebu, uključujući kozmetiku namenjenu za upotrebu u području oko očiju. Pored toga, aluminijum je uobičajena komponenta u drugim kozmetičkim bojama gde se može koristiti kao podloga na kojoj je talog druge boje. Budući da dobijena boja nije rastvorljiva u vodi, to može sprečiti razmazivanje boje, na primer, ruža. Postoje i druge upotrebe sastojaka koji sadrže aluminijum u kozmetici, poput upotrebe kao sredstva za zgušnjavanje.

Na osnovu trenutne naučne literature i podataka, soli aluminijuma se smatraju sigurnim i efikasnim sredstvom za kontrolu znojenja. Zapravo, aluminijumske soli su jedini odobreni aktivni sastojci koji se koriste u antiperspirantima. Ove soli deluju rastvaranjem u znoju i privremeno inhibiraju protok znoja na površini kože. To smanjuje količinu znoja na koži tokom nekoliko sati nakon nanošenja antiperspiranta.

Proizvodi za aerosol i antiperspirante u roli obično sadrže ACH (Aluminijum hlorhidrat), dok stikovi, gelovi i drugi čvrsti proizvodi sadrže aluminijumsku so koja se naziva AZAG (Aluminium Zirconium Tetrachlorohidrek GLI).

 

9. Bakar

 

Bakar je moderan sastojak za negu kože, ali zapravo nije ništa novo. Drevni Egipćani, uključujući Kleopatru, koristili su metal za sterilisanje rana i vode za piće, a Asteci su rastvorom bakra lečili grlobolju. Danas bakar stvara veliki preporod kao sastojak, sa kremama i serumima koje se pojavljuju sa obećavajućim rezultatima protiv starenja.

Današnje kreme imaju prirodni oblik bakra koji se zove bakar tripeptid-1. Nazvan bakarnim peptidom GHK-Cu, bakarni kompleks prvo je otkriven u ljudskoj plazmi (ali se nalazi i u urinu i sekretu) i vrsta je peptida koji lako prodire u kožu. Mnogi noviji proizvodi koriste ove vrste prirodnih peptida ili bakarnih kompleksa.

Prethodni oblici bakra često su bili manje koncentrovani ili iritantni ili nestabilni. Bakarni peptidi, međutim, retko iritiraju kožu, što ih čini popularnim sastojkom u kombinaciji sa drugim takozvanim kozmetičkim preparatima za koje se kaže da kozmetički sastojci imaju medicinska svojstva. Argument za bakarne peptide je da su oni mali molekuli važni za razne telesne funkcije, a ako se na kožu nanose kao akutni, oni mogu ući u kožu i poboljšati njeno funkcionisanje. To se odnosi na preparate protiv starenja. Bakarni peptidi mogu umanjiti upalu i ubrzati zarastanje rana, što može pomoći koži da izgleda i postane mlađa i svežija.

Kompleks Cu+2 i peptida takođe se upotrebljava i kod transplantacije kose, fejsliftinga i kozmetičkih tretmana. Efikasan je u slučajevima psorijaze, dijabetesa i ekcema. Uspešno se koristi za otklanjanje oštećenja kože, koje su posledica štetnog delovanja sunčevog i drugih zračenja, kao i u otklanjanju akni, ožiljaka, fleka, pega, bora i svežih ožiljaka.

Posle oštećenja kože iz razorenih ćelija se oslobađaju enzimi proteaze koji razgrađuju belančevine tkiva do peptida. Peptidi vezuju dvovalentne jone bakra iz albumina i tako nastaju kompleksni bakarni peptidi. Bakarni peptidi deluju tako kao hemijski signal imunološkom sistemu kojim ga obaveštavaju da je kože oštećena i da mora da se regeneriše. Imunološki sistem preduzima sve što je potrebno da se oštećena koža regeneriše, remoduluje i da se otklone oštećeni delovi kože. Nanošenjem unapred pripremljenih bakarnih peptida na neoštećenu kožu dovodi do istih regenerativnih procesa kao kod oštećene kože i zato su proglašeni za najsnažnije regenerativno sredstvo koje ujedno usporava starenje. Savremena nauka smatra da je efikasnost bakarnih peptida u regeneraciji kože, kose i noktiju mnogo veća nego što je efikasnost retinske i askorbinske kiseline.

Bakarni peptidi se od nedavno primenjuju i u medicinskoj kozmetici, naneti na kožu deluju tako što stimulišu sintezu kolagena (zatežu kožu i uklanjaju sitne bore), sintezu elastina, hijaluronske kiseline, metaloproteinaza, obrazovanje ekstracelularnog cementa između ćelija (čime se povećava čvrstina kože), sintezu GAGS (glikozoaminoglikan – čini dermis debljim, a kožu jedrom), obrazovanje novog kapilarnog sistema u tkivu što poboljšava njeno snabdevanje kiseonikom i hranljivim materijama i delovanje enzima superoksid dizmutaze.

9. Zaključak

 

Mineralne soli i njihova upotreba u dermatologiji i kozmetologiji zasnovana je na otkrićima da sa kožom ostvaruju interakcije, ili deluju zaštitno. Neorganski UV filteri, kao što su titan-dioksid i cink-oksid se koriste u kozmetičkim preparatima za zaštitu kože od UV zraka i njihove čestice veoma efikasno reflektuju UV zrake. Smatra se da ove nerastvorne nanočestice ne prolaze živi epiderm i slojeve derma.

Cink, bakar i magnezijum igraju ulogu u starenju kože. Cink je kofaktor više od 90 različitih enzima i reguliše keratinizaciju i proliferaciju fibroblasta. Cink je takođe uključen u melanogenezu i metabolizam masnih kiselina i vitamina A i E. Površinski primenjen cink glukonat reguliše sekreciju sebuma. Tokom starenja, prirodni nivo cinka u koži opada. Bakar takođe igra ulogu u koži preko sinteze keratina i ima efekat čišćenja preko aktivacije Cu-Zn superoksidizmutaze. U melanocitima, bakar stimuliše tirozinazu, a koristi se kao bakar-acetat.

Bakar peptid se koristi u serumima protiv bora i pomaže da se aktiviraju prirodni biološki procesi koji obnavljaju kožu. Studije su pokaze da su Cu-peptidi aktivniji u očuvanju kolagena nego vitamina C ili retinolna kiselina i mogu se kombinovati sa AHA kiselinama. Generalno, poslednjih godina narasta trend primene jona Cu, Zn ili Mg u obliku peptida ili derivata aminokiselina, kao mikronutricijenasa za fibroblaste, a ovaj koncept se označava kao energiziranje ćelije, tj. obezbeđivanje ćelije sa kofaktorima od značaja za sintezu kolagena i proteina ekstracelularnog matriksa. Međutim, još uvek nisu dostupni čvrsti dokazi o efektima njihove primene na kožu kao što je to slučaj sa kozmetičkim retinoidima i antioksidativnim vitaminima.

Literatura

 

1. Guy RH, Hostynek JJ, Hinz RS, Lorenze CR. (1999), Metals and the skin
2. Barel AO, Paye M, Maihach Hl. (2001), Handbook of Cosmetic Science and Technology
3. Mitsui T. (1997), New Cosmetic Science
4. Čajkovac M. (2004), Kozmetologija
5. Vuleta G, Vasiljević D. (2001), Vitamini u kozmetičkim proizvodima
6. Baumann L. (2007), Skin ageing and its treatment
7. Vasiljević D, Savić S, Đorđević Lj, Krajišnik D. (2007), Priručnik iz kozmetologije

 

 

Seminarski rad

Predmet: Hemija u kozmetologiji

Mentor: Prof. Dr. Dragana Sekulović

Student: Marija Petrović

Beograd, 2019. god.